Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Mar.2016, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Nacionalna klasa
"Srpska automobilska industrija zainteresovana je za izvoz u Rusiju, kao što je i ruska industrija zainteresovana za bescarinski izvoz u Srbiju", izjavio je Ivica Dačić. Ali ne kao član kabineta Aleksandra Vučića, već kao član vlade Mirka Cvetkovića – još 8. aprila 2009. godine.
Anica Telesković
Tog dana su Dačić, tadašnji ministar policije i Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije, potpisali protokol kojim se proširuje Sporazum o slobodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << trgovini dve zemlje, koji od tada obuhvata 95 odsto proizvoda. Ali, ne i automobile. Liberalizacija trgovine putničkih automobila, kako je tada najavljeno, trebalo je da bude predmet naredne runde pregovora predstavnika Srbije i Rusije, a Dačić i Šojgu najavili su da će biti određene godišnje kvote za izvoz.
Nakon toga održano je nebrojano sastanaka na međudržavnom nivou, bescarinski izvoz automobila bio je tema na svakom od njih, a još nijedno Fijatovo vozilo iz Srbije u Rusiju nije otišlo bez carina. Zašto su ti pregovori uglavnom bili jalovi možda je najbolje objasnio Sergej Šojgu još tokom prve runde razgovora na tu temu – u aprilu 2009. godine. Rusija za tako nešto nema ekonomski interes.
"Ne možemo dozvoliti da strane autokompanije naprave koridor kroz Srbiju, da bi bescarinski izvozile vozila na rusko tržište. Koja je razlika između Fijata, Honde ili Hjundaija. Fijat, koji se proizvodi u Zastavinoj fabrici 80 odsto je italijanski proizvod. Zar je to srpski proizvod. Naravno da ne.", rekao je tada Šojgu.
A pred izbore 2008. godine, kada je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić pregovarao sa Fijatom, kao jednu od strateških prednosti naše zemlje, navodio je i to što Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.
Od tada do danas Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije je dva puta bio u Srbiji i dva puta mu je postavljano isto pitanje. I Boris Tadić u martu 2011. i Aleksandar Vučić u oktobru 2014. godine pitali su isto –kada će punto bez carina moći u Rusiju. Početkom marta predstavnici Ruske ambasade izjavili su da će uskoro moći da se izveze kvota od 10.000 autobomila na tržište Rusije, Belorusije, Kazhstana i Jermenije, ali da će morati da važi reciprocitet. Što znači da kad 10.000 automobila iz naše zemlje krene na kržište koje ima oko 150 miliona stanovnika, u Srbiju, koja ima sedam miliona stanovnika, bi istovremeno trebalo da krene i kontingent relativno jeftinih ruskih putničkih, terenskih i teretnih vozila.
A šta na sve ovo kaže digitron? Računica Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, pokazuje da će našoj zemlji "čisto" od tog posla ostati oko 40 miliona evra, jer na jedan evro izvoza automobila dolazi i 0,6 evra uvoznih komponenata.
Iako na prvi pogled ta brojka može da zazveči, bilans tog posla je zapravo poražavajući. Naročito, ako se ima u vidu da je oko izvoza automobila u Rusiju već osam godina angažovan kompletan srpski državni vrh.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
