Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jan.2013, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odnosi Srbije i Hrvatske ključni za stabilnost regiona
BEOGRAD -
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da su odnosi Srbije i Hrvatske ključni za stabilnost regiona i rekao da se razgovaralo o Evropskoj Uniji, ekonomskoj saradnji i svim "otvorenim" pitanjima.
Dačić je na zajedničkoj konferenciji novinarima posle susreta sa hrvatskim kolegom Zoranom Milanovićem koji je ocenio pozitivnim, rekao da izuzetno važno da dve vlade sarađuju u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nadležnosti koje im daju Ustav i zakoni dve zemlje.
"Zato je važna operativna saradnja. Ovaj susret ocenjujem kao pozitivan u kojem smo se dogovorili da naši odnosi treba da se normalizuju i definisali tri korpusa pitanja", kazao je premijer Srbije.
Dačić je naveo da se prvi korpus problema odnosi na pitanja iz prošlosti, da većina datira od sredine devedesetih, a da je jedna od novijih pitanje presuda Haškog tribunala.
Drugi korpus pitanja je ekonomska saradnja.
"Želimo da otvorimo to pitanje saradnje Srbije i Hrvatske bez obzira na promene koje će uslediti zbog ulaska Hrvatske u EU", rekao je Dačić.
Kao treći segment, srpski premijer je izdvojio približavanje Srbije EU i tu još jednom podvukao da će Hrvatska podržava put Srbije na tom putu.
Ne čekati 2014. godinu za rešavanje tužbi
Dačić je rekao da je sa Milanovićem razgovarao međusobnim tužbama dve zemlje, ali ne i o tome kako ih rešiti i poručio da ne treba čekati 2014. godinu da bi se taj problem rešio.
Dačić je odgovarajući na pitanja novinara rekao da tema tužbi nije mogla biti izbegnuta, jer je i ona, kako je istakao, deo "otvorenih i nerešenih" pitanja iz prošlosti dve zemlje.
"Nismo danas razgovarali kako rešiti taj problem, ali mislim da nije dobro čekati 2014. godinu kada počinje rasprava (pred Međunarodnim sudom pravde)", istakao je Dačić.
Pitanje tužbe Hrvatske i protivtužbe Srbije za genocid pred MSP je jedno od nerešenih problema u odnosima dve zemlje.
Nadam se susretu dvojice predsednika
Dačić se nada da će posle susreta sa Milanovićem, doći i do susreta predsednika Srbije i Hrvatske.
"Nadam se da će do susreta dvojice predsednika doći i da će to biti još jedan doprinos normalizacija odnosa dve zemlje", rekao je Dačić.
On je dodao da je posao vlada da rešavaju probleme.
"Ovo nije nikakva tajna poseta. Nemam komentar da li predsednik Srbije nekome zamera nešto ili ne i ne verujem da bilo šta može da zameri, jer je to što radimo u interesu dve države", rekao je Dačić.
Milanović je kratko odgovorio da je njegov posao i dužnost "možda malo više od toga, da rešava sva sporna pitanja".
Milanović sa predstavnicima hrvatske manjine
Milanović je razgovarao i sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji.
Sastanak, koji je bio zatvoren za javnost, održan je u zgradi Ambasade Hrvatske u Beogradu.
U pozivu je bilo najavljeno da će novinari moći da prate uvodno obraćanje Milanovića predstavnicima hrvatske manjine, ali je novinarskim ekipama dozvoljeno da budu samo na početku sastanka.
Milanović: Hrvatska će biti fer
Milanović je poručio da će Hrvatska biti fer u podršci Srbije na putu ka EU.
"Hrvatska podržava Srbiju ne kao fraza, ne kao poza nego kao sadržaj, jer nam je to u interesu i zato jer mislimo da je to dobro“, rekao je Milanović na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Dačićem.
Prema njegovim rečima, Srbija, kada je reč o evrointegracijama, imaće teži posao.
"Iskustvo imamo, mentori i tutori ne želimo biti ali kolege i saradnici da. I tu ćemo biti fer a vi nas gledajte i merite jesmo li fer. Hrvatska će bez zadnje misli dati sve od sebe“, naveo je Milanović.
Hrvatski premijer je primetio da je u Beograd došao da vidi "možemo li bolje" i konstatovao da je do susreta sa srpskim kolegom moglo da dođe i ranije, ali da su neke stvari stajale na putu.
Po njemu, odnosi Beograda i Zagreba nisu bitni samo za dve zemlje već i za region.
"Pozivam u celom regionu na aktivnost i suzdržanost – aktivnost u odnosu na posao, a suzdržanost u svemu što može uticati na emocije", rekao je Milanović.
On je istakao da je sa Dačićem razmotrio tri paketa pitanja koja treba rešavati i u kojima "nema ničeg novog"i ponovio da je "izgubljeno pola godine" i da se "sastanak (premijera) mogao dogoditi i ranije".
"Sva ta pitanja su u nadležnosti vlada", kazao je Milanović.
