Izvor: Politika, 28.Jan.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipras treba da se ugleda na nas
Svaki put kada se ne pojavimo na komemoraciji u Aušvicu, neko drugi preuzme naša pobednička priznanja
Izborna pobeda Sirize i novog premijera Aleksisa Ciprasa obradovala je Aleksandra Vulina čiji Pokret socijalista već duže od tri godine sarađuje sa popularnim grčkim levičarem. Vulin je svog prijatelja odmah pozvao i uputio lične čestitke, ali i želje za „što skorijim susretom i početkom saradnje sa Vladom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije i njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem”. Iako može da zvuči kao dobra šala, srpski ministar je uveren da bi Cipras trebalo da se ugleda na našu zemlju kada je reč o sprovođenju mera „stezanja kaiša”.
Oni su bili gosti na našem kongresu, kao i mi na njihovom. Cipras je bio moj gost pred izbore. Tri dana je bio u Beogradu, što dovoljno govori koliko mu je značajna Srbija. Bez uspešne Srbije i dobrih odnosa sa Grčkom, nema uspešnog Balkana – objašnjava Vulin u razgovoru za „Politiku”.
Sa Ciprasom delite zajedničku ideologiju, ali je on pobedu ostvario zalažući se za ukidanje mera štednje, dok ste vi deo vlade koja smanjuje penzije i plate u javnom sektoru?
Verujem da svaka zemlja treba da ima svoj put i da ne postoji univerzalno rešenje. Ono što je dobro za Grčku, ne mora da bude dobro i za Srbiju, i obrnuto. Verujem da će EU to shvatiti i da će početi tako da se ponaša. Mislim da će Cipras upravo to tražiti, da se prema Grčkoj ponašaju kao prema Grčkoj.
Da li očekujete da će Cipras preduzeti radikalne poteze koje je najavljivao?
Ne znam, ali očekujem da će se boriti protiv socijalnih razlika, što radi i Pokret socijalista u Srbiji, i da neće smanjivati socijalna davanja. Postoje velike razlike između Srbije i Grčke. U Grčkoj su smanjene plate, penzije i socijalna davanja, i u privatnom i u javnom sektoru, i to traje već šest godina. Da su grčke vlade pre šest ili deset godina počele da rade ovo što mi sada radimo, ne verujem da bi doveli zemlju do stanja u kome se sada nalazi.
Hoćete da kažete da nova grčka vlada treba da se ugleda na vas i Vladu Srbije?
Bilo bi dobro pitati Grke šta misle o našim merama, gde se smanji samo manji deo penzija i plate u javnom sektoru za deset odsto, a penzije još i manje od toga. A da se ne smanje plate u privatnom sektoru ni za jedan dinar, da se socijalna davanja ne smanje ni za jedan dinar, i da sve to oročimo na vreme kada plate ne budu bile više od sedam odsto BDP-a, a penzije ne budu više od 11 odsto BDP-a. Ili je bolji grčki model, gde se svima uzima 40 odsto svega? Ukoliko se Siriza izbori da se izjednači sa ovim merama štednje, to će biti ogroman napredak. Nije levica protiv štednje i rada, ali se zalaže da kriza bude ravnomerno raspoređena. U Grčkoj nije bilo tako, a u Srbiji jeste.
Ovih dana baš vam je „zapala” diplomatija. Osim bliskih kontakata sa grčkim premijerom, zajedno sa brojnim šefovima država prisustvovaćete na svečanosti povodom oslobođenja Aušvica?
To je nešto što obeležava čitav svet, Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Ovo je jubilarna, 70. godišnjica oslobođenja Aušvica. Biće šefova država, krunisanih glava i naravno da naša zemlja mora da bude deo obeležavanja. U Aušvicu je ubijeno oko 15.000 ljudi sa naših prostora, mi smo važan deo antihitlerovske koalicije i pobede nad fašizmom. U prošlosti se dešavalo da naša država nema predstavnika u Aušvicu i prijatelji su nam to s pravom zamerali. A neprijatelji se radovali što nismo tu da dokažemo da ono za šta su se borili naši očevi, nisu napustili njihovi sinovi. Svaki put kada se ne pojavimo na takvom mestu, neko drugi preuzme naša priznanja.
Da li je Srbija trebalo da bude predstavljena na najvišem nivou u Aušvicu, imajući u vidu da će biti prisutni lideri evropskih država?
Zadužen sam ispred Vlade Srbije da predstavljam našu zemlju i smatramo da je dovoljno visok nivo. Predsednik republike predvodiće državnu ceremoniju u Srbiji. U Domu vojske dan kasnije biće otvorena svečana izložba povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve holokausta, sa temom „Zločini Vermahta u Srbiji”, gde će još jednom biti odata pošta ubijenim Srbima, Jevrejima i Romima.
U memorijalnom centru u Aušvicu, Paviljon 17 je pripadao Jugoslaviji?
O njemu se dugo pregovaralo u okviru sukcesije, ali se ostalo na stanovištu da ostane zajednički. Danas njime upravljaju Srbija, Slovenija i Hrvatska i u postavci se ništa nije promenilo. Paviljon je u dobrom stanju.
Kakva je situacija sa drugim srpskim memorijalima u svetu?
Svi naši memorijali se održavaju. Nijedan nije napušten, niti neobeležen. Pre nego što odem u Aušvic, obići ću i groblje naših zarobljenika Lambilovice, takođe u Poljskoj. Nažalost, naše kosti smo svuda rasejali. Gotovo svuda u Evropi imamo neko mesto stradanja iz Prvog i Drugog svetskog rata. Moje ministarstvo je veoma angažovano na dogovaranju bilateralnih sporazuma o očuvanju vojnih memorijala sa drugim državama. Nažalost, za sada imamo potpisane sporazume samo sa Rusijom i Slovačkom, a nemamo, recimo, sa Grčkom, gde nam je Zejtinlik. Zato smo ušli u razgovore sa brojnim zemljama, što će nam dati mogućnost pred njihovim zakonodavstvom da čuvamo i uređujemo naše memorijale.
Bojan Bilbija
objavljeno: 28.01.2015.
