Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave – krivica države i lokalnih vlasti
Za redovno održavanje potrebno triput više novca nego što izdvajamo, samo hitni radovi na 170 slabih mesta koštali bi 11 milijardi dinara
Nije premijer Ivica Dačić „iskrivio” istinu kada je na sednici Vlade Srbije krivicu za poplave prebacio na lokalne samouprave koje nisu čistile kanale za odvodnjavanje. Ali, ako je želeo potpunu istinu, trebalo je da se okrene ministru poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vodoprivrede Draganu Glamočiću i pita ga koliko je novca obezbedio za održavanje i dograđivanje sistema nasipa, koji je u nadležnosti organa tog resora, i kako to da su se mahom izlili tokovi koji su takođe pod njihovim staranjem, a ne u jurisdikciji opština. Mogao je i da zatraži od ministarke životne sredine Zorane Mihajlović da mu kaže da li je za njenog mandata povećan procenat stanovništva koji ima kontejnere da smeće baca u njih umesto u kanale. Morao je Dačić, naposletku, da prozove i sebe, kao ministra unutrašnjih poslova, i zatraži odgovornost za to što Sektor za vanredne situacije dobija petinu novca koji mu je budžetom obećan.
U republičkim organima zaduženim za odbranu od poplava nemoguće je naći nekoga ko će prstom optužujuće uprti ka lokalnim samoupravama. Većina se ograđuje od zvaničnog komentarisanja, uz opasku „nisam sudija”. Nezvanično, poneko kaže i da je Lučane, na primer, nemoguće bilo braniti tako što bi se, kako su ministri govorili, napunilo više džakova s peskom.
– Na ugroženoj liniji dugoj dva kilometra? Do nepoznate visine? To je isključeno – primećuje jedan „Politikin” sagovornik.
Umesto traženja krivca po opštinama, svi koji operativno, a ne iz političkog kabineta, vode odbranu od poplava navode da je problem u nečemu drugom: država već dvadeset godina ne ulaže u preventivnu zaštitu od voda. Ne vredi prebrojavati džakove koji se ređaju kad se u nevolje već uleti, nego novac koji nedostaje za investicije kakvim bi se sprečilo da se u muku zapadne. Samo za hitne radove na 170 slabih mesta u sistemu nasipa, javnom preduzeću „Srbijavode” nedostaje 11 milijardi dinara. Za redovno održavanje su im godišnje potrebne tri milijarde dinara. Lani su dobile svega 800 miliona, ove godine će imati 1,3 milijarde dinara – opet jedva nešto više od trećine nužnih sredstava, kaže Goran Puzović, direktor tog preduzeća. I takva je situacija odavno.
– Ovo što sad plavi – to nam stiže na naplatu. Sve što nismo uradili na održavanju i investicijama godinama unatrag. Na području južne, jugoistočne i jugozapadne Srbije nema celovitih sistema za odbranu, štite se samo gradovi i sela. Svi naši ljudi na lokalnom nivou su na terenu, ponegde nemaju novca ni za gorivo da obiđu nasipe, ali ne postavljaju pitanja nego rade – kaže Puzović.
Novac za vodoprivredu se dobija naplatom naknada od korisnika voda. Prema Zakonu o naknadama, one se smeju trošiti isključivo namenski, to jest za uređenje odbrane od voda. Ali, po Zakonu o budžetu od pre dve godine, i naknade ulaze u opšti republički budžet, odakle se raspoređuju po nahođenju Ministarstva finansija i vlade.
– Republička Direkcija za vode je lani ubrala 3,6 milijardi dinara naknada, a vraćeno nam je 2,7 milijardi da ih prosledimo „Srbijavodama” i za ostale namene za koje smo zaduženi. Ove godine ćemo prikupiti 4,2 milijarde dinara od naknada, a opet ćemo dobiti 2,7 milijardi – kaže Miodrag Pješčić, direktor Direkcije za vode.
Drugim rečima, na način koji je polulegalan, pozivajući se na zakon koji je u suprotnosti sa starijim propisima, vlada će vodoprivredi samo ove godine uzeti 1,5 milijardi dinara, što je više nego što „Srbijavode” imaju na raspolaganju.
Jedini novi nasipi i brane koji su građeni u proteklih desetak godina podignuti su pomoću kredita Svetske banke. Lani je ta institucija odobrila još jedan paket Direkciji za vode. Ali, Ministarstvo finansija je odbilo saglasnost na to zaduživanje, uz obrazloženje da je Srbija već preopterećena kreditima.
– Nasip kod Aleksinca nije izdržao zbog toga što nikada nije dovršen. Projekat za to postoji i koštao bi 300 miliona dinara. I u Doljevcu, gde se takođe prelilo, postoji sistem nasipa koji bi trebalo srediti. U Lučanima bismo sistem tek morali da napravimo, ali to ne podrazumeva samo nasipe, nego i izdizanje magistralnog puta i još štošta. Sve ostalo što je poplavljeno, oko 4.800 hektara po grubim procenama, nalazi se u takozvanim nebranjenim područjima, gde sistem zaštite nije ni predviđen. Naravno da tu nije ni trebalo da postoje naselja, ali pitanje je mogu li se te kuće nazvati divljom gradnjom, koju je opštine trebalo da zaustave. Tu se zidalo još pre 40 godina, kada su građevinski propisi bili labaviji nego danas – kaže Miodrag Pješčić.
Vladimir Vukasović
-----------------------------------------------------------
Za vanredne situacije – petina obećanog novca
Kad reke počnu da se izlivaju i udari muka, niko ne zabušava, a saradnja republičkih i opštinskih organa uvek je dobra, ocenjuje Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Sve bi štimalo samo kad bi se na vreme uložilo u preventivu, kaže on. A ni za naknadnu zaštitu se ne daje dovoljno. Sektor je od 2010. godine trebalo da dobija 10 miliona evra godišnje, naplaćenih od firmi koje proizvode i skladište opasne i eksplozivne materije, te predstavljaju rizik od izbijanja vanrednih situacija. Taksu su plaćali svi osim dva obveznika, NIS-a i „Banatskog dvora”. Oni su, u skladu sa svojim količinama opasnih materija, godišnje morali da plaćaju koliko i svi ostali – pet miliona evra. Ali, nisu dali ni pare, uz objašnjenje da takav namet nije u srpsko-ruskom međudržavnom sporazumu. Vlada je lani popustila, anulirala njihov dug, poništila zakon i odlučila da će ona buduće davati novac za sektor. Umesto 10 miliona, sektor je, posle rebalansa, dobio dva miliona evra, a nabavka neophodne opreme je obustavljena. Tolika suma sektoru sledi i ove godine, a oprema će, navodno, najzad biti kupljena.
objavljeno: 23.04.2014
Pogledaj vesti o: Poplave
