Izvor: Politika, 05.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasadori kao gubernatori
Bilo koji diplomata u Srbiji uvek može da računa da će njegov postupak podržati makar jedan deo domaće javnosti
Stranim ambasadorima u Beogradu nije prijatno kako je do juče bilo. Počeo je da ih kritikuje i deo političkog establišmenta.
Ivica Dačić, zamenik premijera, nije se suzdržao da oštro odgovori austrijskom državnom sekretaru Volfgangu Valdneru na njegove teze o realnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kosovske nezavisnosti i neophodnosti da Srbija reši teritorijalne probleme sa susedima radi sticanja statusa kandidata za EU.
Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, pak, požalio se da se diplomatski predstavnici nekih država ponašaju kao trgovački putnici – dođu i urgiraju da neke njihove firme dobiju posao, a onda se oglašavaju tražeći od Srbije da se jače bori protiv korupcije. A i nervira ga to što više brinu zbog otkazivanja „gej parade” u Beogradu nego zbog sudbine žene koja je u Saudijskoj Arabiji osuđena na bičevanje zato što se usudila da vozi automobil.
Dr Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka, inače, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kazao je da se sa globalnim promenama u svetu posao ambasadora usredsređuje (ne samo u Srbiji, i ne samo stranih nego i naših) sve više na privredni sektor.
„Ali to je potpuno u skladu sa promenama koje se dešavaju. Velike multinacionalne kompanije i druge značajne firme, poput nemačkih Mercedesa ili Be-Em-Vea, višestruko su prevazišle značaj i ulogu najvećeg broja zemalja u svetu. I u skladu sa tim menja se i uloga ambasadora koji su zastupnici interesa svojih država, a samim tim i firmi koje su najmoćnije u tim državama”, ukazao je on.
Ovde se treba setiti kako su se pre nekoliko godina tadašnji nemački ambasador Andreas Cobel i njegov američki kolega Majkl Polt borili za nacionalnu frekvenciju RTL-a, odnosno Foksa. Kada je američka televizija pobedila u ovom nadmetanju, Polt je hvalio visoke standarde Republičke radiodifuzne frekvencije, a Cobel je javno kritikovao njen rad. Ili kako danas Aleksandar Konuzin, a ranije njegov prethodnik i imenjak Aleksejev, kritikuju navodno favorizovanje zapadnog kapitala i kompanija u Srbiji u odnosu na ruski.
A kao zgodan primer „nove uloge” ambasadora može da posluži i prisustvo američke ambasadorke Meri Vorlik na promociji „tejzera”, ručnog elektrošokera američke kompanije, koji će srpska policija početi da koristi sledeće godine. Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) dobila je od američke firme na poklon jedan „tejzer”, koji je, po rečima ambasadorke, nesmrtonosno, humano oružje koje štiti život policajaca i koje je pomoglo da se broj povređenih policajaca u SAD, tamo gde se koristi, smanji za 50 odsto. O zabeleženim stradanjima pojedinaca u SAD i Kanadi ovog puta nije bilo reči.
Drugi problem koji Srbija ima sa pojedinim stranim ambasadorima je taj što se ponašaju kao „gubernatori” (nekadašnji dopisnik „Njujork tajmsa” iz Beograda Dejvid Bajnder nazvao je pojedine zapadne diplomate „prokonzulima”, misleći pre svega na ranijeg američkog ambasadora Vilijama Montgomerija) u želji da utiču na političke tokove u zemlji.
„Možda nije prijatno reći, ali mi smo mala zemlja sa vrlo skromnim ekonomskim potencijalima, sada momentalno sa ambicijom da postanemo kandidati za EU. I sad, naravno, to povlači različita tumačenja šta se može u ovoj zemlji uraditi, odnosno kako se može delovati na srpsku spoljnu politiku. Naravno, i na neka unutrašnja rešenja, to ide nekako jedno s drugim”, primetio je iskusni diplomata Simeon Pobulić, iz Foruma za međunarodne odnose, ne želeći da podrži pomenute ili slične kvalifikacije jer to, kako kaže, ne vodi rešenju.
Obavljajući poverene poslove, ambasadori mogu reći i neke najružnije stvari ako to uspeju da ugrade u diplomatsku etikeciju. Uvek se, ističe Pobulić, može naći formula koja neće biti izazov nego usmerena na to da se traži rešenje.
