Izvor: Večernje novosti, 13.Jan.2013, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni mir Srba i Hrvata
ODNOSI Srbije i Hrvatske već izvesno vreme su na nizbrdici. Do zahlađenja na relaciji Beograd - Zagreb došlo je posle izbora u Srbiji, a stvari su se pogoršale posle oslobađajućih presuda hrvatskim generalima u Hagu.Početkom godine stiže nagoveštaj da će se situacija poboljšati, a inicijativa je krenula sa srpske strane. Premijer Ivica Dačić izjavio je da bi odnose dveju država trebalo resetovati i krenuti iz početka. Sa najviše adrese u Zagrebu, nije stigao konkretan odgovor, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ali je poručeno da su spremni za susret dvojice premijera u dogledno vreme.Kakvi su odnosi Srbije i Hrvatske i kakvi mogu da budu s obzirom na velike probleme koji ih opterećuju? Kako da ove dve države žive u hladnom miru?- Suprotnosti su ogromne i nema načina da se ti odnosi na brzinu izglade - kaže za „Novosti“ akademik Vasilije Krestić, istoričar srpsko-hrvatskih odnosa.Krestić kritikuje srpsku vlast što se „nudi onima koji nas neće“. On bi, kaže, voleo da je i sa hrvatske strane čuo da i oni žele dobre odnose sa Srbijom.NEUTRALAN TEREN I hrvatska i srpska vlada poručuju da će do susreta premijera Dačića i Milanovića sigurno doći u dogledno vreme. Traži se, kako se može nezvanično čuti, mesto za sastanak, a da ne bude ni u Beogradu ni u Zagrebu.- I ja bih voleo da su ti odnosi dobri. Ali za to mora da postoji strogi reciprocitet - koliko daš, toliko dobiješ. Srbija je Hrvatskoj širom otvorila vrata svog tržišta, a sa njihove strane toga nema. Potreban je obostrani interes, a umesto toga sa hrvatske strane imamo uslovljavanja, traže da se mi njima prilagođavamo i da odnosi budu kakvi njima odgovaraju - navodi Krestić.Ističući da se protivi snishodljivoj politici koju vode neki naši političari, akademik Krestić kaže da Srbija mora da gleda svoj interes i „dok tako ne bude neće biti zdrava država koja brine o sebi i svom narodu“.Srbi u Hrvatskoj nadaju se poboljšanju odnosa, jer u tome vide mogućnost rešavanja nagomilanih problema.Milorad Pupovac, potpredsednik SNV, ocenjuje, za naš list, da je sastanak hrvatskog i srpskog premijera neophodan, kako zbog bilateralnih odnosa, tako i radi evropske i regionalne perspektive obeju država:- U bilateralnim odnosima postoje četiri grupe pitanja koja traže kontinuiran rad: povratak izbeglih i prava manjina, pitanje nestalih i kulturnog blaga, problem granice i pitanje tužbi pred Međunarodnim sudom pravde. Ove teme zahtevaju ozbiljan pristup i susret na najvišem nivou, a najbolje premijera.Pupovac kaže da se na putu evropskih inegracija očekuje da ove zemlje daju doprinos stabilnosti regiona, posebno na srspko-hrvatskom govornom području. On tvrdi da je to u obostranom interesu, jer Hrvatska treba da završi proces ratifikacije za ulazak u Evropsku uniju, a Srbija da dobije datum pretprijemnih pregovora.- Evropa se ne gradi ni na hladnom ratu ni na hladnom miru, nego na saradnji, solidarnosti i jačanju zajedništva, u našem slučaju evropskog i regionalnog zajedništva - kaže Pupovac.Da bi Srbija i Hrvatska uspostavile regionalnu saradnju po, na primer, skandinavskom modelu, treba da prođu decenije, smatra Ognjen Pribićević, bivši amabasador u Berlinu, koji ocenjuje da će odnosi dveju država biti u fazi hladnog mira još najamnje deceniju ili dve.- Suština je da ti odnosi godinama prolaze kroz faze toplo-hladno, pa će i u perspektivi biti uspona i padova. Ni Beograd ni Zagreb nisu zaintersovani za razvijanje ekonomske, privredne i kulturne saradnje, pa je i to jedan od razloga što će otopljavanje ići teško - navodi on.Pribićević je uveren da će biti potrebne decenije da motiv bude međusobna saradnja, a ne pristisak iz Brisela, kao što je ovde slučaj.Akademik Krestić poručuje da za dobre srpsko-hrvatske odnose treba da budu zaintersovane obe strane, i bez toga ti odnosi ne mogu biti dobri.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
Nastavak na Večernje novosti...
