Izvor: Radio 021, 02.Sep.2019, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot izbora na Balkanu: Iskustva odluke da se ne ulazi u izbornu trku
Eventualni bojkot izbora srpske opozicije ne bi bio prvi takav slučaj na Balkanu - BBC na srpskom analizira kako su prošle ranije slične ideje.
Getty ImagesBojkot izbora nije pasivan, već je neophodna prava predizborna kampanja protiv glasanja, kažu sagovornici BBC-ja
Sve glasnija priča srpske opozicije da će bojkotovati naredne parlamentarne izbore jer ne postoje uslovi za ravnopravnu borbu donela bi Srbiji redak politički fenomen, ali svakako ne i politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << izuzetak.
Odluka da se građani pozovu da ne glasaju nije strana ni Srbiji, a ni regionu - zemljama čiji je zajednički imenitelj krhka i kratka demokratska tradicija.
Za bojkot izbora, do sada su se javno opredelile Narodna stranka Vuka Jeremića i Dveri Boška Obradovića.
Ostale stranke najavljuju da će odluku doneti u periodu do održavanja glasanja za koje je krajnji rok proleće 2020. godine.
BBC na srpskom razgovarao je sa akterima tri kampanje bojkota koje su obeležile političku scenu u regionu u prethodne dve decenije.
Iskustva i uspeh ove strategije veoma su različiti.
Buran kraj 2018. - eventualni bojkot, eventualni izbori i šta sve to znači
Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju
Albanija, 2019. godine
Gotovo poput redovnih izbornih ciklusa, za Albaniju je bojkot postala periodična politička tema.
Šest meseci tokom 2014. godine albanska opozicija bojkotovala je institucije, da bi se sve završilo političkim dogovorom sa socijalistima premijera Edija Rame.
Pet godine kasnije, kriza je došla do nivoa bojkota institucija, pa sukoba policije sa demonstrantima na ulicama Tirane, da bi ove godine dosegla ignorisanje lokalnih izbora.
„Kada vidite da nestaje podela vlasti, da je svaka državna institucija potčinjena premijeru, da mediji slede partijsku liniju, sudovi ne rade svoj posao, državni tajkuni isisavaju novac iz budžeta - shvatate da ste samo jedna šara na slici Potemkinovog sela koju stvara vlast.
Tada ideja bojkota i radikalnog suprotstavljanja dobija primat", kaže funkcioner opozicione Demokratske stranke Genc Polo.
U igri predsednika Iljira Mete i premijera Edija Rame, datum ključnih izbora pomeran je nekoliko puta.
Održani su onda kada je to želeo premijer Rama, 30. juna ove godine - u terminu neprihvatljivom za opoziciju koja je pozvala na aktivan bojkot izbora, preteći čak da će onemogućiti čitav izborni proces.
„Odlučujuće je bilo shvatanje da ne može biti normalnih, a kamoli slobodnih i poštenih izbora pod vlašću Edija Rame", kaže Polo.
Pred sam izborni vikend, jedna poruka iz Vašingtona odredila je mnogo toga.
Albanski bunkeri iz Hladnog rata
Ko hoće, a ko neće na glasanje u Albaniji
Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, rekao je da zvaničnici Sjedinjenih Država očekuju da izbori budu održani „po rasporedu", te da su legitimni - jasno stavljajući do znanja šta će se desiti sa izbornim rezultatima.
Uprkos strahovima da bi izborni dan mogao da bude obeležen incidentima, pa i fizičkim sukobima, glasanje je proteklo mirno, a izlaznost je procenjena na oko 20 odsto birača, a pobede je slavila Ramina Socijalistička partija - tenzije su se smirile, a rezultati su postali realnost.
„Ne možemo reći da li smo zadovoljni rezultatom bojkota - radovi su još u toku", kaže opozicioni poslanik Polo.
Na pitanje kako opisuje ulogu međunarodne zajednice, Polo napominje da je u Albaniji važna uloga Evropske unije i Sjedinjenih Država.
