Izvor: Politika, 01.Mar.2012, 00:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas odluka o kandidaturi Srbije

Rumunsko uslovljavanje rešavanjem „vlaškog pitanja” analitičari procenjuju kao potez Bukurešta koji nije previše u vezi sa tim šta je zapravo dosad postigla Srbija

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Šefovi država i vlada država članica Evropske unije danas će u toku radne večere prvog dana samita u Briselu doneti odluku da Srbija postane zvanični kandidat za članstvo u EU. Kako „Politika” saznaje u rumunskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diplomatskim izvorima u Briselu, zvanični Bukurešt je zadovoljan kako je prekjuče na sastanku Saveta ministara rešeno pitanje njihove zabrinutosti za položaj rumunske manjine u Srbiji te da to neće biti prepreka za davanje kandidature Beogradu.

Ministri spoljnih poslova EU su u utorak na sastanku Saveta za opšte poslove preporučili liderima EU da Srbiji odobre status,ali je toj preporuci prethodila veoma žučna rasprava, jer je rumunski šef diplomatije Kristijan Dijakonesku tražio dodatne garancije za primenu zakona o nacionalnim manjinama u Srbiji.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je juče da Srbija zaslužuje status kandidata za članstvo u EU, jer je ispunila sve obaveze, ali da je odluka o tome u rukama lidera EU.

„Sa stanovišta komisije, Evropski savet trebalo bi da odobri Srbiji status kandidata. Ali kakva će odluka biti zavisi od zemalja članica jer ona mora biti jednoglasna”, rekao je Barozo na konferenciji za novinare dodajući da je o ovom pitanju telefonom razgovarao sa predsednikom Rumunije Trajanom Baseskuom.

I članovi Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta su juče u Briselu izrazili očekivanje da će lideri EU doneti preporučenu odluku. I evroposlanici iz Rumunije su to podržali izražavajući neslaganje sa rezervama koje je rumunski šef diplomatije pokazao prema kandidaturi Srbije u utorak.

Rumunsko uslovljavanje kandidature Srbije rešavanjem „vlaškog pitanja” analitičari procenjuju kao potez Bukurešta koji nije previše u vezi sa tim šta je zapravo dosad postigla Srbija.

Prema rečima urednice spoljnopolitičke rubrike bečkog dnevnika „Standard” Adelhajd Velfl, takvim potezom Rumunija zapravo pokušava da se otarasi mehanizma nadgledanja, koji EU sprovodi nad njenim pravosuđem.

„Oni su zloupotrebili tu situaciju, budući da su ljuti jer im nije odobreno da postanu deo šengenskog sporazuma, a pritom u rešavanju svojih briga nemaju dovoljno podrške ostalih zemaljaEU. Alinije fer i neodgovorno je to da povežetesa davanjem statusa kandidata Srbiji, jer može da šteti odnosima između Srbije i Rumunije, ali i poverenju među evropskim zemljama”, kaže za „Politiku” Velflova. „Mislim da stanje manjina, kao što su Vlasi, nije povezanosastatusom kandidata već sa pitanjemprava manjina koja su deo srpskog zakonodavstva, a kojasu takođe zagarantovana zakonodavstvom EU”.

Komentator londonskog „Ekonomista” i dobar poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda dodaje da je očigledno da rumunsko uslovljavanje nema veze sa Srbijom.

„U razgovoru sa ljudima koji su u Rumuniji, čujem da to pitanje uopšte nije pominjano u Bukureštu tako da mi se čini daje to jedan od pokušaja Trajana Baseskua da učvrsti svoj položaj kod kuće”, kaže za „Politiku” Džuda.

Analitičari su, ipak, saglasni da je za kandidaturu bio odlučujući prošlonedeljni dogovor Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova. Dogovor o tome da uz ime Kosovo ide zvezdica a da u fusnoti piše: „Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti” prvi put je zaživeo prekjuče i to u zvaničnom dokumentu EU – zaključcima Saveta ministara.

Prema Džudinim rečima, dogovor o regionalnom predstavljanju je korak napred za obe strane, ali u „stvarnom životu fusnota ne znači ništa – niti će imati pravne posledice na nezavisnost, niti će to vratiti srpsku zastavu u Prištinu”.

On dodaje da veruje da je u tom „sveopštem pregovaranju” odlučeno da se nešto da „zauzvrat Kosovu” pa će tako Evropska komisija izraditi studiju izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i Kosova. Prema njegovom mišljenju, to je svojevrsna nadoknada Hašimu Tačiju koji je morao da prihvati sporazum o fusnoti,koji je veoma nepopularan na Kosovu, jer „ljude tamo ljuti pozivanje na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”.

Prema oceni Velflove, pitanje je koliko će za deset godina fusnota biti važna za Srbiju ili Kosovo, ali će biti važna za EU kako bi se oslobodila razlika unutar dvadesetsedmorice između članica koje jesu i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

„Sve u svemu, to je korak napred i za Beograd i za Prištinu, iako obe strane veruju da su izgubile. Teško je političarima da ’prodaju’domaćoj javnosti ovakve kompromise, ali su na kraju ipak to uradili”, kaže ona. „Ovo je tipičan kompromis koji Srbiji otvara put ka EU a Kosovu ka međunarodnim institucijama. Mislim da su posrednici uradili dobar posao, jer su uspeli da zadrže obe strane za stolom i na pravom putu”.

Nenad Radičević

objavljeno: 01.03.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: Rumunija odustala od protivljenja kandidaturi Srbije