Izvor: KMnovine.com, 15.Jan.2023, 21:06
24 godine od operacije „Račak“: Propagandni rat koji još uvek traje
24 godine od operacije „Račak“: Propagandni rat koji još uvek traje Bivši ambasador OEBS-a na Kosovu Vilijam Voker, nakon odluke separatističkih "vlasti" da izdvoje 70.000 evra za objavljivanje knjige o Račku, rekao je da piše knjigu o događajima u tom mestu i da bi želeo da je završi pre nego što umre, prenose mediji.
„To će biti jedna knjiga, opisi mojih doživljaja događaja u Račku, tog zločina*. Biće to rezime toga“, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << rekao je Voker za „Insajder“, nastavljajući svoju antisrpsku propagandu započetu još pre četvrt veka.
Aleksandar Pavić, politikolog, ovu odluku je za naš portal prokomentarisao kao nastavak propagandnog rata protiv nas, i sigurno će biti korišćena u tu svrhu. Zločinačka tvorevina Kosovo mora neprekidno da drži u životu i ”osvežava” laži na kojima je utemeljena, a Račak je jedna od najgnusnijih ali i najvažnijih laži ugrađenih u temelj tog otvorenog logora za Srbe.
Istražni sudija Danica Marinković, koja je radila na slučaju Račak, više puta je izjavljivala da je ocena Vokera da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin bila laž kao i da Voker nije sačekao da nadležni organi iznesu činjenice koje su utvrđene uviđajem, već je odmah medijima izneo svoju verziju događaja. Naglasila je da je Haški tribunal prihvatio istinu da nije bilo masakra u Račku.
Vilijam Voker, bivši šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, rekao je juče da bi Beograd kako bi unapredio pregovore sa Prištinom trebalo da prizna takozvano Kosovo, jer u suprotnom, kako tvrdi, dogovor neće biti postignut uskoro.
„Vilijam Voker je individua koja nije u stanju da izgovori istinu, a uz to je interesno vezana za tzv. Kosovo, kao uostalom i Vesli Klark i upokojeni vampir Medlin Olbrajt“, naveo je Pavić ranije u razgovoru za IN4S, i dodao, podsetimo, da je ono najopasnije u svemu ovom to što izdavanje ove propagandne krpe može da posluži delu američke duboke države kao opravdanje za neku novu agresiju na Srbiju jer, eto, posao započet NATO agresijom 1999. godine još nije završen, jer Srbija još nije priznala lažnu državu.
U selu Račak, opština Štimlje, u januaru 1999, u borbi je ubijeno 40 pripadnika tzv. OVK. Istraga srpske policije i tadašnjeg dežurnog sudije utvrdila je da među ubijenima nema žena i dece, da je većina na sebi imala višeslojnu odeću, vojničke cokule i da su koristili oružje.
Vilijam Voker, tadašnji šef kosovske verifikacione misije OEBS-a, izveštaj finske forenzičarke Helene Rante, interpretirao je kao srpski zločin* nad albanskim civilima. To je tada bilo shvaćeno kao povod za NATO bombardovanje, iako im je jedino iscenirani motiv i bio potreban, namera je svakako bila prisutna već neko vreme. Finska forenzičarka kasnije je svedočila da je radila pod velikim Vokerovim pritiskom.
Voker je, prema njenim rečima, insistirao da u izveštaju koristi reč „masakr“, a umeo je i da prelomi olovku i da je gađa nezadovoljan njenim profesionalnim pristupom.
Ranta je u svojoj biografiji opisala da joj je Voker zamerao da u izveštaju nije koristila dovoljno „ubedljiv jezik“, kojim bi opisala taj navodni zločin Srba.
Ona je prave navode sa obdukcije dostavila Haškom tribunalu, u kojima je izrazila sumnju u broj ispaljenih metaka kao i koliko je njih zaista bilo smrtonosno.
Osim toga, Ranta je pred kamerama pokazala originalan izveštaj iz Račka, prema kome je zaključeno da tela pripadaju borcima OVK, a ne albanskim civilima.
