Izvor: Politika, 21.Mar.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su mogući pokrajinski i lokalni izbori u decembru
Najavljeni miting naprednjaka za 25. april u Novom Sadu podseća na onaj iz aprila 2013, kada je zatražena smena Bojana Pajtića
Kada je premijer Vučić početkom nedelje pomenuo poslednji od četiri scenarija u vezi s uvek aktuelnom temom rekonstrukcije Vlade Srbije, a to je – da ne bude nikakvih promena do decembra, da se sačekaju pokrajinski i lokalni izbori – bio je to signal da se ispita da li postoje neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novi momenti kada je reč o stalnom pokušavanju naprednjaka da sruše Bojana Pajtića.
Jer, pokrajinska skupština je konstituisana 22. juna 2012, a precizni rokovi za raspisivanje redovnih izbora su „daleko” od decembra. Onda je najavljen i miting Srpske napredne stranke za 25. april u Novom Sadu, što neodoljivo podseća na onaj pokušaj smene Pajtića u aprilu 2013. godine, kada je pred pokrajinskom vladom održan veliki protest sa koga je zatraženo od Pajtića da ode.
A možda ovaj miting može da označi i početak neformalne predizborne kampanje za pokrajinske i za lokalne izbore, s obzirom na to bi oni trebalo da se održe najkasnije do polovine maja sledeće godine, a stranke inače nikada ne čekaju formalni start za kampanju. Uvek počnu pripreme ranije.
Zamenik šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović kaže, međutim, za „Politiku” da je to pre svega miting podrške Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije u njihovim naporima da Srbiju izvedu iz veoma teške finansijske krize.
„To nije klasičan predizborni miting, zato što izbori nisu raspisani, ali u svakom slučaju mislim da je taj skup i izvanredna prilika da se pokaže da upravo u Novom Sadu i u Vojvodini SNS uživa ubedljivo najjaču podršku”, ističe Martinović.
Nedavno su i Pajtićevi koalicioni partneri, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodina i lider Saveza vojvođanskih Mađara, i Bojan Kostreš, zamenik lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine, pominjali decembar kao mogući termin za pokrajinske i lokalne izbore. Kako, ako Pajtić i dalje nema nameru da odstupi, a do sada nije postignuta ni neka nova koalicija u pokrajinskom parlamentu koja bi ga razrešila?
U pokrajinskoj skupštinskoj odluci o izboru poslanika (donetoj u junu prošle godine, kada je promenjen kombinovani izborni sistem u Vojvodini i uveden proporcionalni sa jednom izbornom jedinicom) kaže se da izbore raspisuje predsednik Skupštine Vojvodine „90 dana pre isteka mandata skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana”. To znači da bi Pastor trebalo da raspiše redovne izbore oko 24-25. marta sledeće godine i da bi oni trebalo da se održe najkasnije polovinom maja.
Njima bi onda lako mogao da se prilagodi termin za lokalne izbore (održani su u isto vreme, 6. maja 2012), jer je Zakon o lokalnim izborima fleksibilniji i kaže da se izbori za odbornike moraju sprovesti „najkasnije 30 dana pre kraja mandata odbornika kojima ističe mandat”. Izbore za odbornike raspisuje predsednik Narodne skupštine Srbije, a od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana.
Zašto je, dakle, Kostreš rekao da bi izbori mogli da budu i u decembru? On za „Politiku” objašnjava da se u političkoj praksi redovnim izborima smatraju svi oni koji se održe najranije šest meseci, a najkasnije meseca dana pred isteka roka.
„Postoji pokrajinska skupštinska odluka o izborima i postoji Zakon o lokalnim izborima i oni definišu rokove kojih se mora pridržavati. S druge strane, postoji nešto što bi moglo da se zove pozitivna politička praksa, nešto što je već uobičajeno, a to je da se, recimo, izbori u tom intervalu od šest meseci smatraju redovnim. Što se tiče Lige, nama oni odgovaraju kad god da budu raspisani, ali to ne zavisi od nas, zavisi od dogovora predsednika dva parlamenta, Maje Gojković i Ištvana Pastora. I bilo koji datum koji usaglase od decembra do aprila-maja, može se računati kao redovan termin”, kaže Bojan Kostreš, ističući da on ne spekuliše o datumu izbora i da „to može da bude i ne mora da znači”.
Reč je, dakle, o političkom dogovoru, koji svakako mora postojati između predsednika dve skupštine. Zato za Kostreša nema dileme da li pokrajinski i lokalni izbori treba da se održe u isto vreme. Bilo bi ističe potpuno besmisleno razdvajati ih.
„Posle, 2017. imamo predsedničke, pa 2018. redovne parlamentarne izbore, i razdvajanje ovih sada bi bilo besmisleno trošenje novca i energije i svega ostalog”, naglašava visoki funkcioner LSV-a.
I Martinović kaže da je „načelno moguće spojiti pokrajinske i lokalne izbore ako se steknu političke okolnosti za to”, ali da je sada još previše rano da se o tome govori. Ono na čemu naprednjaci insistiraju jeste – Pajtićeva ostavka.
„Mi smatramo da je jedino demokratsko rešenje za trenutnu političku krizu u Vojvodini raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora. Jer DS uporno insistira na tome da rezultati republičkih izbora iz marta prošle godine nisu relevantni što se tiče Vojvodine, a mi smatramo da jesu. DS je učestvovao i na teritoriji Vojvodine osvojio 5,86 odsto glasova, što je manje nego što je osvojio na ukupnoj teritoriji Srbije. Pošto je jedva prešao cenzus, smatramo da Pajtić nema bilo kakav politički legitimitet da predvodi pokrajinsku vladu, koja, uprkos promenama Statuta Vojvodine, i dalje ima značajna ovlašćenja u različitim oblastima društvenog života”, ističe Martinović.
Na ovakve zamerke demokrate su već više puta odgovarale, a odgovori se svode na ono što je portparolka DS-a Aleksandra Jerkov rekla preksinoć na B92: „Ne vladamo u Vojvodini sa šest odsto glasova već sa 59 osvojenih mandata u pokrajinskoj skupštini. Sve ostalo je želja SNS-a da sa 24 mandata naprave većinu, što govori o karakteru te stranke više nego bilo šta drugo.”
B. Baković
objavljeno: 21.03.2015.
.jpg)
