Izvor: RTS, 04.Avg.2013, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrija, borba za glasove imigranata
Uoči parlamentarnih izbora, najveće austrijske partije traže način da privuku glasače imigrante. Ciljna grupa su pre svega muslimani, koji dobijaju visoke pozicije na izbornim listama. Iako su Srbi najveća manjina u Austriji, nisu zanimljivi vodećim partijama jer se često, za razliku od muslimana, njihovi glasovi rasipaju.
Za manje od dva meseca, 29. septembra, u Austriji se održavaju izbori za nacionalni parlament. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Postavlja se pitanje kakvu ulogu i kakav tretman na izbornim listama najvećim partija imaju parlamentarci imigranti.
Svaka od partija - Socijaldemokratska, Konzervativna, Slobodarska i Zelena - ima svoju taktiku za privlačenje glasova migranata. Međutim, čitav izborni manir može se podvesti pod jednu reč - muslimani.
Najvažnije austrijske partije ove godine su se suočile sa istim problemom - kako animirati glasače muslimanskog migrantskog porekla, pre svega Turke?
Sve stranke, izuzev Štraheove Slobodarske partije, uradiće to tako da političare muslimanskog porekla plasiraju visoko na svojim izbornim listama.
Za Zelene to nije ništa neobično i novo. Njihova Alev Korun, rođena u Turskoj, već je provela mandat u nacionalnom parlamentu i opet je visoko na listi.
Sudeći po visokim mestima na listi, nema nikakve sumnje da će Nurten Jilmaz, rođen u Turskoj, i Asdin El Habasi, rođen u Maroku, ući u austrijski nacionalni parlament. Dvadesetšestogodišnji El Habasi zauzima peto mesto na listi konzervativaca.
Sada se u austrijskoj fioci "migranti, migrantska politika, integracija" postavlja nekoliko interesantnih pitanja.
Kao prvo, političke stranke su u svakoj liberalnoj demokratiji po definiciji ekstremno praktične i pragmatične organizacije. Da su austrijske stranke mislile da mogu da poboljšaju izborni rezultat time što bi na "luksuznija" mesta na listama stavile političara čija bi biografija sadržala "rođen u Srbiji", "rođen u Hrvatskoj" ili "rođen u Poljskoj" - one bi to i učinile.
To čak ne čini ni Štraheova Slobodarska partija. Istina, na njihovim listama nema muslimana, ali, osim na nižim opštinskim nivoima, nema ni Srba, niti bilo koga drugog - sve sama "arijevska" imena i prezimena.
Kada ovih dana austrijski mediji spekulišu o tome za koga će glasati migranti, svaki će lapidarno spomenuti kako "Srbi glasaju za Štrahea, zbog Kosova", ali da je to ipak mala ciljna grupa, koja liberalima u ne donosi mnogo.
Neizgovoreni zaključak ovdašnjih medija je da su "slobodarci" izabrali neefikasnu ciljnu grupu.
Međutim, pravo pitanje je da li su ostali, pre svega socijaldemokrate i konzervativci, sasvim sigurni u svoju strategiju?
El Habasi klanja pet puta dnevno, poštuje Ramazan i kaže da se neće buniti ukoliko njegova buduća supruga odluči da se "pokrije". Pritom, El Habasi nastupa kao visoko plasirani kandidat konzervativno-hrišćanske stranke koja se tradicionalno obraća izbornom segmentu katoličkih vernika.
U jednom intervjuu El Habasi je rekao da nema problema da se identifikuje sa vrednostima zapisanim na partijskoj zastavi konzervativaca, kao što su, na primer, solidarnost, odgovornost i porodica.
Iz konzervativnih redova čuju glasovi upozorenja ljudima da ne izlaze na izbore vođeni "vrednostima", već simbolima i da ideja sa muslimanom u tradicionalno hrišćanskoj stranci može stranačkim stratezima ispostaviti poraznu izbornu matematiku.
Prevedeno na srpski, time što igra na tu kartu, konzervativci bi mogli da izgube na mostu ono što zarade na ćupriji.
Srbi i Nemci najveće manjine
Još jedno pitanje je kako su dve najveće austrijske stranke došle do toga da "modernizaciju" svojih izbornih politika poistovećuju sa obraćanjem glasačima muslimanskog migrantskog porekla?
Dve najveće manjinske grupe u Austriji su Srbi i Nemci, odmah nakon njih sa tesnom razlikom stoje Turci, pa zatim daleko manje svi ostali.
Ako zanemarimo Nemce koji ostaju politički vezani za svoju zemlju, zaključak je da su najveća migrantska izborna tela u Austriji srpsko i tursko.
Zašto su onda turski glasači važniji od srpskih, zašto se prvi doživljavaju kao motor partijske i parlamentarne modernizacije, a druge kao grupu građana Štrahe&Co?
Vrlo jednostavno - zato što turski glasaju u bloku, imaju jaku koheziju unutar grupe i disciplinovano izlaze na izbore, sve ono što Srbi i ostali ne čine.
Pre nego što neko to shvati kao kritiku srpskih glasača, dužni smo čitaocima nekoliko objašnjenja:
- Srbi ne glasaju u bloku zato što, u celini, nisu društvo koje počiva na tradicionalnim principima - kao što pravi Austrijanci ne glasaju u bloku, isto tako ne glasaju u bloku ni srpski Austrijanci.
- Grupna kohezija kod srpskih Austrijanca ostvaruje se po principu kulture, jezika, profesije, interesovanja, a ne politike. To je fenomen koji je vidljiv u čitavoj Evropi i nema veze samo sa Srbima već sa preovlađujućim osećajem modernog vremena - obrazovaniji imaju manje poverenja u političare.
- Disciplina - tu ima nešto. Na nižim nivoima vlasti, kao što su grad ili opština, može se naići na političare poreklom iz Srbije ili Hrvatske, koji će se gorko požaliti da njihove nacionalno-ciljne biračke grupe rasipaju glasove, ne izlaze na izbore i ignorišu sve apele svog lokalnog kandidata - to jest, ako su uopšte i primetili da on ili ona postoji.
To bi mogao biti razlog zašto su veliki politički igrači u Austriji odlučili da se oslone na "pouzdane" glasačke grupe muslimanskih migranata i sad još samo čekaju da im se u septembru isporuči račun - plus ili minus - za tu vrstu partijske modernizacije.
Pitanje od ranije ostaje ipak bez odgovora: Zašto dve najveće austrijske stranke poistovećuju modernizaciju svojih izbornih programa sa dodvoravanjem kulturi koja istrajava na tradicionalnim principima?
