Izvor: Vostok.rs, 28.Avg.2011, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danke Deutshland

28.08.2011. -

Kako nam, kada danas gledamo i slušamo Borisa Tadića „kao predsednika" i ministra Vuka Jeremića, ljubazno suočenih sa drskim diktatom nemačke kancelarke Angele Merkel, imponuju i izazivaju izvesno naknadno poštovanje likovi premijera Dragiše Cvetkovića i ministra Cincar-Markovića iz marta 1941. godine.

Šta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << sve Hitler njima nudio da bi pristupili Trojnom paktu! Teritorijalna celovitost onolike države se podrazumevala i garantovala, nudio se izlazak na Egejsko more, pošteda od ratnih operacija, čitav Solun i „učvršćenje položaja u reorganizovanoj Evropi budućnosti i to za sva vremena". I pored svega, izmicali su tim ponudama i uvijali se koliko god su mogli. Hitler, koji je zbog svečanog pristupanja ondašnje naše države Trojnom paktu lično doputovao u Beč, nije mogao da ne primeti da su se Srbi i pored takvih ponuda „ponašali kao da su na sprovodu". Bio je to za Srbe čin odluke posle koje su odmah po povratku u Beogradu bili pohapšeni.

Sedamdeset godina kasnije nemačka kancelarka Angela Merkel je doputovala u Beograd i jasno i glasno našim zvaničnicima rekla da im ne nudi i ne da ama baš ništa, a da oni moraju dati sve pre nego što im otme ono što je preostalo. Pored svega što su učinili i dali, moraju likvidirati i „paralelne institucije na severu Kosova" i tako i sve Srbe na Kosovu. Za razliku od Cincar-Markovića i Cvetkovića, Tadić i družina bili su bodri, čili, srdačni i čak, kako bi rekla Kosorka, prpošni. Gvozdena kancelarka je ostala krajnje dosledna svojoj tezi o „smrti multikulturalizma" i zato i vidi Kosovo kao etnički čistu šiptarsku državu. Nema ni govora, kao nekada, o srpskom „učvršćenju položaja u reorganizovanoj Evropi budućnosti". Srbija neće i ne može dobiti ni status kandidata za EU. Kad ispuni nove uslove, pojaviće se neki još noviji. A kada ih Srbija ispuni izmisliće nešto drugo i krivicu ponovo svaliti na nju.

Predstavnici srpskog režima nalaze opravdanje za drsko i bezobrazno ponašanje Merkelove. Navodno, treba je razumeti, jer „ima mnogo briga i problema u EU", kako bi rekla Sonja Liht. Navodno je, po istom izvoru, njena tvrdoća malo splasnula na mediteranskom ručku kod Tadića, pa je bilo i malo opuštenosti. Iz toga se mogu izvući neki važni zaključci, na primer – da li je po tom viđenju ručavanje prilika za šamaranje i psovanje. Što je možda i gore od svega, srpski političari tvrde da nisu iznenađeni ultimatumom kancelarke. Time javno priznaju da su znali za (sve) uslove za „svoju" famoznu kandidaturu i da su, vodeći politiku i „EU i Kosovo", besprizorno lagali. Znali su naime da je to nemoguće. Slavodobitno, oni i dalje klikću: „mi imamo svoju politiku", čime ovu trulu papazjaniju nedoraslosti, neznanja i banalnih nedostojnosti proglašavaju politikom. Ništa ih ne može zaustaviti, nastaviće i ići će sve do našeg kraja.

Tužnije od svega je to što se može čuti da je predaja Kosova Šiptarima teška, jer se nalazimo pred izborima, inače bi im, da izbora nema, lako išlo. I ovima na vlasti i mnogima u opoziciji. Za Srbiju je nastupio čas istine. „Sada nijedan političar u Srbiji više ne može da okreće glavu i pravi se da ne razume da je Srbiji postavljen zahtev da svojom teritorijom treba da plaća ulazak u EU. Ko i dalje smatra da treba po ovu cenu nastaviti put u EU, to treba otvoreno i pošteno da saopšti građanima", kaže se u saopštenju DSS-a povodom uslova Srbiji koje je postavila Merkelova. Istorijske istine radi, Kosovo je bivalo nekakva kvazidržavna tvorevina samo onda kada je Srbija bila pod Austrougarskom ili Nemačkom okupacijom. Za razliku od nekadašnjih vremena, Srbija je, zahvaljujući svom nenarodnom režimu i politici „EU nema alternativu", sada samookupirana. Samo to je novina i ništa više.

