Izvor: RTS, 14.Okt.2017, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrija glasa, sad ili nikad
Austrijanci sutra izlaze na birališta da bi odlučili o sastavu legislative, posredno i egzekutive, za narednih pet godina. Prognoze daju više od trećine ukupnih glasova konzervativcima i Sebastijanu Kurcu, dok se Kernovi Socijaldemokrati i Štraheovi Slobodnjaci kreću između petine i četvrtine. Dve stranke posvađanih "Zelenih" bi mogle imati teškoća sa cenzusom od četiri odsto.
Austrijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izborno telo iznosi nešto ispod šest i po miliona (6.401.304), sa starosnom granicom od 16 godina. Izborni zakon je proporcionalni, što znači da se u Donji dom parlamenta sa 183 mesta ulazi samo preko partijske liste. Mogućnost glasanja za ličnosti je uključena u biračke listiće, ali nema nikakvog uticaja na krajnji ishod i uglavnom služi partijama kao test popularnosti njihovih vodećih kandidata.
Činjenica da je Austrija oligarhijski organizovana partijska demokratija nikad još u istoriji Druge republike (od 1945.) nije do te mere određivala tok, atmosferu i grubost izborne kampanje kao ovog puta.
Na momente je izgledalo kao da su partije u širokom spektrumu izgubile sposobnost samokontrole, te da nema granice niskosti i agresivne semantike koju neće pregaziti u međusobnim kontaktima pred očima javnosti.
Pitanje koje javnost i mediji postavljaju je – kako je do toga uopšte dolo? Kako su partije napustile zonu civilizovane političke prakse, a istovremeno ostale unutar granica zakona? Kako su sebi prisvojile one negativne slobode, za koje je zakonodavac svojevremeno mislio da bi bilo nacionalno poniženje regulisati ih zakonom?
Socijaldemokrate (SPO): Kristijan Kern
"Afera Zilberštajn" je masivno oštetila ugled ove stranke, čiji se status mesecima uoči izbora ionako nalazio u klizajućem padu. Na prošlim izborima 2013. su socijaldemokrate osvojile 27 odsto glasova, što je već bio gubitak, ali su, kao i Merkelova nedavno u Nemačkoj, uspeli da odbrane prvo mesto. Ovog puta je takav razvoj isključen, mereno svim ispitivanjima javnog mnenja, čak i njima sklonim.
U krajnjem efektu, problem ove stranke je radikalni nedostatak verodostojnosti – praksa drskih laži, podmetanja i prljavih kampanja nad kojom su izgubili kontrolu. Uhvaćeni u momentu tajnog širenja partijsko-oligarhijskih granica nacionalne politike, prominentne socijaldemokratske ličnosti su se branile na dva načina, a oba frapantno liče na one iz američkih predsedničkih izbora: 1. To rade i drugi; 2. Kriv je onaj ko je te zakulisne radnje odao javnosti, ne onaj ko ih je počinio.
Nekoliko sedmica uoči izbora su dva austrijska lista, Prese i Profil javnosti prezentovala podatke da je SPO iz partijskih fondova i interesno povezanih firmi platio pola miliona evra Talu Zilberštajnu, međunarodno aktivnom izraelskom "spin-doktoru", specijalisti za "dirty campaining", ne bi li izokola, preko bogus Fejsbuk naloga kompromitovao Sebastjiana Kurca. Posebna pikanterija: samo je oko 300.000 evra bilo pokriveno računima.
Po principu napad je najbolja odbrana, SPO je krenuo u juriš na donosioce loših vesti. Jedna od novinarki iz Prese tima koji se bavio detaljima afere Zilberštajn je pre tri dana, u strahu za vlastitu glavu, podnela policijsku prijavu protiv krugova bliskih SPO zbog praćenja i uhođenja. Ako je i preterivanje, tako se u Austriji od kad je postala demokratska još nikad nije išlo u izbore.
Kako se klupko počelo odmotavati, ispostavilo se da je Zilberštajn – u avgustu uhapšen u Izraelu zbog utaje poreza – radio kao ugovorni SPO lobista još od vremena Guzenbauera (partijski šef 2000-2008, kancelar 2007-2008). Saznalo se da ga je Kern ponovo angažovao sredinom 2016. za "vanredne izbore ove godine", dok se istovremeno SPO tim barem jednom nedeljno zaklinjao kako će se čekati redovni termin u jesen 2018.
Na to je usledilo saznanje, i u epizodama curilo do javnosti, da koalicioni partneri SPO i OVP više nisu u stanju da održe minimum civilizovanog ophođenja u međusobnim kontaktima, čak ni da izađu na zajedničku pres konferenciju posle sastanka kabineta.
