Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Apr.2021, 01:23

U Skupštini rasprava o rebalansu budžeta; Mali: Nikad više novca za kapitalne investicije

Rebalans budžeta za 2021. godinu sprovodi se kako bismo nastavili borbu protiv pandemije, nastavili sa razvojem privrede i rastom životnog standarda građana, ali i ulaganje u kapitalne investicije, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

U Narodnoj skupštini počela je rasprava o rebalansu budžeta, a ministar Mali obrazlažući rebalans budžeta istakao je da se sprovodi iz tri razloga - nastavka realizacije trećeg paketa mera pomoći, realizacije plana "Srbija 2025" >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i borbe protiv pandemije.

Istakao je da je treći paket mera pomoći građanima i privredi vredan 257 milijadi dinara i podsetio da je država prošle godine sprovela dva paketa mera pomoći.

Mali je naveo da je ukupna vrednost ta tri paketa mera osam milijadi evra.

Objasnio je da je država odlučila da preuzme najveći teret krize kako bi sačuvala proizvodne kapacitete i radna mesta.

Kada je reč o programu plan "Srbija 2025", ministar je podsetio da je on vredan 14 milijardi evra i da je to novac za kapitalne investicije.

Rebalansom budžeta je, kaže Mali, do sada izdvojeno najviše sredstava u kapitalne investicije.

Na nivou opšte države to iznosi 7,2 odsto BDP, dodao je ministar finansija.

Naglasio je i da država nastavlja snažnu borbu protiv pandemije izazavne virusom korona i da je rebalansom budžeta izdvojen novac za nabavku novih doza vakcina, ali i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Među njima su nova kovid bolnica u Novom Sadu i nova fabrika vakcina.

"Mi ćemo biti jedna od retkih zemalja u svetu koja će imati svoju proizvodnju vakcina", rekao je Mali.

Naplata prihoda u prvom kvartalu bolja za 50 milijardi dinara

U prvom kvartalu ove godine država je planirala deficit u budžetu od 80,9 milijardi dinara, a iznosio je samo 23,5 milijardi dinara, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Ministar je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala bolju naplatu prihoda za oko 50 milijardi dinara.

"Uprkos pandemiji, ogromnoj ekonomskoj krizi u celom svetu, a posebno u Evropi, uprkos tome što masovna vakcinacija nije završena i ne radi se toliko brzo, naša zemlja je ostvarila ne samo pristojne, već i izuzetne rezultate", rekao je Mali u Narodnoj skupštini gde obrazlaže Predlog zakona o izmenama zakona o budžetu za 2021. godinu.

Ističe i da su povoljna kretanja u realnom sektoru i da je industrijska proizvodnja u prva dva meseca ostvarila stabilan međugodišnji rast od 2,6 odsto.

Ukazao je i da je proizvodnja u prerađivačkoj industriji na istorijskom maksimumu.

"To je posledica otvaranja velikog broja fabrika u prethodnom periodu. To rezultat koji nam gura BDP napred i ovakav rezultat kada je deficit u pitanju", naveo je Mali.

U prva dva mesec, takođe, ostvaren je i rast prometa u trgovini na malo, kao i spoljno-trgovinska razmena.

Mali je rekao da su na osnovu svih tih rezultata očekivanja da će u prvom kvartalu Srbija imati pad BDP-a oko 0,5 odsto, a bio je planiran minus 1,3 odsto.

"To nam daje za pravo da sa ovakvim rebalansom budžeta, strukturom investicija i trećim paketom pomoći, očekujemo da ćemo sigurno doći do šest odsto rasta našeg BDP-a", rekao je Mali i dodao da Srbija i dalje cilja da bude jedna od najboljih u Evropi.

Istakao je da taj rezultat nije slučajan, već da je nastao zahvaljujući paketima mera pomoći, koje je država sprovela prošle godine.

Za ulaganja u infrastrukturu 430 milijardi dinara

Ministar finansija izjavio je da država nikada više novca nije izdvojila za kapitalne investicije nego rebalansom budžeta za 2021. godinu, o kojem je danas počela rasprava u Narodnoj skupštini.

Mali je naveo da je vrednost kapitalnih investicija na nivou opšte države 7,2 odsto BDP-a, odnosno 430 milijardi dinara.

"Poređenja radi, udeo kapitalnih investicija u BDP 2010. godine bio je 3,2 odsto, 2011. godine 3,1 odsto, 2013. godine samo dva odsto", rekao je Mali u Narodnoj skupštini.

Posle fiskalne konsolidacije, kaže ministar, država je taj procenat ulaganja u kapitalne investicije povećavala.

