Izvor: Kurir, 05.Okt.2010, 09:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GDE SU BILI 5. OKTOBRA
BEOGRAD - Šta ste radili i gde ste bili 5. oktobra? Na ovo pitanje za Kurir odgovaraju državnici koji do sada o tome nisu mnogo pričali u javnosti
BEOGRAD - Šta ste radili i gde ste bili 5. oktobra?
Na ovo pitanje za Kurir odgovaraju državnici koji do sada o tome nisu mnogo pričali u javnosti. Neki od njih borili su se sa suzavcem, neki su bili na radnim mestima, neki držali govore. Pojedini su uzavrelu atmosferu dočekali na ulicama, dok su drugi pratili priloge >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na televizijskim ekranima.
Ivica Dačić: Idemo dalje
- Bio sam u zgradi SPS na Studentskom trgu, a kasnije u sedištu stranke u Jubmesovoj banci na Novom Beogradu. Tamo već nije bilo skoro nikoga. Predveče sam mirno otišao kući. Nisam bio uznemiren, to se očekivalo. Razmišljao sam samo šta dalje. Sutra sam se sastao s najmanje 15 ljudi i svima sam rekao isto: Idemo dalje.
Rasim Ljajić: Gušio me suzavac!
- Držao sam govor na bini ispred Skupštine Srbije. Nakon deset minuta spustio sam se s bine i tada je policija bacila suzavac. Ništa nisam video, gušio sam se! Tad me je kolega uhvatio pod ruku, pošto ništa nisam mogao da vidim, i bukvalno me odveo. Nije mi bilo svejedno, jedva sam se doteturao do Terazija.
Slavica Đukić-Dejanović: Krizni štab me smenjivao
- Bila sam na radnom mestu direktorke Kliničkog centra u Kragujevcu. Sve što se dešavalo na beogradskim ulicama, događalo se i u Kragujevcu. Građani su bili nezadovoljni i shvatila sam da će doći do promena. Kod mene su tada bili predstavnici kriznog štaba, tražili su da podnesem ostavku. Rekla sam im da ću to učiniti, ali u vladi. Ne mislim da je učinjena neka nepravda prema SPS. Moja partija tada jednostavno nije mogla da zadovolji narod. Sve to sam prihvatila sa vrlo pomešanim osećanjima.
Branko Ružić: Bilo je neprijatno
- Radio sam u sedištu stranke na Novom Beogradu do ranih popodnevnih sati. Zatim sam bio u gradu, intrigirala me je ta nadrealna slika i energija. Večernje sate, kada je sve bilo gotovo, proveo sam kod prijatelja analizirajući situaciju s vrlo pomešanim osećanjima. Bilo je tih dana i nekih neprijatnih situacija po mene, ali sam to, gledajući napred, duboko potisnuo.
Zoran Anđelković: Gledao sam na TV
- Do 11 sam bio u zgradi stranke, a onda sam pozvan da se sastanem s Nebojšom Čovićem. Razgovarali smo o tadašnjoj situaciji, kao i tome da probamo da spustimo tenziju, da ne dođe do velikog nasilja ili krvoprolića. Nisam bio na ulicama, sve sam gledao na televiziji. Nije bilo potrebe da budem na licu mesta jer se preko ekrana sve dobro videlo. Mogao sam da shvatim u kom pravcu sve to ide.
Milovan Bojić: Celu noć sa Slobom
- Tog dana sve vreme sam proveo sa Slobodanom Miloševićem u vili „Mir“ na Dedinju. Bio sam jedini političar koji je celu noć proveo s Miloševićem, dok su ostali bili u vili PTT. Oko dva sata posle ponoći u vilu su došli general Pavković i Milan Milutinović. Nije bilo nikakvog obezbeđenja, osim Sente, koji je bio na ulaznim vratima. Milošević je, kao i uvek, bio staložen i upravo je tada predvideo šta će se sve desiti u narednih deset godina. Predvideo je da će Kosovo da proglasi nezavisnost, kao i otcepljenje Crne Gore.
Dragan Marković: Nisam navijao za DOS
- Tada sam bio odbornik u opštini Jagodina, bio sam u opštini. Moja stranka je vlast delila sa SPS. Gledao sam šta se dešava u Beogradu, ali ja od tadašnjeg DOS nisam ništa očekivao, jer, iskreno, za njih nisam navijao. Sećam se da je na ulicama bilo ljudi koji su slavili, ali me to tada nije doticalo.
S. Mališić