Da je zemlja postala "unregierbar", nemoguća za upravljanje, najviše je doprineo sam Kern, čiji se autoritet, po najvećem živom austrijskom filosofu Konradu Lismanu, topio u onoj meri "u kojoj je u politiku uvodio praksu korporativnog pozorišta". Na primer, građanin naruči picu, zvoni mu na vratima, kad ono kancelar mu donosi picu sa šunkom i sirom, a iza njega nagurano pet televizijskih timova!
Lisman za Prese: "Austrijski kancelar ne može biti pica-boj, nije njegovo da to radi". Očito svako nosi svoj krst, odnosno polumesec – neko ima kancelara koji dostavlja pice, neko šefa diplomatije koji peva.
Na kraju krajeva, sve su to samo povodi da ljudi odlaze na birališta kao "protestni glasači". Glavno je ono što je Margaret Tačer svojevremeno rekla o engleskim laburistima (po programu socijalisti): "Problem socijaldemokrata je u tome da im ranije ili kasnije ponestanu pare drugih ljudi"(...other people's money). Od izbijanja migrantske krize, trošenje "novca drugih ljudi" je u Austriji eksplodiralo – a Beč i gradska vlada Mihaela Hojpla su paragon takve politike koja se tvrdoglavo vodi do finansijskog kolapsa.
Konzervativci (OVP): Sebastijan Kurc
Da li je Sebastijan Kurc jedini moralno neupitni političar ove kampanje? Na to se može odgovoriti na dva realistična načina: 1. Jeste, ali zato što ga se još nije uhvatilo u nedozvoljenim mahinacijama; 2. Jeste, ali zato što je shvatio da ovog puta svi drugi igraju prljavo, te je u njegovom interesu da se on uzdrži od takve prakse.
Postoji i treći odgovor, "jeste" bez ali, no kako politika u principu nije etička kategorija, o njemu se ovde ne raspravlja.
"Za Kurca je sad ili nikad, i to sa 31. godinom", komentariše Prese juče, ukazujući na ironiju da se aktuelni kancelar Kern "trese pred jednim propalim studentom".
Činjenica je da je Kurc dosta toga morao da otrpi u aktuelnoj izbornoj kampanji, počevši od toga da su "neki čudni ljudi počeli da posećuju njegovu bivšu školu i raspituju se kod profesora kakav je bio kao gimnazijalac" (Prese, Kurir, Profil, mnogi drugi...). Je li prepisivao? Bežao sa časova? Tukao devojčice? Da li vuče neku mračnu, nerazjašnjenu tajnu iz osnovne škole ili vrtića?
Poslednje što se čuje je vest o kojoj je početkom ove sedmice spekulisala austrijska štampa, da bi SPO u slučaju lošeg rezultata "kao posledice umešanosti OVP u otkrivanje afere Zilberštajn" tražio poništenje izbora.
Slobodnjaci (FPO): Hajnc Kristian Štrahe
"Za Štrahea još i više važi pravilo sad il' nikad", komentarišu mediji nemačkog govornog područja.
Na poslednjim izborima 2013. OVP je osvojio 24 odsto glasova (-2), FPO 20,5 (+3). Aktuelni trendovi prognoziraju rast i jednih i drugih, ali samo konzervativaca u razmerama koji će im u krilo baciti ulogu mandatara za sastav nove vlade.
FPO je u toku kampanje pokazao da teško izlazi na kraj s takvim razvojem događaja. Ideološki pristrasne analize (socijaldemokrate, zeleni, sa svojim simpatizerima iz medija) već dugo dokazuju kako je Kurc ustvari malo uglađeniji Štrahe, šifra "rasista" i "desničar".
Tu se onda za kritičare otvara slični problem: Za socijaldemokrate je Kurc "drugi Štrahe", a za FPO "uspešniji nego Štrahe". Zeleni su jedno vreme imali slogan, brzo povučen kao neukusan: "Im Kern ist Kurz ein Strache" (U jezgru/Kern je Kurc Štrahe").
Poenta takvih interpretacija je: Sebastijan Kurc nije sam svoj; dobar ili loš, on je neko drugi, on radi posao i ubire plodove nekog drugog. Štrahe se godinama borio protiv islamizacije i držao filipike protiv seobe naroda, a sad mu je Kurc oteo temu i slavu! Ili: Samo što je Kern došao do saznanja da čak i u jednoj bogatoj zemlji fiskalna sredstva nisu neizmerna, jedan "propali student" mu kaže da je on to uvek znao!
