Izvor: Politika, 31.Mar.2014, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić i Vučić danas u Briselu
Na margini dijaloga Beograda i Prištine o pravosuđu očekuje se i diplomatski pritisak na budućeg premijera da se Srbija pridruži članicama EU i uvede sankcije Rusiji zbog krize na Krimu
U Briselu će danas biti održana dvadeset treća runda razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prva posle vanrednih izbora u Srbiji. U sedište EU na razgovor s Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem idu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, ali sada u nešto izmenjenim ulogama. Prvi kao odlazeći premijer, a drugi kao budući mandatar nove vlade.
Baš zbog novog odnosa političkih snaga u Srbiji pojavile su se i spekulacije kako će srpska delegacija danas biti „pod udarom”. Tanjug je, prenoseći tvrdnju upućenih izvora da zapadne zemlje traže od budućeg premijera Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži članicama EU i uvede sankcije Rusiji zbog krize na Krimu, naveo i da će vrhunac tog diplomatskog pritiska biti 31. marta, kada Vučić i Dačić budu razgovarali s visokom predstavnicom EU.
Zasad nisu poznate tačne teme razgovora, budući da je iz kabineta visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton saopšteno samo da će se na ovom sastanku razgovarati o primeni Briselskog sporazuma.
Upućeni, međutim, tvrde da će nova runda briselskih pregovora, zapravo, biti nastavak razgovora o otvorenim pitanjima iz oblasti pravosuđa i formiranja zajednice srpskih opština. Ali ne treba, kako se ocenjuje, očekivati da će se na njoj rešiti značajni problemi, jer je vlada u Beogradu u tehničkom mandatu, a na Kosovu će uskoro biti održani parlamentarni izbori.
Driton Ljajci, portparol i savetnik Hajredina Kučija, ministra pravde i zamenika aktuelnog premijera kosovske vlade, kaže da je funkcionisanje sudova na severu Kosova jedina tema današnjeg dijaloga, a ukoliko Beograd bude poslao zahtev da raspravljamo i o Zakonu o opštim izborima, i to će biti uvršćeno u dnevni red sastanka.
– Za nas je prioritet pitanje funkcionisanja sudova na severu Kosova, a što se tiče izbornog zakona, ne vidim zašto bismo mi o tome raspravljali jer, kao prvo, još nije poznat datum održavanja izbora, a kao drugo, Prištinu ovo pitanje ne dotiče, jer je to pitanje za skupštinu Kosova. Međutim, ako Beograd bude uputio zvaničan zahtev ili neki predlog u vezi s tom temom, mi ćemo to prihvatiti – kazao je za „Politiku” Ljajci.
Prethodna runda dijaloga između Beograda i Prištine održana je 12. februara. Posle tog sastanka, kojem je takođe prisustvovao Vučić, Eštonova je saopštila da je vođena sveobuhvatna diskusija o svim ključnim pitanjima vezanim za pravosuđe i da sledi nastavak razgovora na tu temu. „Svi relevantni elementi sada se razrađuju i biće deo paketa koji će dvojica premijera finalizovati na sledećem sastanku”, rekla je tada ona i istakla da će se na sledećem sastanku, dakle ovom danas, finalizovati dogovor o pravosuđu. A premijer Dačić tada je objasnio da je dogovoreno da u Kosovskoj Mitrovici bude jedan sud čija će se nadležnost prostirati na sedam opština, ali da će sastav tog suda morati da bude u skladu s etničkom strukturom društva.
Na pitanje novinara „Politike” da li Priština i dalje ostaje pri čvrstom stavu da Osnovni sud u Severnoj Mitrovici treba da obuhvati opštine južno i severno od Ibra, za razliku od srpske strane koja predlaže da postoje dve zgrade suda – sadašnja na severu, koja će uzeti u obzir etnički princip, i druga na jugu – Ljajci je odgovorio da su u prethodnoj rundi premijeri Tači i Dačić gotovo približili stavove. „Ono što mi tražimo ostaje isto a to je da prištinska strana neće menjati stav da u okviru osnovnog suda u Mitrovici treba da budu i opštine na jugu. Stvaranje odvojenog pravnog sistema, samo za sever, bilo bi u suprotnosti s ustavom i zakonima”, rekao je i izneo mišljenje da se sudovi ne mogu osnivati po etničkoj, već po geografskoj osnovi i da bi se svako odstupanje od toga kosilo sa principom unitarnog sistema sudstva na Kosovu.
Politički analitičar Dušan Janjić izjavio je da će se danas, pored problema u vezi sa statutom ZSO i nadležnostima suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici, kao tema nametnuti Euleks, na čemu će Beograd insistirati.
S druge strane, podsetimo da je nedugo posle februarske runde razgovora, 6. marta, Vlada Srbijezatražila hitnusednicuSaveta bezbednostiUNpovodomnajaveosnivanjakosovskearmije, za koju je kosovska predsednica Atifete Jahjaga rekla da će se zvati oružane snage Kosova. Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je da je formiranje tih snaga u suprotnosti s Rezolucijom 1244, koja eksplicitno propisuje da na teritoriji Kosova i Metohije mogu da postoje samo trupe Kfora.
Vulin je rekao i da Srbija ima čvrste garancije da kosovske bezbednosne snage, kao ni pripadnici drugih oružanih formacija, ma kako se one zvale, ne mogu da prelaze na sever Kosova, dodavši da je to propisano Briselskim sporazumom, a da su takav bezbednosni status severa pokrajine garantovali i NATO i Evropska unija.
B. Čpajak, B. Radomirović
objavljeno: 31.03.2014.
Pogledaj vesti o: Hašim Tači