Račak
Selo na jugozapadu AP KiM. Mesto koje, osim njegovih stanovnika, retko ko je poznavao pre 1999. godine. 15. januara kobne 1999. godine, Račak postaje središte interesovanja celog sveta, ali i interesa Zapadnih sila rešenih da odloženu agresiju na tada SRJ potkrepe „dokazom“ o humanitarnoj katastrofi, zločinu protiv čovečnosti i opravdanjem da bez odobrenja krenu u agresiju na SRJ.
Odabir Račka
U knjizi „Račak – potpuna istina“ Bogoljub Janićević, koji je u to vreme bio zadužen za operaciju „Račak“ izneo je mnoštvo dokaza koji potkrepljuju činjenicu da u Račku nikada nije počinjen takozvani masakr.
„Razlog da se odabere baš Račak za planirani „masakr“ je jasan. Račak je bilo veliko albansko selo, iz kog su teroristi isterali skoro sve stanovnike., sem onih koji su im bili neophodni. Selo je udaljeno oko 300 metara od magistralnog puta, skoro spojeno sa sedištem opštine Štimlje, u kojoj je bila policijska stanica.
Od aprila 1998. godine jače terorističke snage UČK bile su koncentrisane na tom području, pa su se posle svojih napada povlačili u Račak i okolna sela, gde su imali zaleđinu Jezeračke planine i posle terorističkih napada one su im služile za skrivanje i izbegavanje policijskih potera. Blizina komunikacija je omogućila verifikatorima svakodnevne obilaske terorističkih jedinica, sastanke sa njihovom komendom, dogovore i pružanje svih vrsta pomoći, od od pružanja informacija do dovođenja instruktora za obuku terorista i donošenje savremenog naoružanja koje su teroristi koristili u napadima na policiju i Vojsku Jugoslavije. Verifikatori OEBS-a, američka diplomatska misija KDOM i sve međunarodne organizacije „humanitarnog“ karaktera su iz terorističkih baza pa i iz Malopoljca, Petrova i Račka odvozili svojim vozilima na lečenje ranjene i bolesne teroriste.
Selo Račak je bilo skoro bez civilnog stanovništva, kada ga je srpska policija opkolila sa namerom da pohapsi ubice-teroriste i neutrališe veliko terorističko jezgro“, navodi, između ostalog, Janićević u svojoj knjizi.
Petnaestog januara 1999. godine u mestu koje je bilo jedno od uporišta UČK, srpske snage bezbednosti izvele su oružanu akciju protiv terorista.
Tog jutra 1999. godine, kada su pronađena tela ubijenih Albanaca, zapravo je počela medijska priprema za bombardovanje SRJ koje je usledilo dva meseca kasnije. Voker je, stojeći u jaruzi pored tela ubijenih Albanaca, telefonirao generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu NATO-a za Evropu i dramatično mu pred kamerama saopštio: Ovo je masakr. Stojim ovde. Mogu da vidim tela”. Sve je to izveo u prisustvu grupe stranih i albanskih novinara koje su u Račak doveli pripadnici OVK-a i prikazali im jarugu u kojoj su se na svakih 10-15 metara nalazila beživotna tela u civilnoj odeći, dok se malo dalje nalazila gomila od dvadesetak nabacanih leševa.
Srpska strana je saopštila da nisu ubijeni civili, već teroristi, i za to ponudila dokaze koje je uviđajem prikupila Danica Marinković, tada istražni sudija suda u Prištini. Ona je kazala da je prikupila mnoštvo materijalnih dokaza koji su potvrđivali da je reč o oružanom sukobu, a ne o masakru nad civilima. Sa njom su sve vreme bila i trojica pripadnika OEBS-a, dvojica Amerikanaca i jedan Italijan ko„jima je bilo jasno o čemu je tu reč”.
Četvrt veka osporavanja istine
Nikada međunarodna zajednica, niti bilo ko na Kosovu, neće priznati da je navodni masakr u Račku bio montiran i lažiran iako su svi svetski patolozi posle uviđaja i obdukcija naučno dokazali i tvrdili da među stradalima nije bilo nijednog deteta, žene i starca, već samo do zuba naoružanih terorista OVK.
Šta se dogodilo januara 1999. godine u Račku zna ceo (pošteni) svet. Zajedno s velikim brojem kolega i vrhunskih svetskih i evropskih patologa, jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih stručnjaka patologije, dugogodišnji profesor i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu i višegodišnji direktor niškog Zavoda za sudsku medicinu, prof. dr Vujadin Otašević, koji je preminuo pre četiri godine, razotkrio je lažni masakr nad civilima u mestu Račak 1999. godine na Kosovu i Metohiji, a što je bio direktan povod za agresiju NATO-a na našu zemlju.