„U poslednje vreme, birokratija Evropske komisije i ostali bili su opsednuti održavanjem stabilnost - zapustili su probleme sa vladavimom prava i demokratijom na terenu", upozorava na ulogu stranog faktora Genc Polo.
I pored svega, sve oči u Albaniji i dalje gledaju ka Briselu i Vašingtonu.
Kriza u ovoj zemlji nije okončana, iako je nastupilo letnje smirenje stanja.
Pošto je bojkot smanjio izlaznost na izbore, ali nije naterao Zapad da promeni stav o Ediju Rami, politička jesen u Tirani mogla bi biti burna.
Makedonija, 2014 - 2016. godine
Kada su se 27. aprila 2014. godine zatvorila biračka mesta širom Makedonije, počela je nova etapa političkog života koja će trajno promeniti kurs Skoplja.
Tadašnji opozicioni lider Zoran Zaev proglasio je bojkot rezultata parlamentarnih i predsedničkih izbora.
„To je bila zarobljena država, bez sloboda govora, u kojoj su korišćena sredstva protiv svake slobodne misli.
U tom trenutku, nismo imali drugih mogućnosti da iskažemo svoje stavove", opisuje atmosferu u kojoj je doneta ovakva odluka poslanica Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Jagoda Šahpaska.
Sebe opisuje kao „nevernog Tomu" jer nije bila uverena u ispravnost odluke da opozicija napusti parlament i proglasi bojkot institucija.
„Bojkot nije prva opcija za koju neka politička opcija treba da se opredeli - to treba da bude poslednja mera u demokratskom društvu.
To je nužno zlo, kada nema drugih načina da se postigne neki važan cilj", kaže Šahpaska.
Osim odsustva iz parlamenta, makedonska opozicija rušila je vlast Nikole Gruevskog i „bombama" - transkriptima prisluškivanih razgovora kojima je dokazivana korumpiranost vladajućih.
Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu
Tri poruke makedonskog referenduma
Da li makedonska tužiteljka strada zbog estrade
U rasplet krize uključili su se evropski i američki pregovarači - specijalni izaslanici, evropski poslanici, ambasadori velikih sila u Skoplju.
Više od godinu dana nakon početka bojkota, vlast VMRO-DPMNE i opozicija potpisali su Pržinski sporazum kojim je opozicija vraćena u parlament, u zamenu za političke ustupke koji je trebalo da joj donesu više kontrole izbornog procesa i bolju medijsku sliku.
Ipak, ni to nije bio kraj političke krize.
Getty ImagesPolitički bojkot u Makedoniji pratili su protesti na ulicama Skoplja
Iako je u Sporazumu pisalo da će se izbori, na kojima će učestovati sve stranke, održati 24. aprila 2016. godine, opozicija je odlučila da na njih ne izlazi jer je tvrdila da nisu bili ispunjeni svi uslovi Pržinskog dogovora, posebno u delu izbornih pravila.
„Mi smo bili važan faktor odlučivanja - nisu smeli da izađu na izbore bez našeg pristanka.
Takvi izbori ne bi imali legitimtet", kaže Šahpaska.
Zbog jedinstvenog stava najvećih opozicionih stranaka u odluci da se na izbore ne izlazi bez novog dogovora, datum glasanja pomeran je dva puta - najpre na jun, a potom i za decembar.
Pre konačnog zakazivanja izbora, postignut je novi politički dogovor, čime su uklonjene i prepreke da se opozicija uključi u izborni proces.
„Sve što se kasnije događalo, pokazalo je da je naš lider Zoran Zaev uradio pravu stvar.
Ubeđena sam da je to kasnije donelo rezultat."
Raspodela mandata na ovim izborima podupire ovu tvrdnju Šahpaske.
Vladajući VMRO-DPMNE osvojio je jedan mandat manje nego pre dve godine (51 umesto 52), ali je opozicioni SDSM došao do čak 22 mandata više (49 umesto 27).
Uz podršku najveće partije albanske zajednice, Zoran Zaev postao je tada novi premijer Makedonije, čime je okončana era Nikole Gruevskog na čelu vlade ove zemlje.
