Izvor: B92, 05.Apr.2019, 19:57

"Uništenje Narodne biblioteke od strane nacista jedan od najvećih zločina nad kulturnom baštinom"

Uništenje Narodne biblioteke od strane nacista jedan od najvećih zločina nad kulturnom baštinom

U Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) danas je obeležen Dan sećanja na stradanje nacionalne biblioteke tokom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine, a svečanosti su prisustvovali prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Dačić je rekao da su istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturne baštine saglasni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u oceni da je plansko uništenje NBS od nacista jedan od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope i dodao da su jedna zemlja i jedan narod u jednom danu izgubili neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

Dačić je poželeo da Narodna biblioteka i ustanove poput nje budu inspiracija i da se shvati da su knjige glavno oružje za moderan i prosperitetan svet, poručivši da se 6. april 1941. ne sme nikad zaboraviti.

Vukosavljević je rekao da je vatra, koja je najpre gorela, a onda tinjala na zgarištu na Kosančićevom vencu, nastala iz istog onog ognja iz kog je nastao plamen koji se uzdizao nad moštima Svetog Save na Vračaru i iz istog onog ognjišta iz koga su gorele vatre koje su uništavale srpske manastire, crkve, tradiciju.

"Različiti neprijatelji, rukovođeni istim motivom, znali su važnu i tačnu stvar - uništiti, oskrnaviti ili oslabiti kulturu i kulturno pamćenje jednog naroda bez sumnje je pravi i jedini put da narod trajno nestane sa istorijske scene. Pitanje je šta ćemo raditi sa vatrom iznad moštiju Svetog Save, Narodne biblioteke i Pećke patrijaršije, da li ćemo kao pleme igrati ritualne igre sažaljevajući svoju sudbinu ili ćemo koristiti to kao svetlost koja će osvetliti našu sadašnjost i budućnost", kazao je Vukosavljević.

Ministar je naglasio da srpski narod mora da sačuva svoj kulturni obrazac, svoje kulturno pamćenje, da unapređuje savremeno stvaralaštvo i da ono što je dobio od predaka prenese budućim generacijama.

"Ne vajkajmo se nad istorijom, pamtimo njene pouke, verujmo u svoju kulturu, a ono što možemo da promenimo jeste odnos prema kulturi, veće finansijsko izdvajanje, veće pregnuće, briga o zaštiti svog identiteta, jezika, pisma i svakog vida umetnosti", rekao je Vukosavljević i dodao da je Ministarstvo kulture ove godine izdvojilo 2,5 miliona dinara za izradu projekta proširenja depoa NBS.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, koji je prethodno položio cveće na Kosančićevom vencu, gde se do 6. aprila 1941. nalazila biblioteka, rekao je da je istorija Narodne biblioteke Srbije veliki tragični roman.

"Od osnivanja, Biblioteka je obogaćivala svoj fond trudom i poklonima najznačajnijih srpskih intelektualaca, pametnim kupovinama njenih čelnika, da bi u svakoj krizi to duhovno imanje dolazilo na sam rub Tartara, a u Drugom svetskom ratu bilo sasvim uništeno", kazao je Blašković.

On je podsetio da su posle austrougarskog ultimatuma Srbiji 1914, kada je bilo očigledno da je rat neizbežan, krenula dva vagona najvažnijih knjiga i dokumenata iz Narodne biblioteke, koja su misteriozno nestala negde kod Niša, Kragujevca ili Kruševca, a sanduci s knjigama starostavnim su ostali zakopani negde u rodnoj zemlji ili zapaljeni, pa spaseni odlukom austrijskog oficira da bi tokom tridesetih godina neki od tih medijavelističkih dokumenata počinjali da se pojavljuju na raznim aukcijama i većina izgubljenih rukopisa ponovo došla u posed biblioteke, da bi bile uništene u aprilskom bombardovanju 1941. godine.

Blašković je rekao da je 2018. fond NBS uvećan za oko 135.000 jedinica građe, uz 25.000 primeraka elektronskih publikacija.

Prigodnu besedu održala je književnica Vida Ognjenović, koja je kazala da je dug spisak stradanja biblioteka od prvih civilizacijskim vremena, kada su se pojavile kao arhive znanja, stecišta učenih ljudi, mesta rasprava i otkrića.

"Kažu da na zgarištu Narodne biblioteke u Beogradu nikad niko nije video nikakvu pticu. Valjda im je strah od bombi u nasleđu ili je to možda samo narodna priča o Narodnoj biblioteci. U stvari ako je tako, ptice ne dolaze na zgarište, jer nemaju ništa da kljucaju pošto iz pepela ništa ne niče, osim ptice feniksa, koja je ovde svila gnezdo", rekla je Ognjenovićeva.

Citirajući Brodskog da se knjige ne uništavaju samo spaljivanjem nego i nečitanjem, Ognjenovićeva je poručila: Hajmo, ljudi, da čitamo!

Svečanost je održana u Glavnom holu Narodne biblioteke Srbije, gde je rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Mileta Prodanović otvorio izložbu "Grafike Alberta Ðakometija" autora Velibora Prelića.

Grafike, koje javnost prvi put ima priliku da vidi, pronađene su u Legatu slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja je do Ðakometijevih dela došla u Parizu.

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.