Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankari pod državnom kapom
Banke u Crnoj Gori moraju voditi računa o riziku od nacionalizacije u slučajevima neizmirivanja obaveza prema državi
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Da li će pojedine banke u Crnoj Gori dobiti za „staratelja” državu, odnosno biti nacionalizovane, pitanje je na koje će odgovor biti poznat tek nakon 29. marta kada se završe vanredni parlamentarni izbori. Do tada, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je rekao i brzo se „ujeo za jezik” generalni direktor Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić, „pojedine banke mogle bi biti nacionalizovane”.
Na sednici Odbora udruženja banaka i drugih finansijskih organizacija i osiguranja Privredne komore, pre dva dana, Dakić je rekao da „banke u Crnoj Gori moraju voditi računa o riziku od nacionalizacije u slučajevima neizmirivanja obaveza prema državi jer ima takvih slučajeva”.
Jučerašnje Dakićevo pojašnjenje glasi ovako: „Nacionalizacija banaka i finansijskih institucija je pojava koju smo od početka globalne finansijske krize imali često prilike da vidimo u zemljama EU i SAD-a. Kako sada stvari stoje nacionalizacija ne preti našim bankama. Hipotetički gledano ta situacija se ne može u potpunosti isključiti ukoliko neke banke ne bi nastavile da izmiruju obaveze prema državi blagovremeno i u potpunosti”.
Direktor CBCG nije novinarima hteo da odgovori kojim to bankama preti nacionalizacija, uz opasku kako je „dovoljno rekao”.
Jedan od eksperata za bankarstvo, koji nije želeo da mu ime pominjemo, rekao nam je da su se „problemi u crnogorskom bankarstvu produbili jer se iz meseca u mesec povećava nekvalitetna aktiva banaka i nekvalitetni krediti”, te da „povlačenje depozita nije zaustavljeno i iz crnogorskih banaka do sada je povučeno blizu 600 miliona evra”.
„Dokapitalizacija se mora sprovesti i taj proces se može odlagati ali se ne može izbeći. Prva koju čeka „zagrljaj države” je „Prva banka” Aca Đukanovića jer ni po kojem finansijskom kriterijumu nije sposobna da izađe iz krize i pored pomoći Vlade Crne Gore – kaže naš izvor. „Ovu banku, i ne samo nju, iz krize može izvući nacionalizacija i toga je bila svesna vlada kada je „Prvoj banci” dala 44 miliona evra kredita pod uslovima koji je jasno vode nacionalizaciji. Kako god se sa njom završi vlada će biti na gubitku. Rešenje ovakve situacije može biti i dokapitalizacija, ali isključivo svežim kapitalom.”
Podatke o poslovanju crnogorskih banaka nerado saopštavaju bankari, kao i vlada. Udruženje bankara saopštilo je da su minus uknjižile četiri banke – „Hipo Alpe Adria”, koja je u Crnu Goru pre četiri godine ušla sa 50 miliona evra vlastitog kapitala, „First fajnenšel” banka sa Kipra, „IBM” banka iz „Atlasmont grupe” i „Prva banka”, kojoj je vlada dala pomoć od 44 miliona evra kredita za spasavanje likvidnosti pre tri meseca. Potpisan je i ugovor o zalozi 93,5 odsto akcija Prve banke, kao obezbeđenje kredita, te ukoliko u roku od tri meseca kredit ne bude vraćen Prva banka, po „slovu ugovora”, biće nacionalizovana.
Svetnik u Prvoj banci Velimir Bogdanović ocenio je prekjuče da „mere CBCG i vlade na ublažavanju krize nisu dale pune efekte”.
Vlada je kao jednu od mera za podršku bankarskom sektoru obezbedila garancije za kreditne linije kod međunarodnih institucija, ali tu pomoć nisu mogle da iskoriste sve crnogorske banke, već samo one koje su ispunile određene kriterijume. Tako je, kako je juče saopšteno iz Ministarstva finansija, Nemačka razvojna banka odobrila crnogorskim bankama kredit u iznosu od 50 miliona evra.
Ovaj kredit, za koji je garant crnogorska vlada, dobile su „Crnogorska komercijalna banka”, „NLB Montenegrobanka” i „Oportjuniti banka”.
Novica Đurić
[objavljeno: 26/03/2009]
