Izvor: Politika, 26.Dec.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH je od Dejtona u privremenom stanju
Bez političke stabilnosti teško je očekivati da će se fokus političara pomeriti sa nacionalnih interesa ka ekonomskim i socijalnim pitanjima, smatra Miloš Šolaja
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Opšti izbori 3. oktobra 2010. za mnoge su predstavljali još jednu nadu za postizanje stabilnosti i uspostavljanje razvojnih perspektiva Bosne i Hercegovine. Međutim, prema oceni direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke dr Miloša Šolaje, gotovo tri meseca posle izbora sve je više izgleda da će se u BiH malo šta uskoro promeniti.
„Glavni `politički rascepi` ostaju nedirnuti – unutrašnja struktura zemlje na osnovama `dva entiteta i tri konstitutivna naroda`. Sledeći nivo političkih rascepa krije se u odnosu međunarodne zajednice, institucionalizovane u Savetu za primenu mira, koja posle neuspelog `aprilskog paketa` ustavnih promena iz 2006. godine u BiH nema dosledan koncept”, kaže za „Politiku” Šolaja.
On podseća da su propali pokušaji Švedske i Španije da pokrenu ustavne promene, iako se u „pojedinim političkim krugovima i delovima javnosti podgrejavala nastojanja da međunarodna zajednica `preseče` bosanskohercegovački Gordijev čvor i nametne ustav”. Bez rezultata na ovom polju ostale su i posete Sarajevu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i državne sekretarke SAD Hilari Klinton.
„Od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH živi u stanju privremenosti. U nekim međunarodnim krugovima i u BiH, posebno bošnjačkim, dugo se govorilo o Dejtonskom sporazumu isključivo kao o sredstvu da se zaustavi rat i da je neko nekome obećao da će se sve to promeniti u pravcu želja pojedinih aktera u BiH. Zbog toga su lansirane i floskule o `putu iz dejtonske u briselsku fazu`, `duhu dejtona`, `normalnoj državi`... I pored svega, teško je bilo očekivati promene ključnih odnosa u BiH”, ističe Šolaja.
On je konstatovao da odnosi uspostavljani Dejtonskim sporazumom ostaju nepromenjeni. „I pored mnogobrojnih nadležnosti prenesenih sa entiteta na zajedničke organe BiH odlukama visokog predstavnika, suština unutrašnjeg uređenje i političkog sistema dejtonske BiH nije promenjena.
„Zajedničke institucije, formirane na osnovama konsenzusa, pariteta i rotacije i nisu osnova za brži politički i ekonomski razvoj. Institucije razvojnih mehanizama zadržane su u entitetima, što donosi više unutrašnje stabilnosti centralizovanoj Republici Srpskoj, a Federaciju BiH, sastavljenu od 10 državotvornih kantona, dovodi do potpunog unutrašnjeg političkog kolapsa”, stav je Šolaje.
„Oktroisani ustav i politički sistem iz Dejtona nisu blokirali samo procese demokratske i ekonomske tranzicije u BiH, već i tranziciju suverenosti. U gotovo svim međunarodnim krugovima BiH se posmatra kao protektorat u kojem Kancelarija visokog predstavnika (OHR) ima ulogu gubernatora. Iako je u poslednje vreme moć OHR-a vidljivo opala, i za međunarodnu zajednicu i za institucije BiH jedno od ključnih pitanje jeste tranzicija vođenja zemlje s OHR-a na domaće predstavnike”, kaže Šolaja.
„Iako je jasno rečeno da BiH neće ući u evroatlantske i evropske integracije s takvom protektorskom međunarodnom organizacijom, za sada nema odgovora na pitanje kako da se to postigne. Procenjuje se da bi bez međunarodnih institucija BiH ušla u veću nestabilnost i unutrašnje rasprave”, upozorava Šolaja.
On tvrdi da je ustavne promene nemoguće sprovesti ako politički predstavnici triju naroda u BiH ne postignu bazni konsenzus u vezi sa političkim sistemom čiji bi jedini cilj trebalo da bude dugoročna politička stabilnost BiH. „Bez te stabilnosti teško je očekivati da će se fokus političke odgovornosti pomeriti sa predstavljanja nacionalnih interesa ka ekonomskim i socijalnim pitanjima”, uveren je Šolaja.
Boro Marić
objavljeno: 26.12.2010
.jpg)
