Izvor: Danas, 21.Jun.2015, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivica Dačić: Helsinki - nasleđe koje živi
Pre četrdeset godina, Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju završena je potpisivanjem Helsinškog završnog akta, istorijskog trijumfa saradnje nad sukobom, koji je stvorio uslove za okončanje Hladnog rata. Ovaj sporazum značio je revoluciju u pristupu konceptu sveobuhvatne bezbednosti, kao i bilateralnim i multulateralnim odnosima. Potpisnici su doveli u direktnu vezu politička i vojna pitanja sa pitanjima ljudskih prava - i utvrdili da je ova veza jedna od osnovnih komponenti mira >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i bezbednosti.
Upravo smo zbog toga, kada je Srbiji povereno da baš ove godine vodi Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je nastala na temeljima Helsinške konferencije, sa uzbuđenjem očekivali da proslavimo mnoga dostignuća ovog sporazuma na njegovu četrdesetu godišnjicu. Ali, kako je Evropa ponovo poprište oružanog sukoba, što je dovelo u pitanje osnovne principe Helsinškog završnog akta, godišnjica je dobila novo značenje.
Kriza u Ukrajini je, pre svega, podvukla dugoročni značaj Helsinškog završnog akta. Zaista, jedini način da učvrstimo evropsku bezbednost je da postignemo trajno rešenje na osnovu helsinških principa; zaista, da smo se držali tih principa, do sadašnje krize u Ukrajini ne bi ni došlo.
Sada je očigledno da koreni krize sežu daleko dalje nego što je bilo ko s početka pretpostavljao. Znatno pre nego što su izbili neredi u Ukrajini, ponovo je počeo da se javlja jaz između Istoka i Zapada, koji su naši prethodnici počeli da premošćavaju u Helsinkiju. Sve veći osećaj nepoverenja i neprijateljstva, zajedno sa sve slabijim opredeljenjem za OEBS-ov model sveobuhvatne bezbednosti, otežavao je saradnju u različitim sferama. Konstruktivno bavljenje pitanjima bezbednosti već je neko vreme bilo otežano, što se ogledalo u nedostatku napretka na polju kontrole naoružanja i drugih ključnih pitanja sa agende OEBS-a.
Izbijanje krize u i oko Ukrajine samo je produbilo ove izazove, a potragu za odgovorom stavilo na listu gorućih pitanja. Panel eminentnih ličnosti o evropskoj bezbednosti kao zajedničkom projektu, koji je prošlogodišnje švajcarsko predsedavanje OEBS-u ustanovilo na Ministarskom savetu u Bazelu, bez sumnje je ponudio vredne zaključke prilikom predstavljanja Prelaznog izveštaja o evropskoj bezbednosti na sastanku uže grupe Minhenske bezbednosne konferencije u Beču prošle nedelje.
Izveštaj stavlja akcenat na pouke koje možemo izvući iz OEBS-ovog angažmana u Ukrajini, a deo rešenja sadržan je u nazivu Panela: evropska bezbednost je zaista zajednički projekat. OEBS bi mogao da igra vodeću ulogu, služeći, kao i Helsinška konferencija pre 40 godina, kao platforma za prevazilaženje postojećih podela, obnavljanje poverenja i ponovnu izgradnju kooperativnog pristupa zajedničkim bezbednosnim izazovima.
Najvidljiviji aspekti OEBS-ovog odgovora na krizu u i oko Ukrajine delo su Trilateralne kontakt grupe i Specijalne posmatračke misije. S druge strane, celokupan OEBS-ov mehanizam angažovan je da ublaži krizu, kao i da podrži ostale ključne korake, uključujući ustavnu reformu, zaštitu prava etničkih manjina, politički dijalog i pomirenje. Kao jedina regionalna platforma koja dovodi sve ključne aktere za isti sto, OEBS igra ključnu ulogu, održavajući kanale komunikacije otvorenim i pronalazeći mogućnosti za zajedničko delanje.
S obzirom na naše dobre odnose sa svim ključnim akterima krize, Srbija može da doprinese ovom procesu. Naši glavni ciljevi su sprečavanje da kriza preraste u konflikt većih razmera, obezbeđivanje održivog političkog procesa i očuvanje inkluzivne i kooperativne prirode OEBS-ovog angažmana.
Nema sumnje da bi de-eskalacija na terenu i vidljiv napredak u Trilateralnoj kontakt grupi - i četiri radne grupe koje funkcionišu pod njenim okriljem - stvorili uslove za ponovno otvaranje rasprave o širim pitanjima evropske bezbednosti i budućoj ulozi OEBS-a. S obzirom na očigledan imperativ da se pronađu kooperativna rešenja kao odgovor na transnacionalne i globalne bezbednosne pretnje, takva je rasprava od neprocenjive važnosti.
Jednostavno, bez zajedničkog pristupa bezbednosti i predanog udruženog delovanja, zaista nećemo biti u stanju da prevaziđemo izazove koji su pred nama. U stvari, situacija bi mogla znatno da se pogorša, da se takozvani "zamrznuti" konflikti otkrave i pređu u oružane konfrontacije. Kako je rastuća nestabilnost plodno tlo za socijalne tenzije, etnički sukobi, radikalizacija i nasilni ekstremizam postaju sve izvesniji.
Jaz između Istoka i Zapada s kojim su se lideri u Helsinkiju uhvatili u koštac 1975. godine bio je daleko veći nego ovaj koji danas postoji. Pa ipak, hrabro i predano, oni su uspeli da dođu do pragmatičnog kompromisa zasnovanog na nizu ključnih principa - kompromisa koji je stvorio uslove za dalekosežnu saradnju i, zapravo, nastanak današnjeg povezanog i međuzavisnog sveta.
Lideri današnjice moraju da pokažu sličnu mudrost i viziju, podržavajući napore OEBS-a da revitalizuje principe Helsinške deklaracije. To će zahtevati veća ulaganja, kako finansijskih sredstava, tako i političkog kapitala - i rešenost svih nas da tu investiciju dobro iskoristimo.
Srbija, postkonfliktno društvo izgrađeno na nizu kompromisa, dobar je izbor za koordinatora neophodnog bezbednosnog dijaloga u Evropi tokom svog predsedavanja OEBS-u, organizaciji koja nam je pomogla tokom naše sopstvene tranzicije. Ima li boljeg advokata od onog koji govori snagom ubeđenja stečenog na osnovu svog iskustva?
Helsinške principe ne treba preispitivati; naprotiv, njih treba reafirmisati, ojačati i zaštititi. Platforma već postoji. Prionimo na posao - zajedno.
Autor je ministar spoljnih poslova Srbije, sada predsedavajući OEBS-u
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
