Izvor: Politika, 10.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarski izbori: odsustvo alternative
U prednosti konzervativna stranka bivšeg premijera Bojka Borisova
Sofija – Sutrašnji prevremeni parlamentarni izbori u Bugarskoj, raspisani nakon uličnih protesta, mogli bi da razočaraju građane i da ne donesu promene, već da pojačaju političku krizu, prenosi Beta ocenu agencija Frans pres.
Konzervativna stranka GERB bivšeg premijera Bojka Borisova ima sve šanse da osvoji najviše glasova, od oko sedam miliona birača, ali ne i većinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Poslednje ankete joj daju podršku od 23 do 25,6 odsto birača.
Socijalistička partija (PSB), glavna opoziciona snaga, bivšeg premijera Sergeja Staniševa, prema anketama, nalazi se na drugom mestu sa 18 do 22 odsto glasova. „Ponuda na političkom tržištu ne odgovara potražnji”, kaže analitičar instituta Galup Živko Georgijev i dodaje da su Bugari primorani da biraju između stranaka protiv kojih su ove zime izašli na ulice.
Odsustvo alternative odraziće se i na izlaznost birača. Oko 18 odsto građana kaže da ne želi da izađe na izbore, a njih 35 odsto još nije odlučilo da li će glasati, pokazuje poslednje istraživanje Instituta „Skala“.
Nezainteresovanost birača išla je zajedno s kampanjom koja se pretvorila u obračun GERB-a i socijalista o ilegalnom prisluškivanju.
Vodeće stranke nisu bile mnogo spremne da govore o planovima za iskorenjivanje hroničnog siromaštva u Bugarskoj, najsiromašnijoj članici Evropske unije. „Ljudi koji su izašli na ulice, vratili su se, ali nisu oprostili niti zaboravili. Oni očekuju rešenja, ne skandale”, upozorio je nedavno vršilac dužnosti premijera Marin Rajkov.
Ova balkanska zemlja uvela je 1997. režim štednje kako bi očuvala stabilnost javnih finansija, ali nauštrb životnog standarda građana.
Nemiri u februaru, izazvani visokim računima za struju, pretvorili su se u nasilne demonstracije zbog siromaštva, nezaposlenosti i korupcije. U jeku protesta, šest osoba se spalilo, od kojih je njih petoro umrlo.
Bojko Borisov je 20. februara podneo ostavku, nakon čega su raspisani prevremeni izbori, dva meseca ranije nego što je to bilo predviđeno.
Neki politikolozi smatraju da je on time ubrzao održavanje izbora kako ne bi dao vremena građanskim grupama koje su stajale iza protesta da se organizuju u politički pokret. Zbog toga njihov glavni zahtev da civilno društvo učestvuje u upravljanju zemljom ima malo šanse da se čuje.
Stranka muslimanske manjine MDL i ultranacionalistička desnica Ataka, koja je ojačala tokom protesta, uverene su da će preći cenzus od četiri odsto, neophodnih za ulazak u parlament.
Osim koalicije PSB i MDL, koje su vladale između 2005. do 2009, ostale stranke isključuju mogućnost udruživanja.
Šef države Rosen Plevnelijev pomenuo je čak mogućnost da Bugarska utone u period „trajne nestabilnosti”, pa je pozvao stranke da podrže „legitimnu vladu” kako bi se izbegli novi izbori.
Izbore će pratiti OEBS, koji šalje 240 posmatrača. Opozicione stranke zatražile su da austrijski institut SORA paralelno prebrojava glasove kako bi se izbegle nepravilnosti.
Većina stranaka obećala je da će se boriti protiv kupovine glasova, što je i dalje veoma raširena pojava u zemlji, a čemu suposebno podložni pripadnici romske manjine koji čine oko 10 odsto stanovništva.
objavljeno: 11.05.2013.
.jpg)