Objasnio je da država izdvaja toliko novca za infrastrukutru jer je ona, kako kaže, najveći pokretač rasta jedne ekonomije.

Ističe da je izgradnja infrastrukture preduslov za dolazak investitora i podseća da je Srbija prošle godine privukla strane direktne investicije u bruto iznosu od tri milijarde evra.

Mali navodi da je izdvojen novac za nastavak izgradnje četiri autoputa - Preljina-Požega, Moravski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Sremska Rača-Kuzmin, ali i za početak izgradnje novih kao što su Dunavska magistrala, Fruškogorski koridor, Niš-Pločnik-Merdare.

"Samo do kraja godine gradićemo osam autoputeva u Srbiji, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi", rekao je Mali.

Pored toga, naglašava da je izdvojen novac za izgradnju obilaznice oko Novog Sada, Gornjeg Milanovca i Loznice, kao i za početak izgradnje metroa u Beogradu.

Rebalansom budžeta je, kaže, dupliran novac za Ministarstvo zaštite životne sredine, a izdvojen je i novac za početak izgradnje kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda od 3,4 milijarde evra.

Mali je naglasio da rebalans predviđa nastavak velikih ulaganja u zdravstvo, odnosno za izgradnju nove kovid bolnice u Novom Sadu, za nastavak radova na KCS u Beogradu, za početak rekonstrukcije KC Vojvodina, za opremanje Doma zdravlja u Borči, rekonstrukciju velikog broja opštih bolnica i domova zdravlja širom Srbije, ali i za izgradnju fabrike za proizvodnju vakcina.

Pored toga, naglašava, izdvojen je dodatni budžet za RFZO kako bi država nabavila dovoljan broj vakcina i lekova u borbi protiv korone.

Rebalansom budžeta za zdravstvo je izdvojeno oko 417,7 milijardi dinara.

Takođe, izdvojeno je dodatnih 5,5 milijardi dinara za poljoprivredu, 100 miliona dinara za vaučere, 300 miliona dinara za razvoj filmske industrije, nagradni fond od 350 miliona dinara za nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi", a velika sredstava su, kaže Mali, izdvojena za sport i omladinu.

Uprkos rebalansu i trećem paketu mera pomoći, Mali naglašava da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost i da javni dug neće u odnosu na BDP biti veći od 60 odsto.

"Držimo nivo Mastrihta, ne želimo da taj nivo pređe 60 odsto", zaključio je Mali.

Dodatnih 16 milijardi dinara za projekte u oblasti ekologije

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su rebalansom budžeta za 2021. godinu izdvojena dodatna sredstava za ekologiju u odnosu na inicijalni budžet i dodao da su ta sredstva uvećana za 16 milijardi dinara.

"Sa osam milijardi dinara u inicijalnom budžetu za ekologiju, mi smo sada u rebalansu budžeta na 24 milijarde. Ulaganja u ekologiju su uvećana tri puta", rekao je Mali u Narodnoj skupštini.

Od 16 milijardi dinara, dodaje on, četiri milijarde dinara nalazi se kod Ministarstva za zaštitu životne sredine, a preostalih 12,1 milijardu dinara kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Novac koji je izdvojen, kaže Mali, odnosi se na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogona za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava i 73 lokacije, kao i 169 prečišćivača i kanalizacione mreže za oko 5.000 kilometara.

Dodaje da kod Ministarstva zaštite životne sredine nalaze dva najveća projekta, a jedan od njih se finansira iz kredita Banke Saveta Evrope u iznosu od 200 milion evra.

Mali navodi da će od tog iznosa 77,6 miliona evra biti izdvojeno za prvih šest opština za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Te opštine su Bačka Palanka, Bečej, Veliko Gradište, Babušnica, Priboj i Bela Palanka.

Ugovori za tih šest opština biće potpisani u avgustu.

Zatim, 57,5 miliona evra, kaže Mali, biće izdvojeno za drugih sedam opština - Pećinci, Lapovo, Petrovac na Mlavi, Temerin, Boljevac, Negotin i Dimitrovgrad, a ugovori će biti potpisani u septembru.

Do kraja godine biće potpisani ugovori za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja u preostalih 14 opština u iznosu od 65 miliona evra.

Te opštine su Ruma, Novi Kneževac, Raška, Kopaonik, Osečina, Ivanjica, Bač, Gornji Milanovac, Nova Varoš, Bajina Bašta, Apatin, Srbobran i Divčibare.

Mali ističe da je drugi projekat za izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom koji će pokrivati potrebe 50 lokalnih samouprava, a kreditor je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 100 miliona evra.

Taj projekat će imati dve faze, u prvoj će biti potpisani ugovori za 29 opština, a u drugoj za 21 opštinu.

