Izvor: Politika, 13.Mar.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laboratorija je uvezena, ali neraspakovana
Bar polovina stanovništva u svetu pije mleko sa 0,5 mikrograma aflatoksina
Najpre bi trebalo razjasniti zašto je u EU smanjen dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu.
Ovu promenu je pratila zvanična izjava da je reč o zaštiti zdravlja potrošača, ali iza te izmene se krila i namera da se tržište EU zaštiti od uvoza jeftinog kukuruza iz SAD, Argentine, Novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zelanda i drugih zemalja u kojima je zakonski dozvoljen nivo aflatoksina 0,5 mikrograma po kilogramu u mleku, što je posledica nešto veće kontaminiranosti kukuruza plesnima.
Tako je snižavanje dozvoljene količine aflatoksina u mleku necarinskom barijerom sprečilo uvoz kukuruza iz pomenutih zemalja, od kojih je Amerika daleko najveći proizvođač, sa oko 370 miliona tona godišnje, što je 30 odsto ukupne svetske proizvodnje.
Međutim, kad je propisala gornju vrednost od 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu, EU je odredila period od dve godine da se ostali proizvođači u reprolancu prilagode novim merama.
A mi smo zakonom snizili propisanu gornju granicu aflatoksina u mleku sa 0,5 na 0,05 mikrograma, dok je dozvoljena vrednost aflatoksina u hrani za životinje ostala nepromenjena – 0,1 mikrogram po kilogramu.
PKS je više puta ukazivala Ministarstvu poljoprivrede na problem koji ovaj nesklad može da prouzrokuje. Zato bi i mi trebalo da imamo jedan ,,grejs period” za prilagođavanje svih učesnika u reprolancu novim merama.
Ipak, na 0,05 mikrograma se moramo vratiti, što neće biti lako ako se zna da imamo skoro dvesta hiljada poljoprivrednih domaćinstava koja se bave nekim vidom stočarstva. Svako od njih bi trebalo da isporučuje mleko bez toksina to jest u skladu s propisima, što u uslovima sušne godine kakva je bila 2012. nije lako postići.
Treba raditi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, pojačati sanitarnu, fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu, insistirati na porastu svesti primarnog proizvođača... Kao agrarna zemlja taj zadatak očigledno moramo ispuniti.
Povodom predloga o zameni kukuruza pšenicom u stočnoj hrani rekao bih da je zamena moguća samo delimično, jer 15 odsto pšenice može biti supstitut kukuruzu. A pitanje je da li je samo 15 odsto roda kukuruza zaraženo.
Zato je trebalo regionalno, kontrolama na poljima, ustanoviti odakle potiče kontaminirani kukuruz, da bismo ga posebno skladištili. I na osnovu toga imali, s jedne strane, uglavnom zdravu stočnu hranu, a s druge, kukuruz koji ćemo uništiti ili, gde je to moguće, poboljšati njegov kvalitet dodavanjem odgovarajućih apsorbenata (zeolit).
Sledeća sezona, međutim, opet zavisi od mnoštva faktora. Najpre od ovogodišnjih vremenskih uslova, zatim od toga da li imamo sisteme za navodnjavanje. Ali i od edukacije u vezi sa izborom semenskih sorti kukuruza, gustine sejanja...
Potrebne su nam jake agronomske službe koje će savetovati seljake kako i šta da seju. U suprotnom će ogromne štete trpeti celokupna poljoprivreda.
Pa i onaj individualni proizvođač koji isporučuje mleko. U ovim uslovima on ne bi smeo sam da priprema stočnu hranu nego da je kupuje od industrije koja ima odgovarajuće sertifikate, laboratorije i interne kontrole kvaliteta.
Mi, međutim, nemamo nezavisnu nacionalnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta namirnica. Srbija je dobila sredstva za uvoz opreme za ovu laboratoriju, oprema je uvezena, ali stoji neraspakovana jer se, navodno, čeka donošenje neophodnih propisa.
Apelujem i na to da u preduzimanju odgovarajućih mera treba biti realan. Ako su generacije pile mleko sa 0,5 mikrograma aflatoksina, i ako bar polovina stanovništva u svetu to i sad čini, ne možemo mi zbog toga što se nismo vratili na 0,05 da počnemo da bacamo domaće mleko i uvozimo ga iz inostranstva. Jer, zna se gde to vodi – u pokolj muznih krava, što je za nas najgora solucija.
Pogotovo ako se zna da imamo samo 900.000 grla stoke, od toga pola miliona junica i muznih krava. A pre dve-tri decenije imali smo 2,7 miliona.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije
Željko Brozović
objavljeno: 13/03/2013