Srbija, 1997. godine
U 1997. godinu, u Srbiji se ušlo na ulicama - desetine hiljada građana borilo se za priznavanje izbornih rezultata.
Opozicija je pobedu na lokalnim izborima osvojila tek nakon intervencije misije OEBS-a, pa je želela pobedu i na „velikoj sceni".
Jesen su obeležili neuspeli predsednički izbori u kojima pobednika nije bilo ni u drugom krugu u kome su se sučelili Vojislav Šešelj i Zoran Lilić - sve je bilo spremno za parlamentarne i predsedničke izbore u decembru te godine.
Ipak, šesnaest opozicionih stranaka, predvođenih Demokratskom strankom, Demokratskom strankom Srbije i Građanskim savezom Srbije (GSS) odlučilo se za bojkot izbora jer su smatrale da ne postoje ni elementarni uslovi za takmičenje.
„Odluka o tome da ne izlazite na izbore, ukoliko ste ozbiljan politički takmac, podrazumeva punu, finansiranu kampanju koja je identična kao izborna kampanja.
Jedino na kraju govora publici kažete - nemojte sad da glasate, nego glasajte sledeći put, i to za mene", priseća se tadašnji portparol GSS-a Goran Svilanović.
On kaže da postoje argumenti koji bi bojkot opisali i kao promišljenu političku strategiju, ali i kao očajnički potez.
„Zašto (ni)smo odustali od protesta subotom"
Bitke za velike gradove u tri slike: Istanbul, Beograd i Zagreb
Da li je počelo Balkansko proleće
Dodaje da se izvesne paralele sa današnjim političkim trenutkom u Srbiji mogu povući.
„Milošević je tada bio prihvaćen u međunarodnoj zajednici, prestao je da bude balkanski kasapin, postao je garant stabilnosti na Balkanu jer je potpisao Dejtonski sporazum.
Mi na unutrašnjem planu nemamo pristup medijima i, što je još važnije, ne možemo učestvovati u kontroli izbora.
Ali u međunarodnoj zajednici nismo bili shvaćeni", kaže Svilanović i dodaje da se opozicija tada osećala kao da je došla pred zid postavljen sa Zapada.
Getty ImagesIako su 1996. godine bili u koaliciji, Vuk Drašković (SPO - levo) je izlazio na izbore 1997. godine, a Vesna Pešić (GSS - u sredini) i Zoran Đinđić (DS - desno) predvodili su bojkot
Bojkotu se nije pridružio Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, a izlaznost na izbore bila je 57,47 odsto - oko četiri odsto manje nego četiri godine ranije.
Bez obaziranja na bojkot, parlament je konstituisan, a vlast su formirale Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka.
„Mi nismo imali prilike da zaista proverimo kakve je političke efekte ova odluka donela - formirani su parlament i vlada kao da se ništa nije dogodilo.
Sve posle toga, bilo je obeleženo bombardovanjem, a ne ulaskom ili neulaskom u parlament - imao sam osećanje da je ta velika energija otišla u vetar."
Uz napomenu da nikako ne želi da se meša u aktuelno odlučivanje opozicije o bojkotu, koje naziva „donošenjem jako teške odluke", Goran Svilanović kaže da nije istoričar da bi mogao da donese objektivan sud koliko je 1997. godina promenila Srbiju.
„Moje mišljenje je da nije uticala ni na šta, da ni na koji način nije obeležila Srbiju", zaključuje Svilanović.
Do narednih parlamentarnih izbora, Srbija je bombardovana, a Demokratska opozicija Srbije (DOS) je na saveznim izborima u septembru 2000. godine pobedila Miloševića, da bi 5. oktobra izborna pobeda bila potvrđena na demonstracijama.
Na biralištima je u decembru 2000. godine parlament je izgledao sasvim drugačije - stranke koje su 1997. godine bojkotovale izbore, bile su okosnica DOS-a koji je tada osvojio čak 176 od 250 mandata.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