Govoreći o ekonomskoj saradnji, on je rekao da je robna razmena ispod kapaciteta dve države.
"Ukoliko ima bilo kakvih zapreka ulaganja srpskih preduzeća u Hrvatskoj tu smo da to otklonimo jer ulazimo u EU gde vladaju fer pravila i ako želimo da to važi za nas onda moramo omogućiti isto", rekao je hrvatski premijer.
Mnogi koji su počinili zločine u Oluji u zatvoru
MIlanović je izjavio da se u zatvorima u toj zemlji nalaze mnogi koji su počinili ratne zločine tokom "Bljeska" i "Oluje", a da bi bio najsrećniji da se tako nešto nije ni dogodilo.
Odgovarajući na pitanje Tanjuga da li će biti procesuirani ratni zločini počinjeni tokom "Bljeska" i "Oluje" bez obzira na oslobađajuću odluku Tribunala u Hagu za hrvatske generale MIlanović je rekao da on lično nikada nije bežao od odgovornosti za nefunkcionisanje hrvatske vlasti na sopstvenoj teritoriji posle, kako je rekao, oslobođenja zemlje.
"To sam nazvao hrvatskom sramotom i neodgovornošću. To je jedno, ali svako preterivanje je drugo" ocenio je premijer Hrvatske.
On je podvukao da su mnogi koji su odgovorni za zločine, a ne radi se samo o jednoj osobi, traženi, mnogi procesuirani, a da su u zatvorima u Hrvatskoj već godinama i neki visoki oficiri hrvatske vojske.
To je, dodao je, odradilo hrvatsko pravosuđe a ne neko treći i to, kako je naglasio, ne navodi zato što je ponosan na to već, zato što je to činjenica.
"Bio bih najsrećniji kao čovek i političar da se to nije dogodilo ali jeste. Imamo to što imamo" rekao je Milanović.
On je međutim podvukao da treba naglasiti i to da se u Knin, koji nije na granici sa Srbijom i koji je stotinama kilometara daleko od Srbije, vratilo mnogo građana srpske nacionalnosti.
"To su naši građani, ako hoćete i naši birači i oni se ne bi vratili tako duboko u hrvatsku teritoriju da se ne osećaju sigurno, a sigurnost je temeljni ljudski poriv možda i pre onoga na šansu i jednakost" rekao je premijer Hrvatske.
On je zaključio da je jedan od tih temeljnih poriva i onaj na predvidivost što, kako je naglasio, današnja Hrvatska i pruža.
Prvi susret dvojice premijera počeo je nešto posle 12 sati u Palati Srbija, a posle sastanka u četiri oka održan je radni ručak dve delegacije kojem su prisustvovali potpredsednik vlade Rasim Ljajić i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić sa srpske, a sa hrvatske strane zamenik ministra inostranih poslova Joško Klisović.
Susret premijera Srbije i Hrvatske prati oko 150 akreditovanih novinara, snimatelja i fotoreportera dve države.
Prema podacima Biroa za komunikacije Vlade Srbije, iz Hrvatske su stigli predstavnici 10 redakcija, a susret prate novinari 23 domaće redakcije i 18 dopisnika.
Nikolić: Josipović izbegava susret, treba da pomirimo narode
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da je pre susreta dvojice premijera trebalo da se on sastane s hrvatskim predsednikom, kaže da mu zbog hrvatske tužbe za genocid poseta Milanovića ne deluje iskreno i poručuje da je političarima najlakše da sednu i ručaju zajedno, ali da je njihov posao da najpre pomire narod.
"Ako je Hrvatska podnela tužbu protiv Srbije za genocid kako onda predsednik vlade Hrvatske dolazi u prijateljsku posetu Srbiji. Neko tu nije iskren. Ili oni znaju da nismo počinili genocid ili poseta nije iskreno prijateljska", kazao je Nikolić u razgovoru sa dopisnicima stranih medija.
On je dodao i da smatra da je najpre trebalo da se on sretne sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, pa tek onda da dođe do susreta dva premijera, jer bi to označilo da se krenulo ka uspostavljanju dobrih odnosa.
"Ne znam zašto to Josipović izbegava", rekao je Nikolić i dodao:
"Najlakše je da sednemo i da ručamo zajedno, ali pre toga treba da pomirimo narode. Političari se lako svađaju i lako mire, ali sudbinu snosi narod", istakao je srpski predsednik.
On je dodao da mu se čini i da Hrvatska pokušava da mirno uplovi u EU bez protivljenja Srbije, dok istovremeno za nju ima još mnogo nerešenih pitanja.
"Zaista postoje pitanja koja Hrvatska nije rešila i zbog kojih bi srpsko protivljenje moglo da predstavlja problem za članstvo te zemlje u EU", kazao je Nikolić i pomenuo neka od tih pitanja, poput pitanja prognanih Srba, njihove imovine i druga.
"Ako je to demokratska država onda to treba i da dokaže", poručio je Nikolić i dodao da "sve treba rasčistiti".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
