Izvor: B92, 11.Mar.2014, 12:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Analitičari: Birači već zasićeni

Beograd -- Iako je izborna kampanja bila kratka uspela je da "zasiti" građane, ali izuzetno je važno da oni izađu i glasaju u svoje ime, smatraju politički analitičari.

U izjavama Tanjugu oni su naveli da je teško predvideti koliko su stranke tokom kampanje uspele da motivišu građane da izađu na izbore, te da će se to videti tek 16. marta. Oni navode i da birače na izbore "izvode" osećanje građanske dužnosti, značaj izbora, neizvesnost političke situacije... >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Politički analitičar Milan Nikolić među onima je koji smatraju da kampanja vrlo malo motiviše građane da izađu na birališta, te da isto tako neznatno utiče na njihovo opredeljivanje. U prilog toj tezi navodi istraživanje po kome kampanje utiču na tri do najviše 10 odsto građana, dok, kako kaže, građane na izlazak na izbore mnogo više motiviše osećanje građanske dužnosti prisutno prvenstveno u starijoj i srednjoj populaciji, a jedan od motiva je i njihovo verovanje da će možda nešto i moći da se promene sopstvenim glasom te da će eventualno nova politička elita bolje voditi zemlju.

Nikolić aktuelnu kampanju ocenjuje kao "neinventivnu i punu obećanja, vrlo često i ispraznih", te kao prilično "gustu" s obzirom na prisutnost političara u javnosti.

On tvrdi i da su građani u velikoj meri zasićeni politikom i obećanjima, ali u isto vreme ističe da treba da znaju da od njihovih glasova zaista zavisi ko će upravljati zemljom i ubuduće je voditi.

"Građani moraju da budu svesni svoje političke i građanske odgovornosti. Sve manje građana učestvuje u biračkom procesu i krećemo se ka fenomenu koji je poznat u starim demokratijama, poput SAD, gde oko 25 odsto gradjana ukupno učestvuje u izborima i oni biraju predsednika, Kongres, Senat...", naveo je Nikolić.

Nikolić je dodao da je teško reći koliko su stranke uspele da motivišu birače da u nedelju izađu na birališta, jer evidentan je veliki zamor birača, zbog čestih promena u vladi i svega što se dešava na političkoj sceni. Govoreći o značaju izlaska na izbore Nikolić ponavlja da je to veoma važno, pa "makar se ljudima i činilo da time neće mnogo toga da se promeni u sopstvenim životima".

"Nešto malo se stvari mogu popraviti ili pogoršati, zavisno od toga koga biramo, i to je već dovoljan razlog da gradjani izadju na birališta. Evolucija i napredak počinju od malih koraka i zato je dovoljno da se stvari malo poprave, da bude malo više zapošljavanja, da se malo nešto uradi sa poljoprivredom, da se podigne indrustrija, popravi infrastruktura i korak po korak stvari će ići na bolje", zaključio je Nikolić.

I programski direktor CESID-a Đorđe Vuković ističe da je teško prognozirati da li su stranke uspele da motivišu glasače da izađu na izbore, te da će to biti poznato tek 16. marta. On je u izjavi Tanjugu rekao da političke stranke ne pozivaju sve građane da izađu na birališta, jer to nije smisleno sa stanovišta njihovog konačnog cilja, a to je da osvoje što više glasova.

"Svaka stranka se opredeli prema određenoj grupaciji za koju proceni ili sazna da može da glasa za tu političku opciju i njima je interes da taj deo biračkog tela izađe u što većem broju, a da birači koji nikada ne bi glasali za tu političku opciju ili su za druge ne izađu na izbore - tako da tu postoje kontramotivi", objasnio je Vuković.

Kako je dodao, teško je pretpostaviti da li su stranke uspele u tom nastojanju i to će se znati tek posle izbora, kada će se videti koliko je ko osvojio glasova.

Upitan koliko je značajno da građani izadju na izbore, Vuković je rekao da je to osnovni postulat demokratije, "ta mala moć koju svako od nas ima u danu koji se u većini zemlja odigrava uglavnom na četiri godine".

"Ne mogu reći da je to obaveza, ali mislim da je dobra stvar za svakog od nas da izađe, da participira i da određeni politički sud. Sa druge strane, ako niste spremni da u ovom trenutku ponudite ikome svoj glas, jednako je legitimna i odluka da ostanete u apstinenciji ili da glas učinite nevažećim", naveo je Vuković.

Kad je reč o motivima građana da izađu na izbore, on dve stvari vidi kao ključne - prva je značaj izbora, a druga kolika je motivacija birača i koliko je neizvesna politička sitaucija. "Dakle, sa jedne strane, koliko su stranke sposobne da motivišu, a sa druge neizvesnost izbornog rezultata najčešće doprinose tome da poraste izborna participacija, jer kada ljudi misle da će njihov glas nešto značiti u izbornom procesu u većoj meri izlaze na izbore", naveo je Vuković.

To međutim, dodaje, nije do kraja izveden zaključak, jer se dešava da birači, u situacijama kada se unapred znaju rezultati izbora, često idu "uz pobednika", pa onda izadju na izbore u većem broju nego što je uobičajeno.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati očekuje da će izlaznost na izborima 16. marta biti iznad 50 odsto, odnosno do 55 odsto, ali ipak nešto niža u odnosu na prethodne izbore. Razlog za to Goati vidi u tome što je, kako kaže, jednom delu gradjana dosta, dok je drugi deo razočaran prošlim izborima i politikom i prošle i pretprošle vlade.

Manju izlaznosti u odnosu na onu iz 2012. godine Goati objašnjava i generalnim trendom pada izlaznosti, a u tom kontekstu podseća i da je na prethodnim izborima izlaznost bila manja nego 2008. godine. "To je jedan trend, koji je manje više i evropski, jer su ljudu shvatili da vlastitim izlaskom ili neizlaskom ne rešavaju stvari i nezadovoljni su efektima i politikom stranaka za koje su se nekada zalagali", ocenio je Goati u izjavi Tanjugu.

On ističe i da su stranke za ovo kratko vreme kampanje učinile sve i "ispalile sve moguće parole koje mogu da privuku građane". "Stranke su prihvatile sve, čak i nerealne želje budućih glasača i promovisale ih kao nešto što će biti ostvareno. Učinili su sve i ne vidim kako bi mogli dodatno da podstaknu izlaznost", zaključio je Goati.

Nastavak na B92...