Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Sep.2015, 04:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Ako EU nije sposobna, kontramere Srbije

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija neće dozvoliti da bude ograđena žicama i sa zatvorenim putevima, istakavši da će naša zemlja, ukoliko EU ne bude sposobna da upravlja izbegličkom krizom, biti primorana da uvede kontramere.

On je rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da izbeglice budu vraćene u našu zemlju i da od evropskog komesara Johanesa Hana, koji u petak dolazi u Beograd, očekuje da čuje konačno rešenje Unije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
"Srbija ne može da dozvoli da bude koncentracioni logor, ograđena žicama sa zatvorenim saobraćajem, a da to nikoga nije briga. Da li je Evropa sposobna da upravlja organizacijom kao što je EU? Ako nije, Srbija će biti prinuđena da uvede kontramere", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Varšavi, gde je otvorio godišnju konferenciju OEBS kao predsedavajući.

Na pitanje srpskih novinara koje su to kontramere, Dačić je odgovorio da ne može da kaže, jer nije na njemu da odlučuje.

Kako jedna zemlja EU može da zabrani saobraćaj sa susedima?

Kako je rekao, razgovarao je sa premijerom Aleksandrom Vučićem koji je, kaže, ljut jer su autoputevi zatvoreni, što je veliki udar na ekonomiju i uvodi nenormalne uslove za ekonomski život u regionu.

"Ili će se ovo prekinuti, ili ćemo mi morati da preduzmemo nešto u smislu kontramera", ponovio je Dačić.

Dačić je rekao da je Srbija sa Mađarskom posle incidenata na granici dogovorila da se otvori autoput, ali da je sad suočena sa činjenicom da su prema Hrvatskoj zatvoreni gotovo svi prelazi za saobraćaj.

"Danas sam pokušavao da razgovaram telefonom sa koleginicom Vesnom Pusić i tražim objašnjenje zašto je zatvoren teretni saobraćaj. Da li smo sad umesto Evrope bez granica, ponovo dobili Evropu sa gvozdenom zavesom, kako jedna zemlja EU može da zabrani saobraćaj sa susedima", rekao je Dačić.

Ukoliko Evropa ne reaguje, migrantska kriza će srušiti strukture EU

On je rekao da će migrantska kriza, ukoliko Evropa ne reaguje, srušiti strukture EU.

Prema njegovim rečima, da su evropske zemlje upotrebile ovoliku vojsku protiv Islamske države, kakvu upotrebljavaju prema izbeglicama, do sad bi ta kriza bila rešena.

On je upitao da li su evropske vrednosti suzavac, zatvaranje puteva i granica i podvukao da to ne može biti politika EU i da Srbija traži hitno reagovanje EU.

"U Evropi su se granice zatvarale samo u vreme ratova, a reakcija EU je kao da se to dešava na drugoj planeti", rekao je Dačić.

Dačić je upitao da li je rešenje da Srbija podigne gvozdenu zavesu prema EU, i u tom smislu podsetio koliko su se narodi Evrope radovali rušenju gvozdene zavese.

On je podvukao da Srbija ne pristaje na politiku gvozdenih zavesa i zaustavljanja autoputa Dačić je naveo da situacija sa migrantima pokazuje bezbednosnu, ali i krizu vrednosti, solidarnosti i humanosti u Evropi.

Sila i ograde nisu rešenje

Dačić je danas, kao predsedavajući OEBS, ocenio da Podizanje ograda, zatvaranje granica i prekomerna upotreba sile prema ljudima koji beže od razornih konflikata ne predstavljaju odgovor u skladu sa obavezama o poštovanju ljudskih prava.

On je na najvećoj godišnjoj konferenciji iz oblasti ljudskih prava u organizaciji OEBS i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ukazao da se danas suočavamo sa sve većom i izuzetno ozbiljnom migrantskom krizom.

U vreme kada hiljade ljudi rizikuju živote, napuštajući svoje zemlje pogođene konfliktima u susedstvu prostora OEBS, ne smemo da zaboravimo na ljudska prava i humanitarne aspekte migrantske krize, poručio je Dačić.

Prema njegovoj oceni, dosadašnji odgovor u tom smislu u najmanju ruku, nije bio na zadovoljavajućem nivou.

Podizanje ograda, zatvaranje granica i prekomerna upotreba sile prema ljudima koji beže od razornih konflikata ne predstavljaju odgovor u skladu sa obavezama o poštovanju ljudskih prava koje su preuzele države OEBS, niti sa drugim međunarodnim normama i standardima iz oblasti ljudskih prava, upozorio je Dačić.

Iz tog razloga, dodao je on, trebalo bi da se zalažemo za poštovanje ljudskih prava svih, posebno imajući u vidu da su u vreme sukoba i kriza najviše pogođena upravo osnovna ljudska prava.

Republika Srbija spada u zemlje koje su pogođene ogromnim talasom migranata koji dolaze iz ratom zahvaćenih područja, naglasio je Dačić.

Učinili smo sve da pružimo adekvatan odgovor na aktuelnu krizu, istakao je Dačić i podsetio da je Srbija preuzela predsedavanje OEBS u izuzetno teškom trenutku za celokupan prostor OEBS.

Situacija u i oko Ukrajine i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti, ocenio je Dačić i napomenuo da su tokom cele godine ulagani napori za podršku sprovođenju sporazuma iz Minska, kako bi došlo do prekida neprijateljstava i kako bi se usmerio politicki proces.

