Izvor: Politika, 11.Feb.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Gašić ide iz afere u aferu
Ako su me stvarno prisluškivali, zašto me niko nije obavestio o tome, pita bivši predsednik Srbije
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ne odustaje od zahteva da ministar odbrane Bratislav Gašić podnese ostavku jer je prekršio zakon iznošenjem tvrdnji da je bivši ministar odbrane prisluškivao tadašnjeg šefa države.
„Ministar Gašić je kao službeno lice bio dužan da, ukoliko je imao saznanja o izvršenju krivičnog dela, obavesti nadležne organe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ne medije i da podnese krivičnu prijavu. Čak i ukoliko je pokrenut postupak, on je ugrozio istragu i prekršio zakon tako što je izneo podatke o postupku u medijima”, kaže bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke za „Politiku”.
„Takođe, ukoliko je pokrenut postupak, tužilaštvo je bilo dužno da me kao oštećeno lice, obavesti o detaljima tog postupka, a ja do sada nikakvo obaveštenje nemam”, navodi Tadić.
Ministar Gašić pokazuje da ne razume ulogu i obaveze ministra odbrane u sistemu bezbednosti i činjenica da ide iz afere u aferu dokazuje njegovu nekompetentnost za funkciju koju obavlja. Zbog toga i tražimo da podnese ostavku, dodaje Tadić.
U pravnom timu SDS-a preciziraju da je ministar odbrane Gašić prekršio član 332 Krivičnog zakonika po kome je dužan da prijavi počinioca krivičnog dela nadležnim organima.
Ukoliko je to i učinio, onda je prekršio član 337 koji govori o nepovredivosti tajnosti postupka. Uz to, u slučaju da je postupak pokrenut, tužilaštvo je bilo dužno da obavesti Tadića kao oštećeno lice o pokretanju postupka.
Ministar odbrane Bratislav Gašić je ovog vikenda dao intervju za „Kurir” koji je objavljen pod senzacionalnim naslovom „Šutanovac je prisluškivao Borisa Tadića”. Taj intervju i žestoke reakcije na njega (bivši ministar odbrane Šutanovac najavio tužbu) ponovo ukazuju da su srpski političari opsesivno vezani za tajne službe, prisluškivanja i praćenja političkih rivala.
Sagovornici „Politike” iz Ministarstva odbrane tvrde da naslov iz „Kurira” ne odgovara onome što je Gašić rekao.
„Gašić nije Šutanovca označio kao čoveka koji je prisluškivao Tadića, već je kazao da je izvesni Čarli sakupljao operativne podatke o članovima DS, a da Šutanovac najbolje zna ko je Čarli”, navedeno je za naš list u Ministarstvu odbrane.
U intervjuu je Gašić zaista rekao da je „Čarli sakupljao operativne podatke” o članovima DS, ali iz ostalih pitanja i odgovora moglo se zaključiti da je mislio na Šutanovca kada je pričao o prikupljanju podataka. Evo kako je „Kurir” preneo taj razgovor.
Na pitanje „Šutanovac je prikupljao podatke, prisluškivao svoje saborce”, Gašić je odgovorio: „Između ostalih”.
„Ko mu je bio na meti?” Gašić: „Bili su mnogi”.
Usledilo je pitanje: „Tadašnji šef, kum, Boris Tadić?”. Gašić je rekao: „Mnogi sa kojima se Šutanovac druži. Mislim da o Tadiću zna sve i ništa više neću da kažem o tome.”
„Politika” je juče pitala predstavnike Ministarstva odbrane da li bi iz ovih pitanja i odgovora moglo da se zaključi da je Gašić pričao o Šutanovcu? Rečeno nam je da je i u ovim odgovorima mislio na već pomenutog „Čarlija”.
Gašić juče nije hteo ništa da komentariše. Poručio je da „kao odgovoran čovek stoji iza svojih reči”.
Na šta god da je mislio Gašić, navodi iz intervjua završiće na sudu, jer će Šutanovac tokom ove nedelje podneti krivičnu prijavu protiv ministra odbrane. Šutanovac nije hteo detaljnije da obrazloži tu odluku, rekavši da je sve što je imao da kaže naveo u saopštenju poslatom medijima.
„Optužbe koje je protiv mene, a posredno i službi bezbednosti izneo potpuno su neistinite i ministar Gašić će morati da ih dokaže na sudu”, piše u saopštenju Šutanovca.
