Izvor: S media, 02.Nov.2010, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas izbori za Kongres SAD
U Sjedinjenim Američkim Država se danas održavaju izbori za Kongres koji će odlučiti politički odnos snaga u Vašingtonu u naredne dve godine i svakako uticati na predsedničku kampanju 2012. godine.
Amerikanci biraju sve članove Predstavničkog, donjeg doma koji ima 435 poslanika s dvogodišnjim mandatom i trećinu članova Senata, gornjeg doma >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Kongresa, koji im ukupno 100 poslanika sa šestogodišnjim mandatom.
Reč je o takozvanim izborima "na pola (predsedničkog) mandata" na kojima su birači tradicionalno skloni da manje ili više "kazne" predsednikovu stranku zbog neispunjenih predizbornih obećanja.
Izbori u Americi se uvek održavaju u početkom novembra, tačnije, prvog utorka posle prvog ponedeljka u mesecu. To znači, zavisno od godine, u periodu izmedju 2. i 8. novembra.
Senatorima je mandat šest godina, ali svake dve godine otprilike trećini njih ističe mandat, a ove godine to je 37. Isti je broj i guvernera država koji se biraju 2. novembra.
Senat ima ukupno 100 mesta, pošto svaka američka država daje po dva predstavnika, bez obzira na veličinu i broj stanovnika.
Predstavnički dom čini 435 kongresmena, a broj predstavnika koji svaka država daje zavisi od broja stanovnika, koji se zvanično odredjuje popisom, čija obaveza sprovodjenja je zbog toga zapisana i u Ustavu.
Pošto je broj kongresmena fiksiran 1911. godine, njihov broj se menja od popisa do popisa, u zavisnosti od demografskih kretanja. Najmanje kongresmena - po jednog - imaju države sa najmanje stanovnika: Delaver, Vermont, Montana, Vajoming, Severna i Južna Dakota, kao i po površini najveća Aljaska. S druge strane, najmnogoljudnija Kalifornija ima čak 53, Teksas 32, Njujork 29 i Florida 25 kongresmena.
Kada se radi o stranačkom odnosu snaga u Kongresu, u Senatu je trenutno 58 demokrata, prema 40 republikanaca i dva nezavisna senatora.
U Predstavničkom domu je 256 demokrata i 178 republikanaca, dok je jedno kongresmensko mesto upražnjeno.
Ekonomija ruši Obaminu većinu
U SAD je pravilo da na kongresnim izborima posle prve dve godine mandata novog predsednika, njegova stranka zabeleži gubitke u mnogim izbornim jedinicama, ali od veličine tih gubitaka u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.
Većina analitiičara ocenjuje realnom mogućnost da ove godine u Predstavničkom domu republikanci zadrže najveći broj svojih mandata i da osvoje još 40 koliko im je potrebno da bi preuzeli kontrolu nad donjim domom.
U Senatu je računica malo komplikovanija, zato što je veći broj republikanaca kojima ističe mandat. Od 63 senatora koji se ove godine ne bore za novi mandat, čak 40 su demokrate, a 23 republikanca. Po toj računici, demokratama je dovoljno da osvoje 11 mandata od ukupno 37 koji na izborima, da bi sačuvali većinu.
U SAD je, takodje, pravilo da na izborima kada se ne bira predsednik, odziv bude manji. To u ovom trenutku više odgovara republikancima, čiji glasači pokazuju daleko veći birački entuzijazam.
Istorijski gledano, eventualna kontrola republikanaca nad barem jednim kongresim domom neće biti nova situacija za SAD. Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres. Od 1945. godine, ukupno je 20 godina ista stranka je istovremeno imala predsednika, kao i većinu u Senatu i Predstavničkom domu. Kongres je, medjutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a svega tokom 10 godina su Senat i Predstavnički dom imali različite stranačke većine.
Procenjuje se da će ukupni troškovi ove predizborne kongresne kampanje dostići rekordine dve milijarde dolara, odnosno preko četiri miliona dolara po mandatu.
(Tanjug)
