Izvor: Politika, 29.Maj.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bicikl koji se zove Srbija
Srbija je kao firma koja je izgubila svoj biznis koji je umela da radi, a mora da smisli da radi nešto novo
Ko kod bude formirao novu vladu moraće da zna da je preuzima možda u najtežim uslovima koji se mogu porediti jedino sa onim posle 5. oktobra, uz otežavajuću činjenicu da su problemi privrede i ekonomije globalno a ne samo naše stanje.
Ako bih hteo da opišem slikovito, novi premijer nasleđuje ogromne probleme iz prethodnog perioda, plus dodatno nagomilane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vremenu kada se znalo da se spremaju izbori i kada se odvijao sam izborni proces. To znači da premijer mora odmah kad sedne u „vruću“ fotelju i da radi paralelno na nekoliko frontova. Prvi i najveći od njih je hitna isplata i podmirivanje državnih dugovanja i obezbeđenje para za nastale obaveze. Treba, dakle, obezbediti, kao u bilo kojoj firmi, nulto stanje, ili plan kako ga u roku od šest meseci postići. Prema skromnim proračunima to iznosi oko 1,5 milijardi evra.
Sledeće, mora da smisli gde da nađe tri milijarde evra da pokrene privredu, svoje investicije (vrlo važne za održanje ostatka privrede), a to su pare neophodne za razvojnu banku i za pokretanje investicionih projekata.
Srbija je kao firma koja je izgubila svoj biznis koji je umela da radi, a mora da smisli nešto novo da radi kako bi mogla da proizvodi novostvorenu vrednost. O svemu tome mora da se dogovori sa MMF-om i da ga ubedi da je Srbija toliko nerazvijena da samo princip štednje i rezanja troškova, bez mogućnosti paralelnog investiranja i stimulisanja privrede, vodi zemlju u trajno siromaštvo. Za to će morati da ubedi sve investitore da će biti transparentna za kontrolu i da joj je cilj razvoj i rast privredne aktivnosti, a ne sopstvena politička popularnost i lični interes čelnika.
Ako bismo hteli da budemo još razumljiviji, rekli bismo da je Srbija kao bicikl koji ima dva točka (davno su nam skinuli treći pomoćni, kažu odrasli smo), od kojih prvi ima rupu i koliko god pumpali tu gumu ona se izduva (budžet, cene osnovnih energenata, struje, gasa, preglomazna državna uprava). Kako nema nikog ko je u jednom danu u stanju da ovo uradi, moraćemo da u periodu od najmanje godinu dana vozimo bicikl koji se zove Srbija pumpajući tu gumu, dok ne zapušimo tu rupu.
Drugi točak je prepumpan i pitanje je trenutka kad će eksplodirati; mora se pustiti višak vazduha iz gume, jer kad eksplodira opet ćemo da stojimo u mestu (seča propisa, pojednostavljenje svih procedura za dobijanje dozvola, smanjenje nenužne kontrole na svim nivoima, oslobađanje od stega i mentaliteta iz socijalizma i lažnih pravila koja se kod nas primenjuju, relaksacija monetarne politike, obezbeđivanje ambijenta bankama da imaju mogućnost finansiranja privrede a ne države).
Uz sve to, svi mi koji smo figurativno biciklisti, moramo da se dogovorimo u kom pravcu i kojom brzinom ćemo ili možemo da vrtimo pedale. Ako bilo ko od činilaca društva (politička, privredna i radno sposobna zajednica) ne uskladi svoja dejstva i ne budu zajedno od prvog okreta (koji je uvek najteži) do svakog sledećeg, koji treba u roku od dve godine da nam omogući da barem tako vrtimo pedale da ne padnemo sa bicikla, ne treba da mislimo da ćemo proći bolje od onih zemalja koje su sinonim za krizu (Grčka). Tek kad dostignemo ravnotežu možemo da, sistemski radeći na jačanju privrede i investitora (ja ću sebično reći, domaćih, jer oni uvek ostaju, ali šalu na stranu normalno da bez stranih nemamo šanse), sve brže i brže vrtimo pedale bicikla Srbija. Daleko smo od automobila Srbija, koji bi značio visoko razvijenu zemlju sa pogonom na sva četiri točka i eko-motorom koji malo troši i ne zagađuje okolinu, odnosno državu.
I sve ovo nije ništa novo niti nešto što, hvala bogu, danas već svi ekonomisti i analitičari ne pričaju. Isto je i sa fudbalom, svi volimo da budemo selektori i da objašnjavamo kako je jednostavno dati gol. Da je u životu tako, onda bi najučeniji među nama, najpametniji savetnici, konsultanti i analitičari bili najuspešniji i najbogatiji privrednici i menadžeri. Nažalost, realan život pokazuje da od selektora do sastava tima, do podrške navijača sve mora da ima pravu meru i kvalitet kako bi se uspelo. Jer, sprovesti ovo u delo mogu samo najbolji među najboljima, najpošteniji među poštenima, najpožrtvovaniji među požtrvovanima.
Samo oni koji iza sebe imaju ime i prezime sa rezultatom.
Samo je to ono što može da nas izvuče iz ove situacije, jer ni najbolji program ni taktika bez pravih, i to timskih, igrača ne uspevaju. To je realan život i moja poruka, samo najbolji bez obzira na tot za koji tim igraju.
Predsednik PSP-Farman Holding
Branislav Grujić
objavljeno: 29.05.2012.