„Sredinom januara te 1999. godine svi svetski mediji”, govorio je prof. Otašević za Politiku u godinama posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, „kao po komandi prekinuli su emitovanje svojih programa i iz minuta u minut objavljivali ’da su u selu Račak, na Kosovu i Metohiji, srpske snage bezbednosti izvršile u svetu nezapamćeni masakr nad nevinim i nedužnim civilima albanske nacionalnosti’ i da su poubijani svi žitelji – nevina deca, nenaoružane žene i starci i da je izvršen neviđen zločin u civilizovanom svetu.” „To je bila laž planetarnih razmera, isfabrikovana neistina i toliko prozirna režija svetskih moćnika, koja je po naredbama i nalozima u neprekidnoj medijskoj kampanji morala da nadvlada istinu”, tvrdio je, ne odustajući do smrti da dokaže šta je bila istina, prof. dr Vujadin Otašević.
S kolegama i najpoznatijim stručnjacima iz Danske, Norveške, Švedske, Belorusije, Srbije i drugih zemalja prof. Otašević bio član specijalne komisije formirane povodom afere „Račak”, koju je predvodila Helena Ranta, patolog iz Finske. Autentičnim i direktnim svedočenjem, već prvih meseci posle završetka agresije na SR Jugoslaviju i Srbiju, jedan manji broj patologa iz ove komisije javno i argumentovano je tvrdio da je slučaj „Račak” najveća medijska prevara s kraja 20. veka. Prof. Vujadin Otašević je, za razliku od mnogih drugih stručnjaka koji su morali da ćute, javno rekao „da je ceo događaj montiran u režiji Vilijama Vokera, šefa Kosovske verifikacione misije OEBS-a”. Zbog toga je dr Otašević u toj svojoj borbi za istinu, celokupnu i bogatu svoju video i foto dokumentaciju dostavio Vrhovnom sudu Srbije i brojnim međunarodnim organizacijama.
„Utvrdili smo svi iz ekipe forenzičara koji smo zajedno radili na Kosovu i Metohiji, da u Račku nisu stradali albanski civili, već pripadnici takozvane OVK, ali i da je Vilijam Voker naručio aferu ’Račak’. Znali smo da su svi nalazi stručnjaka pod pritiskom Vokera montirani samo iz jednog razloga – da se te zime 1999. godine neosnovano optuže srpske bezbednosne snage i kasnije napadne naša zemlja”, govorio je Otašević.
A kada je patolog iz Finske Helena Ranta, koja je bila na čelu specijalne medicinske komisije formirane povodom zbivanja iz januara 1999. godine, objavila knjigu o događajima na Kosovu, posebno o Račku, u kojoj se javno pokajala i priznala da 1999. nije govorila istinu, odnosno da je radila pod pretnjama i pritiskom Vilijama Vokera, ističući u knjizi sramnu ulogu tadašnjeg prvog čoveka verifikacione misije OEBS-a, prof. Otašević je pojasnio pre par godina u razgovoru za „Politiku”:
„Svi mi iz ekipe patologa još u vreme kada smo kao tim u Račku, ali i kasnije u Prištini, radili na obdukciji posmrtnih ostataka pronađenih u ovom selu kod Štimlja čudili smo se da Helena Ranta nije smogla snage i nije uspela da se odupre Vokeru. Ceo izveštaj pisala je pod njegovim nadzorom i diktatu, ali i strahovitim pritiskom Ministarstva inostranih poslova Finske. Bila je uplašena, što nije mogla da sakrije, ali nije imala hrabrosti da stane na poziciju nalaza celokupne komisije forenzičara. Svi smo znali da će se koleginica Helen Ranka jednoga dana pokajati, što se na kraju i dogodilo.”
* * *
Iza nas stojite jedino - vi! Ako želite da nastavimo da radimo, podržite nas. Ostalo je na nama.
Ukoliko Vam više odgovara neki drugi način, konakirajte nas na kmnovine@gmail.com
Pratite nas na Facebook, Twiter ili Instagram
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2023 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
