Izvor: Press, 07.Dec.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan pad
Naravno, nije se naprednjački skakač tek tako odlučio na ovaj sumanuti potez, naprotiv, duboko ga je inspirisao ludi Austrijanac, odnosno njegovo oduševljenje najupečatljivijim prizorom koji je video, ponirući ka Zemlji.
- To je bilo nešto zaista najlepše što sam video, upečatljivije od Kineskog zida koji se zaista vidi golim okom... - izgovorio je u dahu, odmah po prizemljenju, precizirajući potom šta ga je to ostavilo bez kiseonika na 15 kilometara od tačke sletanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Press << />
- Her Ivica, Ivica Dačić, jasno sam video to veličanstveno delo boga, il' prirode, kako sa hrpom papira trči ka nemačkoj ambasadi bez daha. Pokušao sam da ga dozovem, ali je samo odmahnuo malenom ručicom, rekavši: „Žurim na roditeljski, nešto sam zasrao u školi, pa me zvao razredni!"
Zaista, (ne)uobičajeni prirodni fenomen dogodio se baš kako ga je Feliks opisao, baš u trenutku kada se približavao Zemlji a her Ivica ambasadi, kasneći na roditeljski, pokušavajući da objasni njegovoj ekselenciji kako je pogrešno citiran, govoreći o dušmanima koji usporavaju kas Srbije ka evropskoj konjušnici.
- Pa, vi me barem znate bolje od mog Desimira i Jelisavete majke, ambasadore! Znate da je nikad nešto tako ne bih rekao, nikad ne bih pročitao ništa što mi niste napisali, pardon, što nisam napisao - vajkalo se problematično đače, urlajući u interfon ambasade.
- Ne morate da mi otvorite, znam da ste ljuti, ali barem saslušajte integralnu verziju govora, pažljivo ću je i polako pročitati. Halo, jeste li još na interfonu? Halo, ekselencijice, haloooo... - obrisao je suzice, zalepio žvakom dugmence interfona i počeo: „Mi jesmo najviše postradali u oslobodilačkim ratovima, ali ko nas je pa terao da se kačimo sa jačima?! Dakle, to je isključivo naš problem, kurčeviti smo, jebi ga, Balkanci! To što je vaša država danas na čelu iste one Evrope koju ste tada, i u nekoliko navrata ranije, sravnili sa zemljom samo pokazuje koliko ste velika nacija, jer samo takvi mogu sve da sjebu, a posle da se predstave pobednikom i drže lekcije nama kavgadžijama koji još visimo sa grane, strahujući od sopstvene senke, groma i vozila na električni pogon! Međutim, iako smo prljavi, ružni i brkati (kako muškarci, tako i žene i deca), svima mora biti jasno da ne pristajemo na ucene i uslovljavanja, osim ako nema drugih argumenata, a izgleda da vam ih je ponestalo, pa zato ne zameramo, samo dajte da to formulišemo kao međusobne ustupke u kojima mi dajemo nešto, a vi uzimate nešto, da ne ispadne kao da samo mi gubimo. Što se spornog dela govora tiče, jesam rekao da nam mangupi otežavaju put, ali sam isključivo mislio na Siriju, Uzbekistan, Obalu Slonovače i Kurde, dok mi savetnici nisu objasnili da pomenuti ne pripadaju Evropi i da od njih ne zavisi naš put koridorima 10 i 11, već od Mrkine dobre volje da malo stvaralačke energije preusmeri sa Bekute na resor koji mu je paušalno dodeljen.
Ipak, ima i jedna stvar koju vama lično zameram i neću se libiti da je javno iskažem, jer držimo do sebe koliko god se nekome činili malim i beznačajnim - smatram da više nije vreme samo za tanku košuljicu i sako, već biste morali da obučete i neki pulover, prohladna su jutra! Slušate li vi uopšte savete Nade Macure?!
Što se Kosova tiče, vaša ekselencijo, jesam rekao da ga nikad nećemo priznati, ali nismo priznali ni pad standarda građana, poskupljenje životnih namirnica, izborni poraz 24. septembra 2000. Razumete šta hoću da kažem?
Zalažem se za podelu istog, priznajem! Smatram da je razgraničenje jedino održivo rešenje: Albancima Kosovo i Metohija, a nama epske pesme, Vidovdan na Gazimestanu uz vojnu pratnju i obezbeđenje iz vazduha, kao i pravo da se svi proterani Srbi vrate na ognjišta putem virtuelne ture za sve modele računara i mobilnih telefona: „Kud god da krenem, tebi se vraćam ponovo - ko da mi otme iz moje duše Kosovo, enter i dilit!"
Na kraju, podsetio bih vas da zaista jesmo bili na strani pobednika koji su stvarali Evropu ovakvom kakva danas jeste, znajući da će doći dan kada ćete stati na njeno čelo i očinski nam pružiti ruku da siđemo sa grane, prevaziđemo iskonske strahove i uspravimo se na dve noge ne plašeći se vatre, vode i sapuna.
Iskreno se nadam da ste bili kraj interfona i slušali šta sam imao da kažem! Muškarci ne plaču, ali ja sam morao, oprostite, grešan sam! Ako biste bili ljubazni da kroz roletne pogledate kraj performansa - Aca se sprema da skoči s ivice mene, vama u čast!
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
