Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2019, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija odaje poštu žrtvama NATO-a
U Srbija danas nizom komemorativnih manifestacija obeležava dve decenije od početka agresije NATO na SR Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.
U Tašmajdanskom parku u Beogradu položeno je cveće na spomen-obeležje posvećeno dveojčici Milici Rakić i deci stradaloj u bombardovanju.
Cveće su položili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
"Ako postoji čin >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji oslikava bezumnost rata i težinu zločina koji je NATO počinio prema narodu Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije u agresiji 1999. godine onda je to ubistvo male Milice Rakić i ubistva dece tokom tog bezumnog čina u proleće 1999. godine", rekao je Vesić.
Odata pošta radnicima RTS poginulim u NATO agresiji
Polaganjem venaca i paljenjem sveća, uz minut ćutanja, danas, na Dan sećanja na žrtve NATO agresije, odata je pošta radnicima RTS-a koji su poginuli na svom radnom mestu u bombardovanju 1999. godine.
Vence na spomenik "Zašto?" položile su porodice poginulih radnika, pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, generalni direktor RTS Dragan Bujošević i v.d. direktor Televizije Ilija Cerović.
Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, zahvalio je svima što su došli da se sete tragedije iz aprila 1999. godine.
On je rekao da porodice žele da znaju odgovor na pitanje zašto je bilo potrebno da pogine 16 ljudi u RTS-u i zašto ih niko nije zaštitio.
"Odgovor na to pitanje čekamo punih 20 godina i još ga nismo dobili", rekao je on okupljenima.
Dodao je da su na 20. godišnjicu dobili obećanje da će se krenuti sa izgradnjom Memorijalnog kompleksa, na mestu na kojem je nalazi razrušeni deo zgrade televizije, koji će biti konzerviran, a u okviru kojeg će se nalaziti memorijalna soba, u kojoj će biti lični predmeti poginulih i moći će da se vidi o zločinima NATO počinjenih za 78 dana.
On je ispričao da su zaposleni na RTS od početka bombardovanja dobili naredbu da rade u izmenjenom režimu, po 12 sati u smeni, kao i da je zgrada RTS-a, pogotovo preko dana, bila puna ljudi, jer su u njoj boravili i strani dopisnici, koji su koristili kapacitete televizije i odatle slali izveštaje.
"Negde oko 20 sati, pred kraj Dnevnika, kada se oglašavala vazdušna opasnost, oni su se izmeštali iz zgrade i noću nikoga nije bilo. Naši ljudi, imali su radnu obavezu da radno mesto tokom smene ne sme da se napušta", rekao je Medić.
Kako kaže, u početku nije bilo straha, ali je kasnije, kada su počele najave da je i RTS moguća meta, zebnja uhvatila radnike koji su tražili da se preduzme nešto u vezi sa njihovom bezbednošću i da se bar noću izmeste na neku rezervnu lokaciju.
"Nažalost, tadašnje rukovodstvo nam nije omogućilo da se sklonimo... To je dovelo da zločinci bez saosećanja gađaju i nemilosrdno ubiju 16 ljudi", rekao je Medić.
Zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici pogođena je u noći između 22. i 23. aprila 1999. u 2.06 i tom prilikom je ubijeno 16 radnika.
Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.
Radojičić: Najtužniji početak proleća bio je 1999.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da je 24. marta 1999. godine bio najtužniji početak proleća u istoriji Beograda i Srbije i da ni nakon 20 godina od početka NATO agresije tuga i bol za nedužno stradalim građanima ne prestaje.
"Bol, tuga i sećanje na tragediju kod nas su prisutni i dalje i nikada neće izbledeti. Dodatnu patnju izaziva i to što ni nakon 20 godina za ovaj kukavički i zločinački čin bombardovanja gradova i civilnih objekata niko nije odgovarao ni po komandnoj ni po individualnoj odgovornosti, niti je bilo čija krivica utvrđivana", rekao Radojičić.
"To je bio najtužniji početak proleća u istoriji našeg grada i naše zemlje", ocenio je Radojičić i istakao da se ni "nakon toliko godina ne može naći opravdanje zašto razorena infrastruktura grada i države nije bila dovoljna agresorima, već su se obrušili i na nedužno stanovništvo".
