Izvor: Politika, 12.Feb.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kompletan projekat plovnog puta je iz 1973. godine
Američka inženjerska kompanija je još 1907. poverila profesoru Nikoli Stamenkoviću da uradi generalni projekat saobraćajnice Dunav – Egejsko more
U Srbiji je još u 19. veku, u periodu od 1840. do 1863. godine postojalo Francusko–srpsko parobrodno društvo za plovidbu na Dunavu, Savi i Moravi. To društvo je 1859. godine tražilo od Miloša Obrenovića dozvolu za tridesetogodišnju plovidbu Dunavom i Moravom. Iz određenih razloga, ugovor s Francuzima je prekinut 1864, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali je već 1867. prvi put započeto sa ozbiljnijim ispitivanjem Morave kao prirodnog plovnog puta. Dve godine kasnije, državna ekspedicija sa Antom Aleksićem, inženjerskim oficirom na čelu, izmerila je rečno korito Velike Morave od ušća u Dunav do Ćuprije. „Glasnik srpskog učenog društva” štampao je 1879. Aleksićevu knjigu „Morava, njeno sadanje stanje i mogućnost plovidbe”.
O spajanju Dunava sa Egejskim moremgovori se 1904. godine, da bi već 1907. američka inženjerska kompanija poverila profesoru Nikoli Stamenkoviću, sa Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rodonačelniku srpske hidrotehnike, da uradi generalni projekat za plovni put Dunav – Egejsko more. Tada je rečeno da je to „linija evropske ekonomske gravitacije u odnosu na Suec”.
Ideja je obnovljena 1961. u tadašnjoj Jugoslaviji. Tada je Projektantski zavod rečnog saobraćaja iz Beograda uradio idejno rešenje plovnog puta Dunav–Solun, da bi se sa tehničkom razradom deonice „Morava” (preduzeće „Ivan Milutinović” – PIM i institut „Jaroslav Černi”) nastavilo 1964. godine.
Najkompletniji projekat plovnog puta Morava–Vardar– Aksios nastao je tačno pre četrdeset godina (1973) a njegovi autori su stručnjaci preduzeća „Ivan Milutinović” – PIM. To je i sada najsolidniji izvor informacija o ideji spajanja Dunava s Egejskim morem.
Važno je da javnost sazna o čemu se tu zapravo radi i koliko je to veliki (kako neki kažu „faraonski”) poduhvat. Naime, prema pomenutom projektu PIM-a, taj plovni put bi imao pet deonica.
Prva bi bila Velika Morava od Smedereva do Stalaća, dužine 150 kilometara. Na toj deonici trebalo bi savladati visinsku razliku od 58 metara, a za to je predviđeno („Energoprojekt”, 1987), sedam stepenica – brana, sa prevodnicama za prolaz brodova. Sve prevodnice su dimenzionisane za tipske dunavske brodove i imaju dužinu 190 metara, širinu 12 metara i najmanju dubinu vode 3,5 metara.
Druga deonica je od Stalaća do vododelnice kod Preševa. Dugačka je oko dvesta kilometara, uz visinsku razliku od oko 270 metara. Da bi se ova visinska razlika savladala, trebalo bi izgraditi trideset stepenica sa prevodnicama. Deonica obuhvata i prolaz kroz Grdeličku klisuru, trasom koja zahteva rešavanje mnoštva izuzetno složenih tehničkih problema, kao što su: nedostatak vode, zasipanje korita bujičnim nanosom, izmeštanje železničke pruge, izgradnja lateralnih kanala, plovnih tunela... Kad je reč o plovnim tunelima, treba reći da su to unikatni objekti, ne samo zbog izgradnje, već i zbog složene eksploatacije koja zahteva određenu brzinu toka vode i odgovarajuće provetravanje. U datom slučaju, plovni tuneli bi morali da budu široki 14,5 metara, duboki preko tri metra i slobodnog otvora od nivoa vode do plafona od oko 11 metara.
Treća deonica je vododelnica kod Preševa, dužine oko 30 kilometara. Na tom potezu predviđen je i horizontalni plovni kanal preko same vododelnice, ali da bi se do njega dospelo potrebno je brodskom uspinjačom (stručnije rečeno, „mehaničkom strmom ravni”) brodove podići 36 metara. To je ravan u nagibu od pet odsto s kolosekom po kome se kreće veliki čelični rezervoar ispunjen vodom (dužine 90, širine 12, dubine 3,7 metara), ukoji uplovljava brod i onda se uz pomoć koloseka savlađuje uspon ili pad. Pomenutim projektom predviđeno je ukupno pet ovakvih brodskih uspinjača.
Četvrta deonica vodi kroz Makedoniju i obuhvata oko 200 kilometara, s visinskom razlikom od 386 metara. Za to su potrebne, osim četiri strme ravni, još 18 brana s prevodnicama.
Najzad, peta, najkraća deonica od 73 kilometra ide kroz Grčku. Tu je visinska razlika 44 metra. Za njeno savladavanje trebalo bi izgraditi tri brane s prevodnicama, kao i 16 kilometara plovnog kanala ka Solunu.
Ukupna dužina plovnog putaiznosi 650 kilometara, pri čemu je dužina regulisanih tokova Morave, Vardara i Pčinje 484 kilometra. Da bi sistem funkcionisao u Grdeličkoj klisuri i na vododelnici kod Preševa, potrebno je formirati dve velike akumulacije – „Končulj“, na Binačkoj Moravi, i „Prohor“ na Pčinji. Iz ovih akumulacija za nesmetanu plovidbu bilo bi potrebno godišnje obezbediti 20 miliona kubnih metara vode.
Profesor na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Sutra: Plovni put sa 58 prevodnica i pet uspinjača
Miodrag B. Jovanović
objavljeno: 12.02.2013.
.jpg)
