Izvor: RTS, 23.Avg.2018, 14:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Nije nevažno kojim jezikom govorimo

Jezik kao opšte dobro svakog naroda predstavlja njegovu kulturnu riznicu, čuvar je njegove jedinstvenosti i temelj nacionalnog identiteta i zato nije nevažno kojim jezikom govorimo, kojim će jezikom pričati naša deca i koliko se i gde se jezik izučava, rekao je Ivica Dačić.
Prvi potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić je, na prijemu priređenom za članove delegacije Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << komiteta slavista, rekao da duboko veruje da okupljanje vodećih svetskih slavista, živa razmena ideja i iskustava, sagledavanje onoga što je urađeno između dva kongresa i šta treba da se radi u godinama koje dolaze, jeste pravi način da se zajednički prevaziđu izazovi sa kojima se suočava slavistika u modernom dobu.

Ministarstvo spoljnih poslova je podržavalo održavanje 16. međunarodnog kongresa slavista u Srbiji od početka, kada je istaknuta kandidatura.
Kongres traje do 27. avgusta, a Dačić je ocenio da činjenica da je srpska prestonica domaćin ovako velikog i važnog naučnog skupa, kako za slavistiku, tako i za srbistiku, najbolje govori o značaju koji Međunarodni kongres slavista ima u našoj akademskoj zajednici.
Podsetio je da je Beograd bio izabran za domaćina 3. kongresa još davne 1939. godine, koji međutim, nije održan zbog izbijanja Drugog svetskog rata.
"Danas, u drugačijim međunarodnim okolnostima, imamo priliku da sagledamo izazove sa kojima se suočavaju slovenski jezici, pre svega kroz proces globalizacije i razvoj i primenu informatičke tehnologije, koja je sa sobom nametnula anglosaksonski jezički obrazac kao dominantan i neophodan", rekao je šef srpske diplomatije.
Političke i ekonomske krize koje su, primetio je Dačić, zapljusnule evropski kontinent, poput migracija, kako onih unutar Evropske unije, tako i veliki migrantski talasi sa Bliskog istoka i severne Afrike, izazvale su veliku zabrinutost evropskih naroda za opstanak svog demografskog i kulturnog nasleđa.
Ove krize, rekao je, nisu mimoišle ni slavističku jezičku naučnu zajednicu.
"Situaciju na prostoru Balkana dodatno komplikuje stalni proces fragmentacije srpskog jezika, gde se od zajedničkog i jedinstvenog jezičkog korpusa, političkim i državotvornim razlozima opravdava stvaranje novih jezičkih varijeteta, koji se lingvistički ne razlikuju, ali na političkoj ravni dobijaju osobine drugačijeg, nacionalno-državnog i vrlo često svoj identitet grade poricanjem svog jezičkog originala", istakao je Dačić.
Poredeći sa engleskim koji je, kako je rekao, povezao SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, ne samo jezikom, već i svet i pojave u njemu gledaju istim zajedničkim očima, Dačić je zapitao da li se može reći da je upravo zajednički jezik ona spona koja ove zemlje drži na istoj političkoj strani.

"Zar ne bi pravilno lingvističko sagledavanje prostora štokavskog ijekavskog narečja, koje je Vuk Stefanović Karadžić uzeo za osnovu reformisanog srpskog jezika, a koje obuhvata značajne delove današnje Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske pomoglo da se pravilno sagleda sudbina srpskog naroda koji je vekovima podeljen između dva moćna carstva, različitih religijskih i političkih sistema, u brojnim slučajevima gubio svoj verski identitet, ali ne i jezički", zapitao je Dačić.
Otuda se, dodao je, u srednjovekovnoj književnosti Dubrovnika, Kotora, Perasta i drugih primorskih gradova mogu naći podaci o Srbima rimokatoličke vere, slavljenju Nemanjićkog carstva kao svog kulturno-političkog bastiona, bolnom sećanju na Kosovski boj i pale srpske junake.
"Mitovi, legende, junačke pesme koje su postale okosnica usmene književnosti prenosile su se sa generacije na generaciju zahvaljujući zajedničkom jeziku, koje je postalo uporišna tačka očuvanja kolektivnog identiteta. Otuda nije iznenađenje da se u srpskom književnom korpusu nalaze i pisci muhamedanske veroispovesti koji su svoja dela pisali na srpskom jeziku i time trajno zapečatili svoju identitetsku pripadnost", rekao je Dačić.
"Sve veća marginalizacija ćiriličnog pisma"
Kao dodatni problem, Dačić je istakao i sve veću marginalizaciju upotrebe ćiriličnog pisma, pravdanjem univerzalnosti latiničnog pisma, čime se prenebregava opasnost od udaljavanja od svojih jezičko-tradicionalnih korena, a ujedno se trajno narušava kulturološki identitet naroda.
"Nemaran odnos prema ovim pojavama može da nanese nepopravljivu štetu i da svu borbu naših predaka koji su vekovima podnosili ogromne žrtve braneći svoj jezički, nacionalni i verski identitet učini uzaludnom. Upravo ovde ja vidim odgovornost jezičke naučne zajednice, pre svega vas slavista, koji argumentovanim, nepristrasnim metodama morate da odbranite istinu i nauku", zaključio je Dačić.
Napomenuo je da je obeležavanje 200 godina Srpskog rječnika Vuka Stefanovića Karadžića, prilika da se ponovo ukaže na njegov veliki reformatorski rad i značaj.
Standardizacija jezika koja se vrši definisanjem gramatičkih pravila i sakupljanjem leksičkog fonda jednog jezika omogućava njegovo izučavanje, prevođenje i približavanje strancima.
Upravo je zato, dodao je, ovaj segment Vukovog rada od neprocenjivog značaja.
"Izuzetna dela srpske književnosti, mahom narodne, postala su dostupna širokoj evropskoj publici. Zato ne iznenađuje da je i veliki Gete bio zadivljen srpskom usmenom književnošću, koja je svojim književno-umetničkim izrazom prevazilazila granice folklornog stvaranja", rekao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova je pozvao goste da posete Muzej srpske diplomatije.
"Među istaknutim diplomatama, na naš ponos, naići ćete na one koji su svojim opusom ostavili neizbrisivi trag u svetskoj i slovenskoj književnosti, kao što su Andrić, Crnjanski, Dučić, Rakić, Nušić i mnogi drugi zbog kojih su se, siguran sam, brojni mladi ljudi rešili da izučavaju srpski jezik", zaključio je Dačić.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić

Nastavak na RTS...