Izvor: Sportski Žurnal, 17.Maj.2011, 10:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čiča Tomin salaš

Piše: Predrag Sarić
Kada budete noću išli od Beograda ka Novom Sadu neka vas ne iznenade svetla sa leve strane novosadskog puta. Znajte da su to reflektori kuće srpskog fudbala. Sportskog centra za svaku pohvalu.

Mnogo toga se može Tomislavu Karadžiću prigovoriti. S punim pravom. Jer, stanje u našem fudbalu nije ni blizu vedro kakvim ga on i ljudi iz saveza predstavljaju. Fudbalsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << nebo, na žalost, nije ni mestimično oblačno. Nije nikakva tajna da su ga odavno natkrili sivi oblaci.
O tome je jasno i glasno pričao i Ivica Dačić. Kada ministar policije kaže da je vreme za umivanje, onda je to povod da se mnogi zapitaju da li je došlo vreme da se sami, mirno povuku sa scene.
Izgradnja Kuće fudbala ne može da amnestira Karadžića od odgovornosti za evidentne probleme našeg fudbala. Ali, zbog toga mu se ne mogu osporiti, niti umanjiti zasluge za to što je iza sebe ostavio zaostavštinu kakvom se retko koji drugi funkcioner može pohvaliti. A da stvore takvu zaostavštinu za budućnost, mogli su mnogi, u davna ili nešto bliža vremena.
Tačno je, nije to uradio Karadžić od svojih para. Deo je dobio od međunarodne fudbalske zajednice, ogromnu finansijsku podršku je imao od Snežane Marković Samardžić, Goran Jović je ustupio opštinsko zemljište…
Šansu da urade nešto slično, imali su i drugi. Pa još nemaju terene, sale, bazene... Razlozi zbog kojih nisu priliku iskoristili, ponekad zvuče kao opravdanja.
Kako je za razliku od njih to izveo, to samo Karadžić zna. Mogu za njega da kažu štošta, ali sposobnost mu se ne može osporiti. I činjenica da je iza njega ostao - Čiča Tomin salaš. Prvi fudbalski.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić

Nastavak na Sportski Žurnal...