Izvor: N1 televizija, 08.Nov.2016, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odalović za Insajder bez ograničenja o otmici u Libiji
Dvoje službenika srpske ambasade u Libiji Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti su u Libiji na putu od Tripolija ka Tunisu. Oko sto dana posle toga, stradali su u bombardovanju. Veljko Odalović u ekskluzivnom intervjuu za Insajder bez ograničenja govori o propustima, motivima i šta je urađeno da bi se srpski državljani spasili od otmičara.
Godinu dana od otmice službenika srpske ambasade u >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Libiji nije poznat motiv otmice. Sto dana nakon otmice Slađana Stanković i Jovica Stepić poginuli su u američkom bombardovanju terorističkog kampa u kome su bili zarobljeni.
Spekulacije o tome šta su motivi otmice sveli su se uglavnom na trgovinu oružjem. Čak je i premijer Srbije naveo trgovinu oružjem jedan od mogućih motiva i obećao da će sve biti istraženo.
Ipak prema istraživanju Insajdera, istraga o mogućim motivima otmice se i ne vodi.
U vreme otmice Srbija, odnosno srpski trgovci oružjem nisu imali nijedan zvanično ugovoren posao o isporuci oružja za Libiju.
Pitanje je da li je onda motiv otmice bio neki privatni posao i ko ga je ugovarao. Ambasador u Libiji Oliver Potežica, za koga se sumnjalo da je bio meta otmičara, nekoliko sati je odgovarao pred radnom grupom MSP na pitanja o okolnostima otmice.
"Bilo je propusta, put nije bio prijavljen"
Prema saznanjima Insajdera, pokazalo se da je bilo propusta. Put na koji su krenuli ambasador sa porodicom i dvoje službenika ambasade nije bio najavljen Ministarstvu spoljnih poslova. Izveštaj radne grupe nije objavljen.
Ostalo je nejasno zašto su članovi ambasade Srbije išli u pravcu Tunisa bez prethodne najave.
Dvoje službenika srpske ambasade u Libiji Slađana Stanković i Jovica Stepić oteti su u Libiji na putu od Tripolija ka Tunisu. Oteti kada su krenuli sa ambasadorom u Libiji Oliverom Potežicom, koji je želeo da prebaci porodicu u Tunis. Slađana Stanković i Jovica Stepić odvedeni su pravcu Sabrate.
Detalje ekskluzivno za Insajder bez ograničenja otkriva generalni sekretar ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović.
"Dobijali smo informacije da spremaju akciju, da su zatvorili prsten oko cele situacije i da čekaju pogodan trenutak kada će da sprovedu akciju", kaže Odalović.
Objašnjava da su to informacije koje su dobile od libijskih službi bezbednosti.
"Osoba za kontakt - Mustafa Noah"
Posle nešto više od 100 dana u zarobljeništvu, 20. februara oteti srpski državljani su poginuli u bombardovanju terorističkog kampa u bliziti Sabate. Prema nalazima obdukcije na Vojnomedicinskoj akademiji, poginuli su usled detonacije.
Tada javnost saznaje da je taj teroristički kamp pripadao organizaciji koja je bliska sa Islamskom državom. Radi se o porodici Dabaši, koji se bave krijumčarenjem ljudi.
"Lice koje stoji iza porodice Dabaši je mnogo ozbiljnije lice" rekao je tada premijer Aleksandar Vučić, i dodao da ne može da izgovori njegovo ime da ne bi "ugrozio živote Srba koji se nalaze u Libiji".
Prema istraživanju Insajdera, čovek o kome govorio Vučić je Mustafa Noah, šef obaveštajne službe u Tripoliju, pripadnik paralelne vlasti koju čine islamisti. On je po svemu sudeći bio glavna osoba sa kojim su srpske vlasti mogle da razgovaraju.
Veljko Odalović opisuje kako je izgledao sastanak.
"To je ista služba koja je bila ključna u vreme otmice. Čovek je u tom razgovoru rekao da će lično da se založi, da obećava, da ima informaciju o potencijalnoj grupi, da su locirali dosta stvar...ja to dobijem drugog dana otmice i od tada ne dobijem ništa, to govori da je tu nešto trulo", rekao je Odalović.
