Izvor: Blic, 21.Sep.2011, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobuna JSO otkriva naručioce ubistva premijera Đinđića
Srpska policija juče je uhapsila četvoricu nekadašnjih oficira Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP Srbije zbog sumnje da su organizovali oružanu pobunu “crvenih beretki” u novembru 2001.
Ministar policije Ivica Dačić rekao je da su privedeni Veselin Lečić, Mića Petraković i Vladimir Potić. Oni su do sedišta beogradske policije u Bulevaru Despota Stefana dovedeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << juče oko 17 sati blindiranim crnim džipovima specijalnih jedinica MUP-a. U međuvremenu je stigla informacija i o hapšenju žandarma Dragoslava Krsmanovića (53).
Veselin Lečić (51) je nekadašnji pomoćnik komandanta JSO zadužen za kontraobaveštajni sektor, a sada pripadnik Bezbednosno-informativne agencije, dok su Mića Petraković (39) i Vladimir Potić (37) pripadnici Žandarmerije, odnosno Protivterorističke jedinice. Prema nezvaničnim informacijama, lisice bi trebalo da budu stavljene i Dragiši Radiću (53), sada penzioneru.
Potić - major Batić
Vladimir Potić, koji je juče uhapšen, javnosti je poznat iz vremena pobune, i to kao major Batić, kapetan Mihajlović. Sa tim imenima na pločici novinarima se obraćao u bazi "Štolc”. Tek pri kraju pobune otkriven je njegov identitet.
Nalog za hapšenja i saslušanja izdalo je Tužilaštvo za organizovani kriminal, a akcijom su rukovodili pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. U prostorijama MUP-a juče je iskaze dalo još nekoliko bivših "beretki”.
Istraga je pokrenuta nakon što je Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, novembra 2010. zbog pobune JSO, koja je bila uvod u ubistvo premijera Đinđića, 12. marta 2003, podneo krivičnu prijavu protiv nekoliko osoba.
Pobuna JSO, jedinice poznatije kao "crvene beretke”, bila je uvod u atentat na premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. Pripadnici ove jedinice, koji su se kalili na svim ratištima u bivšoj SFRJ, 8. novembar 2001. otkazali su poslušnost, a kasnije se saznalo da su to uradili po naredbi bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije i Dušana Spasojevića, šefa zemunskog klana.
Razlozi za pobunu, kako je tada tvrdio komandni kadar jedinice, bili su hapšenje braće blizanaca Banović, Nenada i Predraga, optuženih pred Haškim tribunalom i zahtev za donošenje Zakona o saradnji sa Tribunalom. Braća Banović, koja su u Srbiji živela sa lažnim dokumentima, bila su optužena za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm, a uhapšena su na pijaci u Obrenovcu i iste večeri završili u pritvoru u Sheveningenu.
Iste večeri pripadnici JSO su blokirali svoj centar za obuku u Kuli, poznatiji kao "Štolc”, a u medijima su poslali saopštenje o svojim zahtevima. Prve reakcije njihovih šefova, ministra Mihajlovića i načelnika DB Gorana Petrovića, bile su mlake, što ih je ohrabrilo, pa su sutradan blokirali na jedan sat put Novi Sad - Subotica kod Vrbasa. Ministar Mihajlović tek tada je reagovao i upozorio ih da se "drži podalje od politike”. Vlada Srbije kratko je saopštila da je MUP-u naloženo da "preduzme sve mere u skladu sa zakonom i ovlašćenjima”.
Bez dokaza protiv Lečića
Veselin Lečić je saslušavan i hapšen u vreme „Sablje", međutim pušten je usled nedostatka dokaza. On je kao svedok saslušan i na suđenju za ubistvo premijera Đinđića, gde je opravdao pobunu JSO, tvrdeći da su pripadnici ove jedinice bili obmanuti kada im je rečeno da će hapsiti neke kriminalce, a ne braću Banović optužene u Haškom tribunalu.
Jedinica je odmah zatražila smenu Mihajlovića, a ovaj je u to vreme otputovao u Hag da isprati admirala Jokića. Premijer Đinđić, iako je rekao da "neće otići u Kulu” po povratku iz SAD, otišao je u bazu "Štolc”, gde mu je komandant JSO Dušan Maričić Gumar raportirao da je "stanje vanredno”.
Sutradan je JSO sa borbenim oklopnim vozilima blokirao autoput kod Sava centar. Toga dana je inače njihov bivši komandant Milorad Ulemek bio kod istražnog sudije zbog zločina na Ibarskoj magistrali. Oglasio se i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i rekao da "pripadnici JSO štrajkuju u radnim uniformama, kao i lekari”.
Po povratku iz Haga Mihajlović je otišao u „Štolc", napisao ostavku, koju je Čedomir Jovanović pred "beretkama” pocepao. Na kraju, 14. novembra, Vlada je zbog nemogućnosti da se suprotstavi JSO, pristala na kompromis, smenila Gorana Petrovića sa mesta šefa DB i na to mesto postavila Andreju Savića, a Legijinog čoveka Milorada Bracanovića za zamenika. Inače, Bracanović je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolića, za šta su s njim osuđeni Ulemek i još petorica pripadnika JSO.
Posle pobune JSO je izvesno vreme naizgled mirovala, ali je svoje pravo lice pokazao 12. marta 2003. u atentatu na premijera Đinđića. Zvezdan Jovanović, pomoćnika komandanta JSO, uhapšen je 25. marta te godine zbog sumnje da je pucnjem iz snajpera ubio premijera Srbije Zorana Ðindića, a kasnije je zbog tog zločina osuđen na 40 godina. Istoga dana kada je uhapšen Jovanović rasformirana je i JSO, a nekoliko njenih pripadnika je uhapšeno, a kasnije i osuđeno zbog atentata na premijera Srbije, ubistva Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali.
Čedomir Jovanović: Pobuna ključna za rasvetljavanje ubistva
Predsednik LDP Čedomir Jovanović smatra da je razrešenje pobune JSO ključno za rasvetljavanje ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003..
- To je obaveza državnih organa, iako taj posao nakon deset godina nije lako uraditi - izjavio je Jovanović za "Blic”.
Na pitanje da li očekuje nova hapšenja, Jovanović je rekao da ne želi da licitira, ali ističe da državni organi moraju da sprovode zakon, bez obzira na to da li se on odnosi na lica koja se nalaze na nekim funkcijama.
- Obaveza svih je da daju svoj doprinos u otkrivanju potpune istine i ja sam, kao i uvek do sada, spreman da dam svoj doprinos - rekao je Jovanović.