Nemačka je trenutno zadužena za okupacionu geopolitiku, a Amerika se predano posvetila organizovanju pederskih parada u Srbiji. Srpska zvanična politika, ako se „to" uopšte može tim imenom nazvati, u dva dana doživela je potpuni krah. Posle Merkelove koja je u Zagrebu istakla da Hrvatska treba da bude uzor Srbiji, Jadranka Kosor se stuštila u Prištinu sa sve bulumentom biznismena i sa svim onim izjavama o tradicionalnom prekaljenom savezništvu Šiptara i Hrvata. Opet ništa novo, jer se ponovo susreću predstavnici dve kvislinške tvorevine sa teritorije nekadašnje Jugoslavije, saborci iz Drugog svetskog rata, sa krvavim višekratnim zajedničkim iskustvom etničkog čišćenja Srba. Pre nekoliko meseci hrvatski mediji na sva zvona su upozoravali da pristupanje Hrvatske EU zavisi od Srbije. Hrvatski nedeljnik „Globus" je imao to na naslovnoj strani. Nije se moglo u Evropu sa nerešenim pitanjem izbeglih Srba iz Hrvatske i nerešenim problemima sa njihovom imovinom i bezbednim povratkom. U pomoć Hrvatima priskočio je, ko drugi nego Tadić, rekavši da na tome neće insistirati i dogovorio se, zamislite samo, da će se ti problemi sa Srbima rešiti donatorskom konferencijom! Donatorskom konferencijom na genocid! Tu svako iole pribran ostaje i bez daha i bez odgovarajućih prideva. I tada, i sada. Uzgred budi rečeno, te donatorske konferencije nema.

Primera koji pokazuju kako je zvanična srpska politika katastrofalna i duboko protiv interesa Srbije ima bezbroj. Dodamo li tome prazne floskule i dosetke o „četiri stuba", i otvorenoj odbojnosti prema Rusiji, jučerašnjim afričkim i karipskim priznavanjima „države" Kosovo, situacija postaje još jasnija. Igrom slučaja i uredničkom nebudnošću, na dan posete Angele Merkel na Javnom servisu emitovana je epizoda „Otpisanih". Nemački general Aleksandar fon Ler komanduje povlačenjem nemačke vojske, koja pokušava da pri povlačenju u vazduh digne minirani beogradski most. U uobičajenoj akciji, Prle i Tihi tamane Nemce. Ler, koji je bombama već rušio Beograd 1941. godine, ne uspeva u svom naumu, ne ruši most, a kasnije biva osuđen i streljan u Beogradu.Stvari se bitno menjaju. Prle i Tihi (Dragan Nikolić i Vojislav Brajović), već u poznijim godinama, svečano i simbolično imaju čast da čuvaju nemačkog kancelara Šredera na konvenciji DS-a.

Na Kosovu se ove godine pojavljuje jedan drugi nemački general – Erhard Biler koji tesno sarađuje sa novim balistima na Kosovu. Saradnja u prepoznatljivoj tradiciji. Srpski političari već dobrih deset godina, uglas, samoponižavajuće, pevaju: „Danke Dojčland"! Merkelova nam je samo pomogla da ih uhvatimo na delu. Inače, beogradski most je individualnom akcijom, bez partijskog organizovanja, spasao jedan stari bolešljivi miner (Nikola Milić). Vrativši se kući, kaže svojoj ženi: „Da nisam to učinio umro bih od stida". Ne znamo šta će, i kako, i ko učiniti sada, ali razloga da umremo od stida imamo na pretek.

Milorad Vučelić,

Izvor: pecat.co.rs

Nastavak na Vostok.rs...