"Potežica rekao Noahu da će da putuje"
Ispostavilo se da je Noah i pre otmice imao kontakt sa srpskim vlastima, pre svega sa ambasadorom Potežicom. Sa njim se razgovaralo i o puštanju Srđana Babića, srpskog državljanina koji je deset meseci proveo u zatočeništvu.
Dan pre puta na kome su oteti Slađana Stanković i Jovica Stepić ambasador Srbije Oliver Potežica bio kod Noah i praktično mu najavio da će putovati sa porodicom.
Operativci BIA su tvrdili da bi dvoje državljani bili spaseni da nije bilo bombardovanja. Kamp u kome su bili bombardovale su američke snage. Američke službe nikada nisu objasnile da li su znali da su tu bili taoci srpske ambasade.
"Vrlo interesantan detalj, kada je ambasador Potežica podsetio Noaha da je njemu dan pre toga u razgovoru rekao da on putuje i da neće biti 8. tu, da ima neke sastanke planirane u Tripoliju i da porodicu želi da prebaci. A onda u tom razgovoru kaže - au, ja sam mislio da vi idete avionom. A Potežica je rekao: pa rekao sam vam da idem kolima", rekao je Odalović.
Ambasador Potežica nije najavio put u Tunis. Još 2012. godine ambasador je zbog "specifične situacije" dobio generalnu saglasnost da ne mora redovno da izveštava o svom kretanju.
"Ambasador je gospodina Noaha obavestio o tome. On je njemu rekao gde ide i kako ide", kaže Odalović.
Dodaje da je trebalo da najavi dan ranije za put.
"Telegram nam je stigao, ali sa danom zakašnjenja. Taj telegram je trebalo da pošalje Slađana, i pošto su odlučili da putuju zejedno, on nije poslat. Nego tek kada se sve to desilo bio je poslat. Ostaje opor utisak da tu proceduralno nije bilo sve", kaže Odalović.
"Nismo došli do motiva otmice"
Ministarstvo spoljnih poslova formiralo je radnu grupu, koja je trebalo pre svega da utvrdi da li je bilo odgovornosti zaposlenih u ministarstvu, pa i ambasadora Potežice.
Izveštaj radne grupe nije objavljen, ni završen. Deo koji se tiče propusta je gotov, ali se mesecima čekaju izveštaji iz Libije i Amerike.
Slučaj je od maja u nadležnosti Tužilaštvu za ratne zločine. Postavlja se pitanje zašto bi to tužilaštvo trebalo time da se bavi.
"Nismo mogli da dođemo do motiva otmice, do toga kako su stradali. Odnosno kako se moglo desiti da američki bombarderi bombarduju mesto gde je bilo civila", kaže Odalović.
Dodaje da je izveštaj od početka poverljiv, zbog osetljivih podataka.
"Kada budemo odlučili da ne možemo da čekamo više, objavićemo izveštaj. Javnost interesuje, ovde nema ništa, najveći deo sam vama rekao", kaže Odalović.
Nije i dalje jasno zašto Srbija nije zatvorila ambasadu, kada su počeli sukobi, što su uradile sve druge zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova je preporučilo svim građanima Srbije da napuste zemlju i da ne putuju u nju. Ambasada je ostala otvorena.
Strane ambasade su i pre bile meta napada, a otmice su bile sve češće. Prema pisanju medija, u junu 2015. BIA je sugerisala zatvaranje sprske ambasade i povlačenje osoblja. Razlozi ostaju nejasni.
"Jedan od razloga su odnosi koji su postojali između Srbije i Libije. Drugi je da smo imali puno građana koji su ostali u Libiji, tada je bilo više stotina", kaže Odalović.
Odalović kaže da kad god postoje "nedefinisane" strane u sukobu, upozoravamo državljane.
"Ono što je indikativno, naši ljudi nisu na to reagovali. Oni se nisu osetili ni na koji način ugroženi, niti su tražili da budu evakuisani", kaže Odalović.
