Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke bi da renoviraju Ustav
Promena Ustava je tema o kojoj se može razgovarati, ali je potrebno da se donesu odluke koje bi onemogućile da se ovaj najviši dokument menja svake tri-četiri godine, poručio je Ivica Dačić, lider socijalista i prvi potpredsednik vlade, o još jednom otvorenoj temi „redizajna” najvišeg pravog akta.
Dačić time nije rekao ni više ni manje nego što su on i njegovi stranački saborci govorili svih prethodnih godina kad bi se to pitanje pokrenulo u javnosti. Na taj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << socijalisti jedini ostaju na poziciji između glavnog kreatora aktuelnog ustava Demokratske stranke Srbije, koja je kategorično protiv bilo kakve promene Ustava, bar do nekih manje smutnih vremena, i ostalih stranaka, koje se slažu da krovni zakon treba menjati, samo što imaju različite ideje o tome u kojim delovima.
Istine radi, protiv promene Ustava, tim pre što na to podstiču iz Evropske unije, uvek su bili i radikali, ali su oni, kao i DSS, van parlamenta i trenutno se u našem zakonodavnom domu ne nalazi baš niko ko bi se protivio tom poduhvatu.
„Ako se to radi, onda treba da se vide sve primedbe, jer gotovo svaka zemlja koja se približavala EU morala je iz određenih razloga da izvršava neke korekcije svog zakonodavstva”, objasnio je Dačić na proslavi dvadesetčetvorogodišnjice Socijalističke partije Srbije.
Od 2009. nema godine u kojoj se nekoliko puta, raznim povodima, nije aktiviralo pitanje promene Ustava, što je najčešće služilo za promociju pojedinih stranaka ili dnevnopolitičko prepucavanje vlasti i opozicije. Od takvih jalovih polemika o Ustavu pojedini ustavnopravni stručnjaci inače dobijaju migrene, jer se na taj način krnji legitimitet osnovnog zakona, a ništa se zaista ne čini da se on izmenama popravi ili da se možda donese novi.
Liberalno-demokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine su se jedini od početka, 2006, otvoreno protivili donošenju ovog Ustava, tzv. „mitrovdanskog”, ali je priča o njegovoj promeni dobila zamah tek kada je pokrenuta s najvišeg državnog vrha. Krajem aprila 2009. tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izneo je niz pitanja kojima se trebalo pozabaviti u sklopu „prilagođavanja” Ustava srpskoj stvarnosti. Tadić je tada najavio skoru izmenu Ustava da bi se smanjio broj narodnih poslanika, ali i zarad adekvatnijeg rešavanja pitanja regionalizacije i decentralizacije Srbije, jer, kako je naveo za „Večernje novosti”, nije prirodno da samo Vojvodina bude regija s definisanim pravima kad i druge regije žele takva prava.
Onda je sledeće godine Srpska napredna stranka počela da skuplja potpise za promenu Ustava u delu koji reguliše broj poslanika, tražeći da se brojnost narodnih tribuna – prepolovi. Početkom 2011. peticija sa oko 304.000 potpisa predata je Narodnoj skupštini – i sve je ostalo na tome.
Pitanje promene Ustava pokretano je i kada je Ustavni sud ocenio neustavnima 22 člana Zakona o prenosu nadležnosti na AP Vojvodina, pa i kasnije kada je „sasekao” prethodni vojvođanski statut. O njegovom „redefinisanju” govorilo se i povodom briselskih pregovora, pa potpisivanja Briselskog sporazuma, te uoči lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji po prištinskim zakonima. Takođe i povodom početka pregovora sa Evropskom unijom (ministar pravde Nikola Selaković naveo je da se u našem slučaju insistira na promeni određenih odredaba koje definišu sudsku granu vlasti u Srbiji), pa kada su bivši Ujedinjeni regioni Srbije smislili kako da regionalizuju Srbiju, kao i svaki put kada bi gej zajednica pokrenula pitanje istopolnih brakova, ali i u periodima letnjeg zatišja na političkoj sceni kada mediji ne bi našli neku „pametniju” temu...
I sve te razne nedoumice u vezi s pojedinim ustavnim odredbama na kraju bi uvek dovele do pitanja (ne)dodirljivosti preambule o KiM. Tako i sada. Dačić, koji kao premijer pre nešto više od godinu dana nije mogao da isključi mogućnost promene Ustava ako se postigne obostrano prihvatljivo rešenje za južnu pokrajinu, sada je ukazao da, kada se govori o promeni Ustava, neki ljudi verovatno pomisle na preambulu, to jest Kosovo, naglasivši da to nije glavno pitanje.
„Mora se videti šta su primedbe Evropske komisije, šta mi mislimo da treba da se promeni i da to onda bude odluka koja će dovesti do toga da se Ustav ne menja svake tri-četiri godine”, zaključio je on.
B. Baković
objavljeno: 28.07.2014.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
.jpg)
