Izvor: Politika, 13.Sep.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad bogati pune državnu kasu
Bez predloga budžeta za 2014. teško je predvideti kakvi će biti efektinovih poreskih reformi za budžet i građane, poručuju ekonomisti
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je normalno da bogatiji plaćaju veće poreze i istakao da se za tako nešto zalagao i u predizbornoj kampanji, a na potpitanje, šta misli o mogućem progresivnom oporezivanji plata većih od 100.000 dinara, Dačić je odgovorio da neće biti udara na standard siromašnih građana i da se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zalaže za poreze koji bi ugušili privredu i građane. „Ali, oni koji imaju najviše treba i da daju. To je pravedno”, kazao je Dačić odgovarajući na pitanja novinara.
„Politika” je pitala nekoliko ekonomista šta misle o toj ideji. Odgovor je bio da se slažu sa izjavom prvog čoveka Ministarstva finansija, ističući da sve što bi rekli, pre nego li vide predlog budžeta za 2014. ili konkretan predlog resornog ministra, bila čista spekulacija.
A ministar finansija Lazar Krstić je izjavio da „poreske reforme nisu pitanje koje će se rešiti u medijima, jer je reč o ozbiljnom poslu koji zahteva vreme i konsultacije sa svim relevantnim faktorima”, i da pojedine medijske napise ne želi da komentariše.
Poreska reforma, kako je naglasio, ne treba da bude nešto o čemu se diskutuje preko medija, već je zbog njene kompleksnosti i posledica koje može da ima na čitavu ekonomiju i sistem potrebna duboka analiza pre nego što se izađe u javnost.
– Mi sada diskutujemo o dinamici primene poreske reforme, a to ne znači da sve mora da se desi odjednom, već zavisi od toga šta će biti njena suština. Nadamo se da ćemo u narednih mesec dana, odnosno već u oktobru, imati jasnu sliku s kojom ćemo izaći u javnost. U ovom trenutku bilo bi neodgovorno iznositi bilo kakve cifre, pre nego što se završi kompletan posao, zaključio je ministar. Pitanje je, međutim, zbog čega državi, konkretno ministru finansija, smeta da se i mediji bave tim veoma ozbiljnim pitanjem, jer konačno kao javni poslenici imaju pravo i da o toj „posvećenoj” temi imaju pravo na stav i ocenu zastupajući interese građana, svojih čitalaca koji će sve to platiti. Ipak.
I Stojan Stamenković, ekonomski analitičar, kaže da ne želi bilo šta da komentariše, jer konkretnih predloga još i nema. Kada ih bude, znaće se kakve to efekte ima na budžet i građane.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže, da u ovom času samo mogu da se daju smernice u kom bi smeru reformu trebalo sprovesti, a da se pri tom ne poveća fiskalni deficit.
– Cilj poreske reforme je smanjenje budžetskih rashoda. Ovog časa nije izvesno da li reforma podrazumeva samo smanjenje poreza ili i doprinosa. Manje opterećenje zarada dovešće do smanjenog priliva para u budžet koji mora da se nadoknaditi iz drugih izvora, kaže on. Primera radi ukoliko bi se smanjilo opterećenja na zarade za oko 30 odsto na drugoj strani bi morao da se obezbedi prihod između 120 i 200 milijardi dinara.
– Bilo bi loše ako bi smanjenje opterećenja na zarade išlo na uštrb opterećenja kapitala. To bi se rđavo odrazilo na poljoprivredu, prehrambenu industriju. Takva mera ne bi doprinela povećanju investicija ili zaposlenosti, objašnjava Arsić.
Jurij Bajec, profesor i bivši savetnik premijera Mirka Cvetkovića, pozdravlja najavu da se smanje poreska opterećenja na zarade i da poslodavci više ne daju državi 63 na svakih 100 dinara plate. Pitanje je kako nadomestiti tu razliku, ako nema privrednog rasta, ni novih investicija. Ako bi se ova mera završila samo na tome da se povećaju plate, ili da poslodavac stavi sebi pare u džep, ništa nismo uradili, objašnjava Bajec.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 13.09.2013.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