On je dodao da optužbe zadiru direktno u nacionalnu bezbednost, kao i u rad službi bezbednosti, te da očekuje, u skladu sa zakonom, brzu reakciju nadležnih državnih organa uključujući VBA i BIA, kao i reakciju tadašnjih načelnika i zamenika načelnika tih agencija.
Intervju Gašića je otvorio raspravu o tome da li je on imao pravo da u javnost iznosi podatke koji se smatraju tajnom i da li je time prekršio odredbe Zakona o tajnosti podataka. U Ministarstvu odbrane nisu hteli o tome da se izjašnjavaju. Pojedini pravnici sa kojima smo se konsultovali kažu da ovo nije tačno, jer član tri Zakona o tajnosti podataka navodi da se „tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti”.
Na iste ove odredbe zakona pozvali su se ranije zaštitnik građana Saša Janković kad je izneo dokument o praćenju mitinga Srpske radikalne stranke od VBA, kao i Fond za humanitarno pravo kad je na svom sajtu objavilo naređenje sadašnjeg načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića iz 1999. godine o asanaciji područja na rejonu na kojem su vođene borbe.
Ako, međutim, postoji sumnja da je Šutanovac ili „Čarli” nelegalno prisluškivao, onda je pitanje da li je o tome obavešteno tužilaštvo i da li je pokrenuta istraga. U Ministarstvu odbrane juče nisu hteli ništa da kažu o pokretanju istrage.
Što se tiče sporne opreme za prisluškivanje, Gašić je objasnio da je ona koštala 1,36 miliona evra i da je uređaj posle nekoliko meseci VBA otkrila.
„Poslali su dopis nadležnom ministarstvu i tražili da se uređaj donese u agenciju. Tada su u prisustvu predstavnika sve tri mobilne mreže, fabrički zatvorili kanal preko koga su prisluškivali telefone. Uređaj je stajao u jednom sektoru, gde je i vraćen pošto je zatvoren kanal, a od 2012. je u magacinu Vojske”, objasnio je Gašić.
Sagovornici „Politike” iz bezbednosnih krugova tvrde da je neuobičajeno da Vojska uopšte nabavlja taj uređaj. Naši sagovornici tvrde da VBA samostalno može da prikuplja listinge telefona, a da je ustaljena praksa da se za prisluškivanje, uz svu neophodnu dokumentaciju i odobrenja suda, obrate Bezbezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koja taj posao tehnički obavlja za VBA. Takav princip se u bezbednosnim krugovima ocenjuje kao veoma dobar, jer je eliminisana mogućnost da se ljudi nelegalno stavljaju „pod mere”. Ipak, pojedini izvore tvrde da je broj takvih zahteva VBA „toliko mali” da se njima ni ne isplati da nabavljaju opremu za prisluškivanje. Podatak o tome koliko obaveštajne agencije Srbije prisluškuju ljudi smatra se tajnom.
Ako je to tačno, zašto je onda Vojska uopšte i nabavljala uređaj za prisluškivanje?
Pojedini izvori bliski aktuelnom rukovodstvu tvrde da je to urađeno sa ciljem o kojem je pričao ministar Gašić, a to je mogućnost „nelegalnog prisluškivanja”.
Sa druge strane, sagovornici bliski Šutanovcu, tvrde da je nabavka ove opreme pokrenuta još pre nego što je on imenovan za ministra i da je nosilac nabavke bio Generalštab Vojske Srbije i tadašnji načelnik Zdravko Ponoš. Nabavka je obavljena preko uprave J-2 Generalštaba koja se bavi obaveštajno-izviđačkim poslovima.
Ponoš je sinoć za naš list izjavio da je javna nabavka prislušne opreme u skladu sa zakonom kao što se rade i ostale nabavke za vojsku.
----------------------------------------------------------------
Kopnena zona
Kako „Politika” nezvanično saznaje od sagovornika koji su učestvovali u nabavci opreme za prisluškivanje, uređaj je kupljen da bi se pratilo stanje u Kopnenoj zoni bezbednosti. Kako su grupe koje je Vojska pratila u Kopnenoj bezbednosti koristile mobilne telefone, taj aparat je morao da bude nabavljen. Bilo je planirano da se mobilna oprema koristi isključivo u Kopnenoj zoni ali je pitanje zašto ona nije tamo odneta i u koje je svrhe ostavljena u Beogradu, kaže naš sagovornik.
Biljana Baković, Dušan Telesković
objavljeno: 11.02.2015.
