Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Okt.2017, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dačić: Brinemo o migrantima, zalažemo se za trajno rešenje
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Ženevi da je od 2015. godine kroz Srbiju prošlo više od 900.000 migranata sa Bliskog istoka, da je Srbija pokazala odgovornost u njihovom zbrinjavanju, kao i da se zalaže za sveobuhavtno rešenje za aktuelnu migrantsku krizu.
On je, na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata UN za izbeglice u Ženevi, istakao da se od polovine 2015. godine Srbija našla u centru "zapadno-balkanske migracione rute", te >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da su kroz našu zemlju prolazili gotovo svi migranti koji su se iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih nestabilnih područja uputili ka zemljama zapadne i severne Evrope.
"Aktivno se zalažemo za pronalaženje jedinstvenog rešenja na nivou Evrope, kao i na globalnom planu, jer se ne radi o geografski ograničenom problemu, već o fenomenu globalnih razmera nezabeleženom od kraja Drugog svetskog rata", podvukao je Dačić.
U rešenju tog velikog pitanja moraju imati u vidu osnovni uzroci koji dovode do pomeranja stanovništva - konflikt u Siriji, nestabilnost u regionu Bliskog Istoka, brojni sukobi u Africi, ali i siromaštvo i besperspektivnost, zbog čega su zaustavljanje konflikata i sprovođenje Agende održivog razvoja ključni za pronalaženje rešenja za raseljenje u svetu.
Dačić je, takođe, ukazao da veliki priliv izbeglica i migranata u zemlje Evrope u kratkom roku čini da lokalne zajednice ne mogu da za to vreme apsorbuju toliki priliv, što dovodi i do pojačane ksenofobije, otpora prema migrantima, i jačanja desnice u mnogim zemljama Evrope.
Dačić i naznačio da je Srbija uložila mnogo napora i ljudskih i finansijskih resursa u upravljanju tom krizom, a da je vlada pokazala odgovornost u obezbeđivanju prihvata, privremenog smeštaja, zdravstvene zaštite, pomoći, uz puno poštovanje međunarodnih standarda.
U Srbiji prihvatni centri raspolažu i dečijim vrtićima, prostorima namenjenim za majke i decu i besplatnim internet kutkovima, a u njima se odvijaju i organizuju brojne kreativne i korisne radionice, časovi stranih jezika, upoznao je Dačić članove Izvršnog komiteta.
Posebno je istakao da je od septembra ove godine svoj deci osnovnoškolskog uzrasta omogućeno da pohađaju redovnu nastavu u školama širom Srbije.
"Vlada i građani Srbije pokazuju visok stepen humanosti, empatije i svesti o potrebi pružanja pomoći ugroženima, što je prepoznato kako od strane samih izbeglica i migranata, tako i od strane međunarodne zajednice", podvukao je Dačić.
On je ukazao da se Srbija i dalje suočava sa problemom dugotrajnog izbeglištva iz devedesetih godina prošlog veka, budući da su stotine hiljada izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije našle utočište u Srbiji, kao i 200.000 interno raseljenih koji su 1999. proterani sa KiM.
U tom smislu, istakao je Regionalni stambeni program, koji sprovode četiri zemlje našeg regiona, uz saradnju sa EK, UNHCR i OEBS, a kroz koji je do sada isporučeno 1.018 stambenih rešenja, 485 paketa građevinskog materijala, 439 seoskih i 94 montažne kuće...
Dačić je podsetio da Srbija nije prihvatila preporuku UNHCR iz aprila 2014. godine o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, koja je, kako smatra, doneta preuranjeno i bez konsultacija sa svim stranama.
Istakao je da se izbeglice iz Hrvatske i dalje suočavaju sa ozbiljnim problemima - preprekama u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, po pitanju obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama..
"Dodatno nas zabrinjavaju pojačani incidenti, diskriminacija i govor mržnje prema pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj, uključujući povratnike", istakao je Dačić.
On je ukazao da, budući da preporuka stupa na snagu početkom 2018. godine, postoji opravdana bojazan da će njena primena u ovom trenutku dovesti u pitanje i samo sprovođenje Regionalnog stambenog programa.
Kad je reč o raseljenima sa KiM, Dačić je ukazao da se, nakon 18-godišnjeg prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, od više od 200.000 interno raseljenih, vratilo manje od pet odsto, od čega je tek polovina ostvarila održiv povratak.
Kao prepreke održivom povratku navodi lošu bezbednosnu i ekonomsku situaciju, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika.
"Podsećam da je prema rezoluciji SB 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak raseljenih jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM. Očekujem da zajedničkim naporima, u saradnji sa UNHCR i drugim relevantnim akterima, učinimo više na iznalaženju pravičnih i trajnih rešenja za ovu populaciju", podvukao je Dačić.
Kako je rekao, poslednje dve godine zasedanja Izvršnog komiteta odvijaju se u specifičnim okolnostima, s obzirom na složenu situaciju u kojoj se nalaze izbeglice i migranti.
"Verujem da smo svi dali doprinos podrškom 'Njujorškoj deklaraciji', koja predstavlja ključni iskorak u rešavanju ovog pitanja. Verujem da će pridruživanje Međunarodne organizacije za migracije UN sistemu dati nov kvalitet u globalnom sagledavanju kompleksnog pitanja mešovitih migracija", podvukao je šef srpske diplomatije.
Kao jedan od najvećih izazova navodi sprečavanje krijumčarenja i trgovinu ljudima i istraživanje načina za uspostavljanje regularnog toka migracija koji bi koristio kako zemljama porekla tako i zemljama destinacije.
Dačić je podsetio da je Srbija podržala Njujoršku deklaracije uverena da samo koordinirana aktivnost i udruženi napori mogu dovesti do suštinskog pomaka u rešavanju izbegličko-migrantske krize.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