„Sad, da li je to u Srbiji uvek u skladu sa ’etiketom’, i još više, da li je to zaista u skladu sa razvojem odnosa i sa trajnijim rešavanjem problema – to je veliko pitanje. Naši državni organi trebalo bi da uvek reaguju. To se radi preko ministarstva spoljnih poslova, a ne preko medija ”, ukazuje Pobulić.
Prema rečima Ognjena Pribićevića,s obzirom na naše izuzetno ograničene ekonomske, političke, diplomatske, vojne i druge resurse, “Povremeno se pojedini ambasadori moćnih zemalja ponašaju slobodnije nego što bi to priličilo i jednoj tako uglednoj funkciji ambasadora i nekakvom utvrđenom načinu ponašanja ambasadora. Ja sam bio ambasador. Ambasadorski kod, od oblačenja do ponašanja, jako je ograničen. E, ambasadori u Beogradu se ponašaju preslobodno. Ali to je posledica globalizacije u kojoj raste uticaj nekih velikih firmi i nekih država, a pada uticaj svih malih zemalja, jer su njihovi resursi dramatično ograničeni. A Srbija spada u te zemlje”, „diplomatski” je Pribićević sročio svoj komentar, ilustrujući to podacima da je vrednost društvenog proizvoda Srbije 30 milijardi evra, a, na primer, u Nemačkoj samo Mercedes i Folksvagen imaju ukupno obrt kapitala od 500 milijardi evra.
Pored ograničenih resursa, problem zemalja poput Srbije je i što su veoma podeljene –društveno-politički i kulturološki, pa i ideološki,i gledaju na sve četiri strane sveta. „Kako da protestuješ protiv jednog ili drugog ambasadora ako, kad on nešto kaže, jedan značajan deo javnosti to podržava”, kaže Pribićević, dodajući da su sve male zemlje koje nemaju jake ekonomske i političke, a samim tim ni vojne resurse, u takvoj ili sličnoj poziciji.
----------------------------------------------------------------------------------------------
Vorlik: Moja je obaveza da iznesem stav SAD
Nekoliko ambasadora u Srbiji pitali smo da li smatraju da su nekada izašli iz okvira propisanog diplomatskog ponašanja i umešali se u unutrašnje stvari Srbije, kao i to da li bi se na isti način ponašali da su u nekoj drugoj zemlji.
Dobili smo odgovor jedino od Meri Vorlik, ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država.
„U zajednici nacija, svi smo mi – kao potpisnici Povelje Ujedinjenih nacija i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima – posvećeni ispunjavanju standarda pojedinačnih sloboda i poštovanja osnovnih ljudskih prava koji jednostavno nisu unutrašnja stvar bilo koje pojedinačne vlasti. Kada se u Srbiji, ili bilo gde drugde u svetu, pojave pitanja koja se tiču tih osnovnih prava, moja je obaveza, kao i obaveza mojih kolega iz drugih država, da iznesem stav Sjedinjenih Američkih Država o tim pitanjima. Ovde u Beogradu, mi smo posvećeni pomaganju Srbiji da ostvari svoj cilj – članstvo u Evropskoj uniji i izgradnja demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava i jakom civilnom društvu koje poštuje različitost, slobodu govora i promoviše toleranciju. Naši programi pomoći i izjave u javnosti potvrđuju tu našu posvećenost i podršku koju pružamo svim ljudima u Srbiji”, navela je Meri Vorlik u pisanoj izjavi za „Politiku”.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Diplomate ne smeju da se mešaju u unutrašnje stvari države
Bečka konvencija
Član 29.
Ličnost diplomatskog agenta je neprikosnovena. On ne može biti podvrgnut nikakvoj vrsti hapšenja ili pritvora. Država kod koje se akredituje tretira ga s dužnim poštovanjem i preuzima sve razumne mere da bi sprečila nanošenje uvreda njegovoj ličnosti, njegovoj slobodi ili njegovom dostojanstvu.
Član 41.
Ne dirajući u njihove privilegije i imunitet, sva lica koja uživaju te privilegije i imunitet dužna su da poštuju zakone i propise države kod koje se akredituje. Ona su takođe dužna da se ne mešaju u unutrašnje stvari te države.
B. Baković
objavljeno: 06.10.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