Kako prenosi Beoinfo, on je podsetio da su "u NATO agresiji žrtve nažalost bila i deca, kao i omladina koja je tek stasavala".
"Sećamo se trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, devetomesečne bebe Bojane Tošović, dvogodišnjeg Marka Simića iz Novog Pazara, petnestogodišnje Sanje Milenković, a zločinački napad ugasio je živote i maturanata gimnazije Milana Iganjtovića i Gordane Nikolić. Stradanje dece ostavilo je nesagledive posledice na našu zemlju", rekao je beogradski gradonačelnik.
Pošta poginulim vojnicima i civilima kod spomen obeležja "Glasnik sa Straževice"
Na brdu Straževica, gde je na današnji dan 1999. godine pala prva bomba u Beogradu, kod spomen obeležja "Glasnik sa Straževice", odata je pošta poginulim vojnicima i civilima tokom bombardovanja.
Vence na spomen obeležje položile su porodice pripadnika Vojske SR Jugoslavije Vlastimira Lazarevića i Vladimira Vujovića, koji su i pogunuli na tom mestu 27, odnosno 28. marta 1999. godine, ministri u Vladi Srbije Nebojša Stefanović i Aleksandar Antić, predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i mnogi građani.
Nakon intoniranja himne "Bože pravde" i odavanja pošte minutom ćutanja svim nastradalima u NATO agresiji 1999. godine, služen je i parastos poginulim vojnicima, policajcima i civilima tokom 78 dana bombardovanja.
Ministar Stefanović rekao je da ništa nije važnije od slobode i ništa nije skuplje od života što može da se da i istakao da su na Straževici, koja je bila jedna od prvih meta i koja je ponosna stajala kao prkos NATO agresiji, "dve porodice naučile koja je cena i videle su šta su Vladimir i Vlastimir žrtvovali za svoju zemlju da bismo mi danas bili slobodni".
"Ovde smo uvek dužni da dođemo, da bismo se setili svih ljudi, i vojnika, i policajaca, i civila koji su dali svoje živote da bi Srbija bila slobodna i da nikada ne zaboravimo njihovu žrtvu", kazao je Stefanović.
"Mislim da je Srbija poslednjih nekoliko godina na pravi način počela da se obraća svojim herojima. Danas Srbiju nije sramota da se podseti na one koji su se za nju borili", rekao je Stefanović.
Ministar Antić je u izjavi novinarima kazao da Srbija danas 20 godina nakon bombardovanja odaje poštu svim žrtvama jedne "užasne agresije", koja je razorila zemlju, i dodao da kao država i društvo imamo obavezu da se s posebnim poštovanjem i pijetetom sećamo svih žrtava i brinemo o njihovim porodicama.
"Mi kao društvo nikada ne smemo da zaboravimo žrtve koje smo dali, kao ni to da smo i tada pokazali da smo ponosna nacija, da smo pokazali prkos i spremnost da se borimo za našu slobodu i da smo za nju spremni da damo i ono najvažnije i najvrednije - naše živote", rekao je Antić i dodao da je pre 20 godina retko ko verovao da će se to zaista desiti, kao i da danas retko ko razume zašto se to desilo.
"Politika ponekada može da nam donese stvari koje su nerazumne, kao što je bila i ta NATO agresija i zato mi kao država i državni vrh imamo obavezu da na odgovoran način vodimo Srbiju i da nikada više ne dođemo u situaciju da nam se tako nešto ponovi", rekao je ministar.
Nikodijević je naveo da se tradicionalno svake godine početak NATO agresije na SR Jugoslaviju obeležava na Straževici, jer je tu pala prva bomba na Beograd i tu je poginuo prvi vojnik Vojske SRJ.
Ono što je dužnost svih nas je da se sećamo pre svega svih vojnika i policajaca koji su branili svoju zemlju i dali svoje živote, rekao je Nikodijević i istakao da se moramo istovremeno sećati i nevinih žrtava kojih je bilo dosta u NATO agresiji 1999. godine.
