Izvor: SandzakPress.net, 28.Feb.2018, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski izbori: Besplatan prevoz i drveni šporet
Piše: Dragan Banjac
Kampanja za beogradske izbore valja se ka završnici i po uzoru na sportiste svi bi da iskoriste eventualni zamor protivnika-neistomišljenika (srpski: neprijatelja), zadaju udarac, dobar šut, iskamče penal, sedmerac, slobodna bacanja… Oni koje to ne zanima (apstinenti) seire i čekaju da vide kome će (i da li će!) budalaštine takmaca doneti izborni minus, iako su (naročito oni) svesni da je još uvek teško ovdašnjoj rulji podvaliti nešto tako masno da je natera da >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << kazni prekršajce i majstore prevare.
Prateći kampanju čuo sam jednu kandidatkinju (Tamara Božić, SPP) koja se založila da se „zakonskiˮ sankcionišu svi koji ne ispune obećanja data pre izbora, a druga se mašila ništa drugo do strogog šerijatskog zakona kažnjavanja. Tragajući za tim propisom nađoh da je, recimo, sultan Bruneja (Hasanal Bolkiah) krajem aprila/travnja 2014. godine objavio dekret kojim se od prvog maja pomenute godine ima primenjivati kažnjavanje – za krađu odsecanje ruke, a za preljubu (švaleri i švalerke oprez!) kamenovanje do smrti. Možete da zamislite kako bi izgledali samo čimbenici srpske suprematije; vlada, predsednik, podministri, stranački lideri… sve bi bilo sakato, a ni kamenovanje ne bi izostalo.
Miloš i Vojislav
Od metroa do besplatnog prevoza, samo su neke od predizbornih nerealnih, lažnih obećanja. Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i kandidat za gradonačelnika Miloš Jovanović izjavio je pre desetak dana da će njegova partijica „ako bude na vlasti u Beograduˮ, do kraja svog mandata obezbediti besplatan gradski prevoz za sve stanovnike glavnog grada. Ovaj profesor beogradskog Pravnog fakulteta „naštelioˮ se ispred garaže Gradskog saobraćajnog preduzeća na Novom Beogradu i ne trepnuvši izjavio da je „želja te strankeˮ da podstaknu ljude da manje koriste svoje automobile u Beogradu i tako povećaju efikasnost upotrebe gradskog prevoza. U drugoj rečenici se malo korigovao, rekavši da u prvoj fazi prevoz bude besplatan za invalide, penzionere, studente i nezaposlena lica. Profesor se, očito, ne vozi gradskim prevozom, ili je toliki tokmak i ne zna da nema majčina sina koji pamti da je prevoz ikad i pojeftinio.
Sličnu, efemernu poruku izrigao je predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, koji se na zemunskim obodima založio za borbu protiv „divlje gradnjeˮ. Čovek koji je zaštitni znak takve gradnje za zemana kada je vladao Zemunom i okolinom sada priča da bi to da iskoreni. Svojim surčinskim pazdaranima Šešelj je rekao da je to mesto doživelo preporod kada su u njemu pre 20 godina na vlasti bili njegovi ljudi. „Čuda smo učinili dok smo bili na vlasti, uradili smo vodovod za sva surčinska sela, sve puteve asfaltirali. Do njiva smo čak puteve asfaltiraliˮ, rekao je Šešelj u Surčinu, podsećajući šta su on i njegovi radikali činili dok su vladali. Od Zemuna i okoline napravili su ruglo, a tobož briga o izbeglicama činjena je uglavnom radi ličnog i radikalskog ćara.
Galimatijas
Prema oceni analitičara predizborna kampanja za osvajanje beogradske Gradske skupštine koji će se održati 4. marta protiče u znaku funkcionerske kampanje i drugih načina zloupotreba javnih funkcija (i javnih fondova) koje čine predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, u znaku medijske diskriminacije prema – nazovimo ih ipak tako – opozicionim strankama, ali i u znaku brutalnih optužbi i uvreda između samih partija takozvane opozicije. U kampanji se dobrahno koriste javni resursi u svhu promocije jedne političke partije, na delu su različiti besplatni programi i pokloni zarad „sigurnih glasovaˮ i korupcijom u izbornom procesu trebalo bi da pozabavi i Agencija za borbu protiv korupcije.
Neodgovorna i populistička politika, kaže novinar Teofil Pančić, bazira se na verovanju u čuda i čudotvorce. Tamo gde zavlada, izmišlja se lako i mnogo, a jedine granice su granice stida. Šta mi reče, kolega!? Sve što je građaninu i biraču potrebno, kaže, je da čvrsto zažmuri i počne da zamišlja. I eto, u tom čarobnom predizbornom svetu, posle više decenija lažnih obećanja, odlaganja i odustajanja, Beograd je u samo nekoliko dana dobio metro.
Pominjani metro, sladunjava tema, poput svega ostalog, pojavljuje se u brojnim imaginarnim varijantama, bilo da to zagovara vlast ili deo opozicije. U četvrtak, 22. februara/veljače Tanjug je objavio da su se odbornici sa liste „Aleksandar Vučić – Zašto volimo Beogradˮ VOZILI TRASOM PRVE LINIJE METROA KOJI ĆE POČETI DA SE GRADI 2020. GODINE. Sic!
