Izvor: Politika, 01.Mar.2013, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačićev trenutak istine
Aktuelni pesimizam srpskog premijera potiče od teškoća u dijalogu sa Prištinom, ali i od potencijalno nepovoljne pozicije u slučaju vanrednih izbora
Posle pet meseci i pet rundi razgovora u Briselu, premijer Ivica Dačić izgleda da je odlučio da otvori sve karte. Priznao je da su u razgovorima sa Prištinom „veliki problemi na vidiku” jer prištinske vlasti apsolutno ne želeda prihvate ništa što ne moraju i na šta ih niko ne tera. Pesimizam, koji mu nije baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojstven, iskazao je u nešto manjoj meri i između dve poslednje briselske runde: „Da budemo iskreni – ja sam tamo sam. Sa druge strane nije samo Tači. Sa druge strane su oni koji odlučuju, koji podgovaraju Tačija da ne ide ka dogovoru nego da dalje radikalizuje stvar.”
Otkud sada otvoreno Dačićevo nezadovoljstvo? Da li je zaključio da su razgovori sa Hašimom Tačijem pred krahom i da su male šanse da Srbija do aprila, kada bi Evropska komisija trebalo da preporuči datum za pregovore, ispuni sve što se od nje očekuje? Ili je shvatio da mu je potrebna pomoć, možda onakva kakvu su predložili nemački zvaničnici – da se Aleksandar Vučić otvorenije uključi u dijalog Beograd–Priština? A možda bi se sve to moglo svesti na „običnu“ izbornu priču? Sudeći po ocenama posmatrača, reč je o svemu ovome pomalo.
Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu, smatra da se iza Dačićevog aktuelnog pesimizma nalazi i objektivni i subjektivni razlog. Prvi problem je u tome, kako kaže, što zaista predstoje bolni trenuci pred Srbijom, a koji se tiču zamene postojećih institucija na severu Kosova, odnosno pitanja po kojim zakonima će se one birati.
„Drugi problem jeste pitanje nadležnosti tih institucija, u vezi sa kojima kosovski Albanci i Zapad, kao i o prethodnom pitanju, imaju isti stav – da te institucije treba da se biraju po kosovskim zakonima i da praktično sve nadležnosti, dakle, bezbednosne strukture i pravosuđe, pređu na Prištinu, a da na Mitrovici ostane obrazovanje, zdravstvo i komunalne stvari. Taj uslov je izuzetno težak, pa Dačić, naravno, želi da podeli tu odgovornost sa drugima”, ocenjuje Pribićević, dodajući da, imajući u vidu tešku Dačićevu unutrašnju situaciju i brojne optužbe na njegov račun, on sada želi da tu odgovornost podeli, na mnogo direktniji način nego što je to do sada bio slučaj.
Reč je o trenutku istine u pregovaračkom procesu i otvorenom priznanju da su stvari prilično nepovoljne za srpsku stranu, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković. Kako ističe, sama konstatacija da postoji problem govori da Dačić „pomalo i priprema javno mnjenje da nije nemoguće da se unutar dijaloga Beograda i Prištine dogodi i negativan ishod – da se ne postigne sporazum”.
„Dačić prosto iznosi svoje gledište da u ovom trenutku, ni on ni njegova vlada baš nisu bezrezervno spremni da prihvate sve što im se nudi”, dodaje Stanković.
I njegov kolega Dragomir Anđelković ocenjuje da je Dačić „posle dužeg vremena, počeo da govori istinu”. Odnosno, konstatovao je da je Srbija učinila sve moguće i nemoguće ustupke u Briselu, a da se Priština gotovo uopšte nije pomerila sa svojih pređašnjih pozicija. Navodeći da Beograd ne bi smeo da pristane da Priština ima bilo kakve ingerencije nad severom Kosova ni po cenu evropskih integracija ni bilo čega drugog, Anđelković kaže da je za Srbiju ipak dobro što Dačić dovodi pregovarački proces pod znak pitanja, makar i zbog ličnih interesa. A oni se tiču sve izvesnijih vanrednih izbora.
„Dačić nije toliko zabrinut što se pregovarački proces nepovoljno odvija za Srbiju, već zato što će on biti njegova najveća politička žrtva. Za nepopularni sporazum sa Prištinom – koji će u svakoj varijanti biti više ili manje nepovoljan po srpsku stranu – neko će verovatno morati da plati. A sada je u prvom planu pregovaračkog procesa Dačić, i jasno je da će se na njemu slomiti kola”, kaže Anđelković.
On ocenjuje da bi stvari drugačije stajale kada se ubrzo ne bi otvorio izborni proces, odnosno ako bi sadašnji koalicioni partneri u vladi složno podelili odgovornost. Ali, kako kaže, čim počne kampanja svako će se truditi da sve loše prebaci na druge, a u toj igri će Dačić sigurno najviše stradati.
„I da se u pregovore sada intenzivnije uključi na primer Aleksandar Vučić – što neki krugovi EU traže – već je stvorena takva atmosfera da bi i tada veći deo kosovske krivice pao na Dačića. On to dobro zna i stoga ima mnogo razloga za crne slutnje”, zaključuje Anđelković.
Na pitanje da li je premijer shvatio da ne bi trebalo da bude sam u ovoj priči, Dejan Vuk Stanković kaže da Dačić nije sam. Jedno je, kako objašnjava, to što mediji smatraju da je Dačić tu solista, a drugo je činjenica da on pregovara „u okviru nekih koordinata koje su ustanovljene dogovorom unutar vladajuće koalicije i, pretpostavljam, sa predsednikom Nikolićem i njegovim ljudima”.
Ocenjujući da vrata za Vučićevo uključivanje u briselski dijalog nikada nisu bila zatvorena, Stanković veruje da je Vučić upoznat u potpunosti sa svim onim o čemu Dačić razgovara u Briselu.
„Tehnički gledano, on možda sam pregovara, i jeste tu najistureniji, ali ne radi to u svoje lično ime, nego u ime vlade koju čine i druge političke partije, a što je još važnije u ime države Srbije. Neće se nijedan sporazum potpisati niti će se bilo koji sporazum odbiti bez saglasnosti svih članova koalicije”, ističe Stanković.
B. Čpajak, B. Baković
objavljeno: 01.03.2013.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