Ovi napori obuhvatali su i angažovanje u cilju isticanja značaja poštovanja obaveza OEBS u oblasti ljudskih prava, precizirao je Dačić.

Takođe, otvorena je debata o tome kako otkloniti strukturnu štetu koju je kriza u i oko Ukrajine pričinila evropskom bezbednosnom sistemu u čiju je osnovu ugrađena naša Organizacija, rekao je Dačić.

On se nada da će do Ministarskog saveta koji se u decembru održava u Beogradu biti jasnija slika o tome kako pristupiti ponovnom uspostavljanju poverenja u okviru OEBS i reafirmisati njegove osnovne principe.

Smatramo da će Izveštaj Panela eminentnih ličnosti koji je uspostavilo predsedavanje Švajcarske prošle godine pomoći u tom pogledu, istakao je Dačić i podsetio da se ove godine obeležava 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija.

Ovaj dokument je obezbedio i najznačajniju polaznu tačku za razvoj angažovanja civilnog društva širom prostora OEBS, rekao je Dačić i ocenio da je doprinos organizacija civilnog društva i dalje veoma značajan za jačanje zaštite ljudskih prava.

On očekuje da Implementacioni sastanak u Varšavi obezbedi dobru osnovu za plodnu raspravu između država učesnica i sa predstavnicima civilnog društva o zajedničkim izazovima.

Dačić je ocenio i da je Srbija, tokom predsedavanja OEBS, posvetila posebnu pažnju vladavini prava, nacionalnim institucijama za ljudska prava, slobodi izražavanja i slobodi medija, uključujući bezbednost novinara, slobodu vere i ubeđenja, slobodu okupljanja i udruživanja, zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina i jačanje tolerancije i nediskriminacije.

Povodom priprema Ministarskog saveta OEBS, 3. i 4. decembra u Beogradu, Dačić se založio za inkluzivnu i konstruktivnu debatu među delegacijama, jer bi glavni cilj trebalo da bude usvajanje sadržajnih odluka, a ne veliki broj odluka kojima se ponovo potvrđuju postojeće obaveze.

Zajednički rešavati probleme

Izazovi sa kojima se suočavaju zemlje članice OEBS, među kojima su izbeglička kriza, situacija u Ukrajini i opasnost od nasilnog ekstremizma, bili su danas glavna tema na otvaranju godišnje konferencije OEBS o ljudskim pravima i demokratiji, a učesnici su poručili da je vreme za solidarnost i zajedničko rešavanje problema.

Ocenjeno je da vlade članica OEBS moraju da poštuju ljudska prava, ne samo svojih građana, već i izbeglica, a da jačanje granica neće rešiti problem.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer rekao je da izazove sa kojima se suočavaju članice OEBS-a, među kojima je posebno istakao izbegličku krizu, situaciju u Ukrajini i opasnost nasilnog eksremizma, ne može rešiti nijedna zemlja pojedinačno, već da je potreban zajednički, koordinisani odgovor.

On je rekao da OBES može da ponudi forum za dijalog, kako migracije ne bi postale još jedna tema koja će podeliti njene članice, kao i u rešavanju korena krize, odnosno konflikata koji su izazvali velike migracije.

Zanijer je dodao da kriza u Ukrajini ostaje jedan od najvažnijih problema sa kojima se suočava OEBS i da ta organizacija nastavlja da promoviše dijalog i pomirenje u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, terorizam i radikalizam najviše pogađaju mlade, a borba protiv toga nije samo odgovornost vlasti i bezbednosnih službi, već i nevladinih oragnizacija i društva.

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović rekla je da države moraju poštovati obaveze na koje su pristali članstvom u OEBS, a jedna od njih je sloboda medija i izražavanja, istakavši da postoje razlike između država članica koje se ne mogu lako izbrisati.

Ona je istakla da, iako su napadi na novinare neprihvatljivi, oni se neprestano nastavljalju i dodala da države članice usvajaju zakone kojima se navodno štiti bezbednost, ali u stvari se ta bezbednost ograničava, posebno u oblasti slobode izražavanja ili poštovanja ljudskih prava.

Ona je dodala da mora da postoji otvorena debata o svim temama i da se kritički glasovi ne smeju gušiti.

Ministar spoljnih poslova Poljske Gžegož Shetina rekao je da je bezbednosna slika Evrope oslabljena poslednjih meseci zbog krize u Ukrajini, koja se mora rešavati mirno, u saradnji i uz puno poštovanje integriteta i suvereniteta Ukrajine.

Predstavnik nemačke vlade, koja će predsedavati OEBS-om sledeće godine, Gernot Erler rekao je da se Evropa nalazi u najtežoj bezbednosnoj situaciji od kraja hladnog rata, upozorivši da ponašanje Rusije u Ukrajini preti osnovnim prinicipima OEBS-a.

"Kriza nam je pokazala koliko je OEBS važan u Evropi", rekao je Erler i podvukao da se bezbednost, dijalog i zajedničko poverenje mogu postići samo ako sve članice OEBS-a poštuju standarde i vrednosti te međunarodne organizacije.

Govoreći o izbegličkoj krizi, Erler je rekao da se Evropa sa tim izazovima može suočiti jedino ako radi zajedno na njihovom rešavanju.

Erler je čestitao i zahvalio Srbiji na dobrom predsedavanju OEBS-om u 2015. godini.

Direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava Mihael Georg Link rekao je da EU ne može sama da reši problem migranata već da se u to mora uključiti i OEBS.

On je rekao da je po tom pitanju vreme za solidarnost i postizanje zajedničkog rešenja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...