Izvor: Politika, 19.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratija na avganistanski način
Parlamentarni izbori, prema izveštajima američkih medija, protekli na uobičajeni način, uz velike marifetluke
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 19. septembra – Američki mediji su danas puni izveštaja o jučerašnjem izbornom danu u Avganistanu. S razlogom – tamo je 100.000 američkih vojnika i još 50.000 savezničkih, u već devetogodišnjim nastojanjima da ove drevne „grobnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imperija” naprave kakvu-takvu državu, ne bi li odande već iduće godine započeli povlačenje.
Ovo je druga uzastopna godina u kojoj Avganistanci imaju priliku da biraju svoje predstavnike. Lane se glasalo za predsednika, a ovoga puta birani su poslanici Valesi džirge, narodne skupštine, odnosno donjeg doma parlamenta.
Interesovanje je bilo veliko – srazmerno mnogo veće kod kandidata nego kod birača. Prema prvim procenama, glasalo je nešto preko tri i po miliona ljudi, što je otprilike duplo manje nego na prethodnim izborima za istu skupštinu održanim 2005. Za oko dva miliona manja je bila izlaznost nego na predsednički izborima.
Ovo se pripisuje pogoršanoj bezbednosnoj situaciji: nasilje u zemlji je na najvišem nivou od početka američke invazije u oktobru 2001. Talibani, koji su tada svrgnuti s vlasti, u svojoj pobuni su najaktivniji, procenjujući valjda da je ovo pravo vreme da istaknu svoje pretenzije da se, ako ne sasvim vrate na vlast s koje su svrgnuti američkom intervencijom, a ono bar budu njen deo kad strane vojske odu.
„Rezultati i kvalitet izbora neće biti odmah očigledni”, saopštila je američka ambasada u Kabulu, koja je u ulozi najzainteresovanijeg posmatrača, s obzirom da ovaj politički čin treba da bude i jedan od pokazatelja avganistanskog napretka uoči decembarskog preispitavanja ratne strategije koje je predviđeno u Beloj kući. Za razliku od sličnog većanja u decembru prošle godine, ovoga puta glavna pažnja bi trebalo da bude posvećene tempu povlačenja američkih trupa, koje bi trebalo da počne sredinom 2011.
Rezultati neće biti očigledni sve do oktobra, kada se tek očekuju neke preliminarne procene. Kvalitet je, međutim, bio sasvim vidljiv, kako tokom kampanje, tako i juče na biralištima, sudeći prema ovdašnjim izveštajima. Bila je to, naime, još jedna vežba iz demokratije – po njenom avganistanskom modelu.
Za 249 poslaničkih mesta nadmetalo se 2.447 kandidata. Zainteresovanost da se postane član glavnog zakonodavnog tela zemlje bila je velika i iz materijalnih, ne samo političkih razloga. Poslaničko mesto je prvo udobna sinekura – plata je oko 2.000 dolara mesečno – a prilike da se dodatno zaradi na mitu velike.
Kandidati formalno nisu bili predstavnici političkih partija, već su nastupali kao pojedinci, premda njihova partijska (ili plemenska) pripadnost nije bila tajna – u Avganistanu postoji nekoliko desetina stranaka. Nije, takođe, bila tajna ni zainteresovanost izvršne vlasti, predsednika Hamida Karzaija pre svega, da dobije poslušan parlament, pošto je sadašnji sastav počeo da mu se suprotstavlja, odbijajući da verifikuje neka njegova imenovanja.
Sam Karzai inače nema neki demokratski kredibilitet – na prošlogodišnjim predsednički izborima, na kojima je proglašen za pobednika, pošto je njegov glavni rival odustao od drugog kruga, svaki treći glas je bio falsifikovan, konstatovali su međunarodni posmatrači. Ta velika izborna krađa bila je potom povod za veliku zategnutost s Vašingtonom, ali su napetosti posle nekog vremena popustile, s obzirom da mu nije nađena alternativa.
Pored 33 bombaška i 63 raketna napada, uz 11 žrtava, izborni dan je protekao i uz standardni repertoar izbornih prevara, od „punjenja kutija”, glasanja više puta („nevidljivo” mastilo koje treba da spreči da neko ponovo glasa moglo je ovoga puta lako da se opere, a, sem toga, neki su odbijali da budu tako obeleženi, s obzirom na talibansku pretnju da će svaki takav prst biti odsečen).
Sve specifičnosti avganistanskog modela demokratije iznete su reportaži koju je juče objavio „Njujork tajms” i koja detaljno objašnjava mehanizam izborni prevara.
Glavna manipulacija je kupovina biračkih legitimacija. U jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta glasovi su jeftini. Onaj kupljen u severnoj provinciji Kunduz tako košta 15 dolara, u istočnoj Gazni nešto skuplje, 18. Na jugu, u Kandaharu, gde su talibani najjači, cena je samo dolar, dok je prosek za celu zemlju oko pet dolara. Pet dolara je inače prilična svota u zemlji u kojoj polovina stanovnika ima prihode od samo jednog dolara dnevno.
Na većoj ceni su inače bile legitimacije žena, s obzirom da, iz razloga verske kulture, u njima nema fotografija, a i praksa je da umesto žena glasaju muški članovi porodice. Kako se navodi u reportaži, jedan kandidat je uspeo da kupi čak 10.000 ovih legitimacija, čime je sigurno obezbedio pobedu. S obzirom na smanjenu izlaznost, ponegde se to dobijalo i samo dve i po hiljade glasova.
Ako se ovo ostavi po strani, činjenica je ipak da talibani nisu uspeli da izbore spreče niti da ih u većoj meri poremete. To je bilo dovoljno da glavnokomandujući američkih i NATO trupa u Kabulu, general Dejvid Petreus konstatuje da je u subotu „narod Avganistana poslao snažnu poruku: da o budućnosti zemlje ne odlučuju ekstremisti i terorističke mreže, nego narod”.
Milan Mišić
objavljeno: 20/09/2010