Dva lažna bloka
Zanimljivo je mišljenje Nenada Prokića, kandidata za gradonačelnika Stranke pravde i pomirenja (Muamera Zukorlića). Profesor Fakulteta dramskih umetnosti i dramski pisac (bivši dugogodišnji narodni poslanik Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića) tvrdi da su Srbiji postoje dva lažna bloka. „Jedni su kao nacionalisti, drugi su kao petooktobarski demokrati. I jedni drugiˮ, kaže Prokić u inteevjuu za dnevnik Danas, „svoje delovanje zasnivaju na mitovima i na imaginarnim datumima iz prošlosti, a zajednička im je nesposobnost da naprave društvo u kojem bi većina ljudi bila srećna, kao i sklonost ka svađi i uvredama političkih neistomišljenikaˮ.
Tako su zgadili svima i sebe i politiku u Srbiji , tvrdi Prokić i s pravom ističe da se svaka loša reč koja se izgovori vrati najviše onome ko je izgovori. Govoreći o karakteru predizborne kampanje neko reče da je, s izuzetkom Zukorlićeve (manjinske) Stranke pravde i pomirenja koja donosi mnogo novog, pored ostalog etiku i estetiku u politiku, sve drugo naliči onoj šabačkoj narodnoj predstavi na ledini, vašaru.
Jedni na Mesec, drugi na Mars
Panađursko nadgornjavanje (što god „opozicijaˮ obeća, vlast udupla) podsetilo me je na opsene Radovana Karadžića kada je bosanskim Srbima obećavao da će se pored „turskeˮpruge, „turskogˮputa i dalekovoda graditi srpska pruga, srpski put i srpski dalekovod. Na eventualno obećanje Dragana Đilasa („svi obećavaju, mi ispunjavamoˮ) da će da gradi metro, vlast je spremna da ponudi dvostruko.
Ne dešava se to u Srbiji prvi put. U vreme Miloševo (Obrenović) bio je raspisan zajem koji nije ispunio očekivanja. Mudri Miloš okupi glavare i, kao u slučaju slabog odziva u omladinsku radnu brigadu iz Ravnog („nije sila nego božija volja, idu momci iz Popova Poljaˮ, pevaše posle ubeđivanja), preokrene stvar. Čak preteklo para i Miloš pita šta bi da im napravi: most, školu… Ne htedoše školu, već zatvor – da im deca ne ide daleko od kuće. Tako je, vele, nastala Zabela.
Vlast je spremna na sve, na gradnju gradske železnice, obećava gondolu i uzletište za cepeline. Teofil Pančić u svom komentaru na RSE kaže: Ako bi ovi (Đilas, Šutanovac…) planirali let na Mesec, oni bi „jurišali na Marsˮ. Ionako ne košta ništa? Ne bih da navodim imena stranaka i lidera, samo napomena da za 110 odborničkih mesta u Gradskoj skupštini konkuriše 1.479 kandidata. Liste su raznolike po svemu, a evo nekoliko zanimanja sa stranke NOP – Nijedan od ponuđenih odgovora: izbeglica, predsednik, futsaler, bitkoin majnerka, prosjak, rukometni sudija, vodič kroz noćni život Valjeva, šeširdžija (fali bog), ulična umetnica, crtačica japanskih obrva, vlasuljar, derviš, frizerka za kućne ljubimce, sportski maser, klaberka, žbir…
Divni prljavi grad
Bitka za Beograd se nastavlja. Kako pre dva dana reče Nenad Prokić „ovaj divni prljavi grad je u proteklih dve hiljade godina 138 puta rušen, paljen i opsedan. U proseku svakih 15 godina! I opet je pobednik, i opet je najviši civilizacijski domet koji je naše društvo ikad stvorilo. Da nije bilo nedavnih bratskih ratova u kojima Srbija nije učestvovala ali ih je zato sve izgubila, danas biste došli u Centar Sava metroom prolazeći ispod tri Beograda na vodi. Ovako su nam kanalizacija i asfalt još uvek veliki problem u prestoniciˮ.
Ko god bude (pred)vodio ovaj grad suočiće se s velikim poblemima i obavezama. Sa surovim saznanjem da čak četvrtina takozvanih prigradskin naselja nema priključak na kanalizacijonu mrežu, da su ista bez asfaltnih puteva, da nemaju uredno vodosnabdevanje. Beograd je jedina evropska prestonica (od šest) na Dunavu koji svoje kanalizacione i otpadne vode ispušta u svoje reke, Savu i Dunav.
Političarima puna usta obećanja, ali još uvek slučaju samo sebe. Niko da čuje onog Roma iz Železnika koji traži tako malo, da im gradski oci uklone deponiju smeća i kroz njihovo malo naselje asfaltira stotinjak metara prolaza kroz lavirint širok u proseku korak.
I kada pomislite da su sve već obećali prisetite se da nedostaju drveni šporet „smederevacˮ i merdevine za penjanje u nebesa. (Kako to fali našem nebeskom narodu!)
A ne znam i čemu sve ovo ako se odavno zna da će Sinišu Malog u prvoj beogradskoj sofi da nasledi izvesna I.V. Ona će da sluša (čuje) samo svog predlagača.
Pogledaj vesti o: Izbori
Nastavak na SandzakPress.net...