Programatika Štraheove stranke se može posmatrati pod više elemenata, u ovom tekstu, u ime legitimizacije jednog stereotipa, izabrana je tema "stranci".
FPO već dugo nije stranka koja je protiv "stranaca". Ona je protiv dalje masovne migracije iz islamskih kultura. E sad, da li su "stranci" "migranti" i obrnuto? Da li su oni koji poseduju austrijsko državljanstvo, a rođeni su negde drugde "stranci", "migranti", "novi Austrijanci" ili bespridevni Austrijanci? U Austriji je takvih, starijih od 16 godina, dakle s pravom glasa, skoro 350 hiljada.
(Digresija: Tačan broj je 343.417. Od toga srpskog porekla 41.097, bosanskog 57.379. Ako se uzme da su među Bosancima i Srbi, moguće je da Austro-Srba ima negde koliko i prvoplasiranih Austro-Turaka, 71.256, ako ne i više).
Šta su oni i kako se doživljavaju je podložno hirovitosti javnog diskursa. Do nedavno oni su se u medijima vodili kao "novi Austrijanci", termin koji se može shvatiti kao tolerantna netrpeljivost. Prese na naslovnoj stranici (12.9.) donosi međutim tekst pod naslovom "Stranačka bitka za migrante". Iz sadržaja je ubrzo jasno da se misli na onih 350 hiljada s pravom glasa, po zakonu Austrijancima.
Samo nekoliko dana kasnije (16.9.), isti list donosi na naslovnici tekst "Bitka trojice za migraciju". U daljem čitanju je jasno da se sada misli na nešto drugo: Na stavove koje Kern, Kurc i Štrahe zastupaju u kontekstu aktuelnog talasa masovne migracije osoba bez austrijskog državljanstva ili šanse/volje da ga skoro dobiju.
Već je to dovoljno da bi se shvatilo kako čak i Štrahe ima diferenciraniji, manje elitni, u svakom slučaju osvešteniji stav o "strancima" od austrijskog dnevnika Prese.
Zeleni puta dva: Ulrike Lunaček i Peter Pilc
Šta reći o konstantnom procesu demontaže kome su se austrijski Zeleni, na prošlim izborima osvajači rekordnih 12,5 odsto, podvrgli na vlastitu inicijativu?
Najpre su, od jeseni 2015. tražili da se ukinu sva ograničenja za prijem azilanata i migranata – svi su dobrodošli, stotine hiljada odjednom, familije, velikodušna socijalna pomoć za sve, plaćeni kursevi, (skoro) besplatni gradski stanovi, besplatne škole, lekari, lekovi, gradski prevoz.
Onda su se neki političari te stranke nešto korigovali kad su videli efekat koji to ima na "novac drugih ljudi", odnosno da će se državno ubirani porez ranije ili kasnije potrošiti pod pritiskom masovne migracije, a da bi dobar deo pridošlica svejedno ostao neintegrisan. Na taj realizam u tragovima, mlada marksistička organizacija Zelenih je reagovala tako da se odvojila u znak protesta.
Usledila je ostavka predsednice stranke Eve Glavišnik, "zato što više nije izdržala da je ljudi napadaju i pljuju u gradskom prevozu", zbog toga što su ljuti na nju jer je čitav Bliski istok pustila na socijalne slavine austrijske države.
Izbornu kampanju je preuzela Ulrike Lunaček, austrijska predstavnica Zelenih u Evropskom parlamentu. Prvo što je napravila je da je došla u konflikt sa Petrom Pilcom, osnivačkim članom stranke Zelenih iz 1986.
U mladosti marksist-trockist, Pilc je u toku duge karijere prošao kroz "državotvornu" transformaciju, imao aktivnu ulogu u parlamentarnom odboru za bezbednost, te bio jedini ozbiljniji glas Zelenih koji je upozoravao na zamke neograničene migracije.
Budući da je spadao u osnivače, niko mu nije mogao ništa – dok nije došla Lunaček i preko intrige koja je ciljala na njegovu političku sujetu praktično ga izbacila iz stranke.
Sad se za mesta u parlamentu takmiče dve zelene stranke – jedna pod Lunačekovom, druga pod Pilcom. Izvisiti bi mogle obe.
Za Lunaček, nikakav problem, komentariše ovdašnja štampa – nju čeka njen mandat u Evropskom parlamentu. Uvek se može vratiti u Brisel, voditi evropsku politiku, i držati predavanja ko je zreo za EU, a ko nije, kome otvoriti evropska vrata, kome ih zalupiti pred nosem.
.jpg)