"Zašto Slađana Stanković nije vraćena, iako je tražila?"
Slađana Stanković je sa druge strane tražila da se vrati u Srbiju.
"Od trenutka kada je tražila da bude vraćen, mi smo krenuli u proceduru zamene. Ta zamena ima svoj redovan tok, oglas se raspiše. Na oglas se prijave zaposleni koji ispunjavaju uslove. Kada odaberemo kreće sa pripremama. Mi smo na leto raspisali oglas, i izabrali smo lice. Čovek je počeo sa pripremama. Da li bi mesec dana ili više i manje bila zamenjena", kaže Odalović.
I nakon pogibije dvoje državljana Srbije, ambasada u Libiji je nastavila da radi. Oliver Potežica je i dalje ambasador, iako je najavljivano da će biti povučen.
Nije razjašnjena ni dilema ko je meta napada, pošto su službenici bili u kolima koja je trebalo da vozi ambasador.
"Ne verujem da je druga meta mogla da bude osim Slavice i Jovice. Nisu oni meta zato što su lično nekome dugovali. Ako je neko hteo da kidnapuje nekoga za koga je trebalo da traži materijalna sredstva...najlakše je bilo njih kidnapovati. Oni su se odvojili. Krenuli su da se vraćaju. Ambasador je sa još jednim autom krenuo ka Tunisu. Nije bilo slučajeva kidnapovanja tako visokih zvaničnika, to bi bio ozbiljan problem za onoga ko bi se usudio da ambasadora sa članovima posade kidnapuje", kaže Odalović.
Zvanično niko nije tražio otkup.
"Motivi - prodaja viza, oružje"
Informacije nisu otkrivale zašto su službenici ambasade oteti. Kao jedan od motiva su navodili i prodaju viza u srpskoj ambasadi.
Ambasador je poslao pismo u kome traži zaštiti u prekid "prljave" kampanje.
"Ne bih želeo da spekulišem, nismo došli do informacija da je to potencijalni izvor. Da jesmo, otvorili bismo istragu i tražili da se obave razgovori i sa ambasadorom. Dobili smo jedno pismo koje je došlo iz njihovih službi, da oni nemaju informacija. Jer bi oni bili zaiteresovani da tako nešto postoji. Jer nije njima svejedno da ne mogu da kontrolišu ko im ide iz zemlje", kaže Odalović.
Priča da bi trgovina oružjem mogla da bude motiv otmičara pospešene su izjavom premijera.
"Ima tu još nekih motiva o kojima ne bih danas da govorim, a koji se tiču određenih poslova sa oružjem", rekao je Vučić.
Radna grupa te navode nije dokazala.
"Što se tiče oružja i tog pravca, on je sagledavan. Da vidimo gde je uloga naših ljudi u DKP sa izdavanjem ili vezama sa drgovinom naoružanja. Nismo prepoznali da je ministarstvo uradilo bilo šta zbog čega bi bilo obeleženo kao neko ko je uradio bilo koju nedozvoljenu, ili neku radnju koja bi mogla da bude motiv da naši ljudi budu kidnapovani", kaže Odalović.
Libija je u vreme Gadafija bila veliki kupac oružja u svetu, pa i u Srbiji. U Tripoli su predstavništva imali i državna kompanija za trgovinu oružjem Jugoimport SDPR kao i privatne kompanije, posrednici. Sva predstavništva su zatvorena 2011, a zaposleni evakuisani. Srbija je odlučila da se ne stavlja ni na jednu stranu sukoba, i svi poslovi su prekinuti.
Iako ni izbliza nije uspostavljena jedinstvena vlast u Libiji, tokom 2013. i 2014. najavljen je veliki izvoz oružja u Libiju. Prema saznanjima Insajdera, ti poslovi su tek delimično realizovani.
O tome kakvi su poslovi dogovarani, i ko je sve u tome učestvovao pogledajte u sledećoj Epizodi Insajder.
Izvor: N1
Pogledaj vesti o: Libija, Tripoli