U prvoj fazi su, između ostalih lokalnih samouprava, Valjevo, Sombor, Užice, Nova Varoš, a u drugoj Pirot, Požarevac, Sremska Mitrovica, Inđija...

Mali je dodao i da je u budžetu za Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbeđeno i 200 miliona dinara za kupovinu opreme za sakupljanje otpada, 160 milion dinara za izgradnju transfer stanice u Knjaževcu i 160 miliona dinara za izgradnju transfer stanice u Novoj Varoši.

Dodaje i da je 90 miliona dinara za izgradnju zalivnih sistema u Novom Sadu, 90 miliona dinara za proširenje deponije u Užicu i sanaciju klizišta, 70 miliona dinara za izgradnju Pirotske gradske deonije, 45 miliona dinara za zatvaranje nesanitarne i divlje deponije u Kovinu.

Ministar ističe da Ministarstvo građevinarstva ima i dodatni projekat koji država radi sa kineskom kompanijom CRBC za izgradnju kanalizacione mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u 22 lokalne samouprave.

Opštine u kojima će se sa izgradnjom krenuti ove godine su Novi Sad, Ada, Malo Crniće, Knić, Lazarevac, Svrljig, Varvarin, Vlasotince, Bor, Kladovo, Krupanj, Lajkovac, Mionica, Banja Vrujici, Obrenovac, Vranjska banja, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac i Ćićevac.

"U ove 22 lokalne samouprave se najbrže napredovalo sa projektima. Samo kroz ovaj projekat sa kineskim partnerima biće posao završen u 65 lokalnih samouprava, a ukupna vrednost celog projekta je 3,2 milijarde evra", rekao je Mali.

Uz kredite Saveta Evrope i EBRD, znači da se 3,5 milijarde evra ulaže u čišćenje deponija, izgradnju kanalizacionih sistema, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, deponija, zaključio je Mali.

Komunalne investicije u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu…

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da ova vlast gradi ono što generacije iza nisu uspele da završe, ukazujući da je reč o kanalizacionim mrežam i fabrikama za prečišćavanje otpadnih voda.

Mali je precizirao da će se u Novom Pazaru iz kineskog kredita finansirati izgradnja kanalizacionih mreža i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, ukupne vrednosti 92,3 miliona evra.

“Imate 110 kilometara kanalizacionih cevi vrednosti 45 miliona evra i postrojenje za preradu otpadnih voda u iznosu od 47,3 miliona evra”, rekao je Mali u parlamentu.

Ukupna ulaganja u Sjenici za kanaliozacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda su oko 19 miliona evra, a kada je reč o Tutinu, vrednost 74 kilometra kanalizacionih cevi je 30,3 miliona evra, dok oko 38 miliona evra košta izgradnja četiri postrojenja za preradu otpadnih voda.

U Prijepolju vrednost 60 kilometra kanalizacoinih cevi je 26 miliona evra, dok se 13,3 miliona evra ulaže za dva postrojenja za preradu otpadnih voda.

“Govorim o preliminarnim vrednostima koje su vezane za projekte čija izrada je već u toku. Kako je predsednok obećao, radovi neće stati dok se sve ovo ne potroši i dok se sve ne izgradi”, poručio je Mali u Skupštini Srbije.

Mali je naveo i da će se u trećem ili četvrtom kvartalu graditi regionalni sistem upravljanja otpadom Nova Varoš koji, kako kaže, podrazumeva I Prijepolje i Sjenicu.

“Regionalni sistem pokriva 107.222 stanovnika koji generišu godišnje 26.000 tona komunalnog otpada”, rekao je Mali.

Skupština sutra glasa o rebalansu i još pet zakona

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić najavio je da će poslanici sutra glasati o rebalansu budžeta za 2021.godinu, kao i o pet zakona koji su, kako je rekao, važni zbog dodele pomoći građanima od 60 evra i za rešavanje problema koji postoje u takozvanom slučaju frilensera.

Poslanici danas raspravljaju o rebalansu budžeta, a sutra će o prvih pet od ukupno 13 tačaka koje su na dnevnom redu.

"Glasanje o rebalansu i tih pet zakona zato što njihova primena treba da bude odmah i biće sutra posle završetka rasprave”, rekao je Dačić.

Poslanici će sutra raspravljati o Predlogu zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, Predlogu zakona o izmenama zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške, Predlogu zakona o potvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi.

Raspravljaće i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

SrbijaDanas.com: Na dnevnom redu REBALANS BUDŽETA: Tri glavne stavke pred poslanicima - najvažnija NOVA POMOĆ GRAĐANIMA