Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić i Kirbi otvorili novu američku ambasadu na Dedinju
Gotovo tri i po godine od postavljanja kamena temeljca na beogradskom Dedinju, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, svečano je otvorena nova zgrada ambasade SAD u Beogradu. Otvarajući ovaj objekat od 14.000 kvadrata, premijer Srbije Ivica Dačić i američki ambasador Majkl Kirbi ocenili su da je ona simbol prijateljstva i međusobne privrženosti Srbije i SAD.
„U ovim istorijskim danima kada Srbija dobija datum za početak pregovora sa Evropskom unijom, ova zgrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je simbol američke dugoročne privrženosti Srbiji i svetlije budućnosti”, rekao je Kirbi, a prenosi Beta.
On je podsetio da su Srbija i SAD već 130 godina, od uspostavljanja diplomatskih odnosa, prijateljske zemlje koje su se u Prvom i Drugom svetskom ratu borile na istoj strani kao pobednice. U istoriji je, međutim, kako je rekao, bilo i „ne baš srećnih trenutaka” između Srbije i SAD, ali je odnos dve države sada čvrst i usmeren na prevazilaženje prošlosti.
Premijer Dačić je ocenio da su odnosi Srbije i SAD u stalnom usponu i poručio da očekuje da budu još bolji, posebno na ekonomskom planu. „Odnos sa SAD je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije”, naveo je Dačić i zahvalio Vašingtonu na podršci za ostvarivanje punopravnog članstva Srbije u EU.
Prisutnima se obratio i zamenik državnog sekretara za menadžment Stejt departmenta Patrik Kenedi, koji je podsetio da je prva diplomatska misija SAD u Srbiji otvorena 1882. godine i da se tada nalazila na mestu današnjeg Kluba književnika, u Francuskoj ulici, u centru Beograda. Ta misija je imala samo jednog diplomatu, koji je bio zadužen za Srbiju, Grčku i Rumuniju. Zamenica direktora američkog Biroa za građevinske poslove u inostranstvu Heder Tauzend objasnila je da je u zgradu uloženo 149 miliona dolara i da je ona izgrađena tako da ne ugrožava životnu sredinu.
Na svečanosti nije pomenuta činjenica da je novo zdanje ambasade podignuto na mestu na kom se nalazila zgrada Maršalata koji je srušen 1999. tokom NATO bombardovanja Jugoslavije. Maršalat je izgrađen 1948. godine, od kada se u zgradi nalazio vojni kabinet predsednika države sa tajnim vojnim komandnim centrom veza (po nekim verzijama, i sa čuvenim „crvenim telefonom“, kojim su za vreme minulih ratova navodno održavali kontakte Slobodan Milošević i Franjo Tuđman).
Novu ambasadu, koja ispunjava bezbednosni uslov da je okružuje 30 metara slobodnog prostora, jedini je kompleks tog tipa u regionu. Projektovao ju je arhitektonski biro „Framako internešenel“ sa sedištem u Raj Bruku, u državi Njujork, koji je sa ovim projektom pobedio na javnom konkursu za izgradnju ovog objekta u Beogradu. Kako je to svojevremeno u Birou Stejt departmenta za građevinske projekte u inostranstvu rečeno „Politici“, „nije lako pronaći lokaciju za jednu takvu građevinu koja pre svega mora da zadovoljava sve bezbednosne uslove“, ali sa Beogradom su, kako su istakli, „imali sreće“ jer su našli pogodno i dovoljno veliko zemljište koje je vlada prodala, „čime nam je izašla u susret”.
Upravo ta odluka Vlade Srbije o prodaji 4,2 hektara, na kojima su se nalazili deo kasarne „Dedinje”, zgrada Maršalata i zgrada Komande garde, doneta u leto 2005. godine, izazivala je različite polemike u javnosti – od toga da li je zemlja na ekskluzivnoj lokaciji prodata ispod realne cene, do toga da nije ni smela da bude prodata jer je reč o kompleksu koji je 1987. godine proglašen za prostornu celinu od izuzetnog značaja za Srbiju. Prema nekim informacijama, prva vlada posle 5. oktobra vrednost ovog zemljišta je navodno procenila na 28, dok su Amerikanci nudili 15 miliona dolara. Na kraju je za taj novac zemljište i prodato, a ugovor su u septembru 2006. godine zaključili tadašnji ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt i tadašnji ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodić. Tako su Amerikanci za 15 miliona kupili plac od 4,2 hektara, odnosno za kvadratni metar placa na ovoj lokaciji platile 230,12 evra. Parivodić kasnije nije želeo detaljnije da obrazlaže ovakvu odluku vlade. Kako je tada objasnio za „Glas javnosti“, „reč je o najjačoj zemlji na svetu i smatram da je bilo potrebno da prema njima budemo ljubazni i razboriti”.
Amerikanci su inače još 1951. godine od tadašnje Vlade FNRJ, sa potpisom Josipa Broza i Aleksandra Rankovića, dobili na poklon imanje u Užičkoj 52 od 9.241 kvadrat, i to, kako je rečeno u ovom rešenju, za potrebe ambasade SAD u Beogradu. Na osnovu ovog rešenja američkoj vladi je dozvoljeno da se uknjiži kao vlasnik imanja.
I dok su u Stejt departmentu isticali da nemaju nikakvu primedbu na ponašanje beogradskih ili srpskih vlasti u vezi sa američkim projektom na Dedinju, već su isticali kooperativnost Beograda i Srbije u uređivanju okolne infrastrukture, projekti u nekim drugim država nisu prolazili baš tako glatko. Britanski listovi su objavili fotografiju projekta nove američke ambasade u Londonu, koji je pobedio na konkursu i podelio britansku stručnu javnost. Dvojica britanskih arhitekata u žiriju ogorčeno su se protivili projektu arhitektonskog biroa Kirena Timberlejka iz Filadelfije, ali su ih američke kolege nadglasale.
Arhitekte u Srbiji, međutim, još nisu imali priliku da vide novo dedinjsko zdanje. Kako za „Politiku“ kaže Igor Marić, predsednik Udruženja arhitekata Srbije, ni on ali ni njegove kolege nisu bile u prilici da izbliza pogledaju šta su uradili američki arhitekti. Na osnovu pogleda u prolazu, Marić kaže da je reč o jednoj krajnje konvencionalnoj zgradi.
J. Cerovina
objavljeno: 01.07.2013.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
