Izvor: Politika, 07.Jun.2014, 14:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada Amerikanci ne podržavaju Izrael
Bivši američki obaveštajac Pol Pilar za „Politiku” objašnjava kako se proglašavaju za antisemite svi koji smatraju da SAD ne treba bezuslovno da podržavaju izraelsku vladu
Specijalno za „Politiku”
Gaza, Jerusalim – „Izrael tajms” ga opisuje kao „podmuklog i poremećenog... marginalnog ekstremistu”, vođenog „otrovnom mržnjom prema jedinoj demokratiji na Bliskom istoku, koji bi da po svaku cenu sabotira američke odnose sa Izraelom”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
On je zapravo Pol R. Pilar, profesor na Univerzitetu Džordžtaun, koji je 28 godina radio za Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), pri čemu je bio i na funkciji izvršnog pomoćnika direktora CIA i šef za analizu njenog antiterorističkog centra.
Od 2000. do 2005. bio je nacionalni obaveštajni oficir za Bliski istok i južnu Aziju, odgovoran za „nacionalne obaveštajne procene” (NIE), što su najmerodavnije pisane procene američke obaveštajne zajednice o određenim bezbednosnim pitanjima.
Međutim, bogata obaveštajna i akademska karijera nije ga zaštitila od napada izraelskih medija koji su usledili pošto je u magazinu „Njuzvik” prošlog meseca u dva nastavka objavljen tekst veterana istraživačkog novinarstva Džefa Stajna sa pričom zasnovanom na brifinzima američkih kontraobaveštajaca na Kapitol hilu koji su se pobunili što Vašington stavlja Izrael na listu za bezvizni režim.
Zakonodavci su upozoreni da bi neregulisan priliv posetilaca pružio odličnu priliku za izraelsku špijunažu u SAD.
Detaljno opisujući prošle i sadašnje izraelske operacije, „Njuzvik” navodi više izvora iz FBI i drugih agencija s kojima je Stajn decenijama gajio dobre odnose, ali je Pilar bio jedini koji je bio spreman da govori javno, tako da trpi udare kritičara koji žele da diskredituju priču.
U telefonskom razgovoru za „Politiku”, Stajn kaže da on lično „generalno podržava Izrael kao malo mesto u veoma opasnom okruženju”, ali da je sasvim drugačije kad je reč o pokušajima da „ukradu naše industrijske i tehnološke tajne”.
„Označen sam kao ’Judenrat’, Jevrejin koji je sarađivao sa nacistima”, kaže Stajn, dodajući da su reakcije na tekst „gromke, žestoke i uvredljive”.
Međutim, Pilar za „Politiku” kaže da veruje da tabui, koji treba da uguše javnu debatu o Izraelu, malo-pomalo gube moć.
„Ovo je ’Njuzvik’, a ne neki ludi bloger. Nekad je važilo da se određena pitanja ne smeju postavljati. To vreme je prošlo. Da li deluje realno da je Džonatan Polard bio jedini špijun? Da se ništa nije dogodilo pre i posle njega? To je smešno”, kaže Pilar i hvali profesore Stivena Volta sa Harvarda i Džona Meršajmera sa Univerziteta u Čikagu, čija je knjiga iz 2007.
„Izraelski lobi i spoljna politika SAD” dala akademski legitimitet stavovima koji su ranije odbacivani kao marginalni.
„Trpeli su žestoke napade i optuživani kao i ja da propagiraju antisemitizam. Ali ono što oni tvrde – da Vašington ne treba da tretira Tel Aviv kao poseban slučaj, već kao normalnu državu i da bezuslovna podrška nije ni u našem nacionalnom interesu niti u dugoročnom interesu Izraela – predstavlja gledište koje je postalo mnogo teže demonizovati ili marginalizovati.”
Pilar pozdravlja i nastojanja obe Obamine administracije da se postigne bliskoistočni mirovni sporazum i iskrenost ključnih američkih pregovarača koji jasno stavljaju do znanja da je vlada Benjamina Netanijahua glavna prepreka dogovoru.
„Ljudi sada moraju da govore o ljudskim pravima i rešenju s jednom državom kako bi naveli Izrael da se usredsredi na ne sasvim odbačeno rešenje s dve države”, kaže on.
Prema Pilaru, produženi beskompromisni stav Tel Aviva predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost SAD.
„Ja se potpuno slažem sa generalom (Dejvidom) Petreusom, koji je posvedočio da izraelska okupacija ugrožava naše interese i pomaže da se rasplamsa antiamerički ekstremizam na Bliskom istoku”, kaže on, a na pitanje koliko je uveren da je nekadašnja pretnja rata sa Iranom sada počela da se povlači, kaže da smatra da su šanse sada mnogo manje nego pre godinu ili dve.
„Ali ne bih se kladio da će pregovarači u Beču da postignu sporazum u julu, tako da se proces nastavlja.”
Pilar vidi dve opasnosti koje ostaju. Prva, aktuelna nastojanja u Kongresu da se minira svaka vrsta diplomatskog rešenja.
Druga, „realna opasnost” je da će Izrael pokušati da inicira vojni sukob sa Iranom „ne otkrivajući svoje namere i ne suprotstavljajući se direktno američkoj politici i mišljenju”. Tajna sredstva, poput ubistva iranskih naučnika, primenjivana su u prošlosti i mogla bi da se pojačaju u budućnosti.
Pilar i dalje ima nepristrastan, pravnički način razmišljanja, izoštren tokom karijere u svetu tajni. Danas, kao građanin, oseća da je slobodan da govori javno.
„Skinuo sam značku i niko ne može da mi ugrozi karijeru”, kaže. Dalje upozorava na poguban uticaj politike na obaveštajne procese.
„Alarm bi trebalo da zazvoni” kad donosioci odluka probiraju obaveštajne podatke kako bi poduprli određeni zaključak, kao što je to bio slučaj, kaže, u naporima da se sirijski predsednik Bašar el Asad direktno poveže sa napadima hemijskim oružjem u Siriji, i ranije da se napravi iluzorni arsenal „oružja za masovno uništenje” kao osnov za rat protiv Iraka.
On dodaje da interpretacije obaveštajnih oficira lako mogu biti iskrivljene kada znaju koja će procena zadovoljiti a koja razočarati ljude na vlasti.
CIA radi za predsednika i kroz istoriju njeni zaključci su često pravljeni po meri, dobar primer za to je kako je u vreme Bušove administracije tajno udruženje ideologa htelo rat, a CIA, s Džordžom Tenetom na čelu, slepo pratila korak s tim.
U Vašingtonu „mnogo hladnoratovskih navika”
Komentarišući odnos Obamine administracije prema krizi u Ukrajini, Pol Pilar kaže da uprkos izlivima besa, postoji svest da je ovo „njihovo dvorište” i da su „interesi Rusije asimetrični našim”.
Priznaje, međutim, da je u Vašingtonu ostalo „mnogo hladnoratovskih navika i načina razmišljanja”, da ideološka nostalgija ima jaku domaću političku podršku i da ostaje nejasno koliko će uspešno predsednik moći da se odupre pritisku republikanskih lidera poput senatora Lindzija Grejama – koji je pozvao da se napravi „demokratska omča oko Putinove Rusije”.
Pol Aron
objavljeno: 07/06/2014