"Kažu da vreme leči rane, međutim 20 godina kasnije te rane podjednako bole kao i prvog dana. Naša obaveza kao države i društva jeste da porodice poginulih, stradalih, nikada ne zaboravimo, da im pomognemo, jer svaka ozbiljna država temelji se na sećanju i poštovanju svojih heroja", rekao je Nikodijević.
Naveo je da je sadašnje državno rukovodstvo opredeljeno da stvara modernu, razvijenu Srbiju i dodao da ona upravo počiva na temeljima onih koji su dali svoj život da bi danas mogla da se stvara moderna zemlja.
"Trudićemo se da se više nikada ne čuju sirene za vazdušnu opasnost nad Beogradom, da niko ne da svoj život za Srbiju, da izgradimo društvo koje će biti razvijeno, moderno, perspektivno i da očuvamo mir na Balkanu što je kroz vekove uvek bio najveći izazov", rekao je Nikodijević.
Dodao je da su predsednik Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić posvećeni tom cilju.
Položeni venci na Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990-1999
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović položio je danas venac na Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990-1999, povodom Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. godine.
Kako prenosi gradski Sekretarijat za informisanje, Mladenović je istakao da je 20 godina od NATO agresije brzo prošlo, ali da rane koje su ostale ne mogu da zacele nikada.
On je podsetio da je 78 dana trajala agresija na jednu slobodnu, suverenu zemlju bez odobrenja Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija.
"Akcija koju su nazvali 'Milosrdni anđeo' izazvala je smrt više od 2.500 ljudi, među kojima je bilo i osamdesetero dece. Ne smemo da zaboravimo ni jedan život koji je izgubljen tokom NATO agresije, jer su oni dati za slobodu naše zemlje i naroda", rekao je Mladenović na Savskom trgu u Beogradu.
On je dodao da je upravo ta akcija i agresija sprovedena da se Srbiji oduzme Kosovo i Metohija.
Vence na Savskom trgu položili su i predstavnici udruženja koja neguju sećanja na ratove i žrtve ratova devedestih godina 20. veka.
Ambasadori osam zemalja članica NATO-a: 24. mart-Dan kada je diplomatija podbacila
Ambasadori osam zemalja članica NATO-a u Beogradu istakli su u zajedničkoj izjavi danas da pamte 24. mart kao dan kada je diplomatija podbacila i izrazili žaljenje zbog civilnih žrtava tokom događaja 1999. godine.
U izjavi koje su potpisali ambasadori Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Velike Britanije i SAD, kao i otpravnik poslova Italije i konzul Kanade, navodi se da saučestvuju s bolom "svih onih koji su u ratovima 90-ih izgubili svoje najmilije".
"Čuvajući uspomenu i sećanje na njih, rešeni smo da uložimo još više napora kako bismo doprineli trajnom miru i stabilnosti u regionu", navodi se u izjavi koju su potpisali Frederik Mondoloni, Tomas Šib, Henk van den Dol, Arne Bjornstad, Denis Kif, Kajl Skat, Serđo Monti i Fransoa Lavertu.
Potpisnici ove izjave danas su u Tašmajdanskom parku odali počast poginulima tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Centralnoj manifestaciji u Nišu prisustvovaće predsednik i premijer Srbije, U Novom Sadu Dan sećanja biće obeležen u kasarni Jugovićevo
Dan sećanja na stradale u NATO agresiji, biće obeležen u Nišu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, predstavnika vojske, crkve, diplomatskog kora, građana.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović pozvao je građane da se danas okupe ispred Tvrđavskog mosta i odaju počast svim stradalima i da se svi setimo teških trenutaka u istoriji naše zemlje.
U Novom Sadu, Dan sećanja biće obeležen u kasarni Jugovićevo, a vence će položiti delagacija Novog Sada, Pokrajinske vlade, Skupštine Vojvodine, porodice poginulih pripadnika vojske.
Vojnofilmski centar "Zastava film" organizovaće u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom projekcije filmova "Da se ne zaboravi - 20 godina od NATO agresije na SRJ".
Od 19.00 do 21.00 čas biće prikazani dokumentarni film "Vojska Jugoslavije u odbrani od NATO agresije" (49 min), reditelja Miluna Vučinića i Gorana Kostića i igrano-dokumentarni film "Voz" (13 min), reditelja Gorana Kostića, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
