Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2009, 15:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radovan Karadžić traži izuzeće sudije Mišel Pikar

HAG - Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je izuzeće sudije Mišel Pikar iz daljeg procesa koji se protiv njega vodi u Haškom tribunalu zbog, kako je naveo, pristrasnosti sudije, saopšteno je iz Haškog tribunala.

Karadžić je u obrazloženju naveo da su odluke i saopštenja sudije Pikar, dok je bila predsednik Doma za ljudska prava BiH od 1997. do 2003. godine, izražavale neprihvatljivu pristrasnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Uloga sudije neprihvatljiva"

"Funkcija sudije Pikar u Domu za ljudska prava za BiH, njena uloga u prikazivanju događaja u Srebrenici, Bratuncu i Višegradu, kao i zalaganja za prava muslimanskih žrtava, a protiv srpskog entiteta, koji je predvodio doktor Karadžić, čine njenu pojavu neprihvatljivom zbog pristrasnosti", navedeno je u zahtevu.

Obrazlažući svoj zahtev, Karadžić navodi da zaključak Doma za ljudska prava, čiji je član bila i sudija Pikar, da su vlasti RS bile direktno umešane u događaje u Srebrenici, stvara razumnu osnovu za pristranost što se tiče njenog daljeg rada.

U zahtevu se podseća da su sudija Pikar i Dom za ljudska prava, razmatrajući "Slučaj Srebrenica", bili nedvosmisleni u naglašavanju da su "vlasti RS bile direktno umešane u nestanak i u uništenje dokaza o nestalima", te da su "imale u svom posedu ili pod kontrolom informacije o Bošnjacima iz Srebrenice koji su zarobljeni, a kasnije pogubljeni".

Podsećajući da se u trećoj dopunjenoj optužnici tvrdi da je imao veliko učešće u postizanju cilja eliminacije bosanskih muslimana u Srebrenici i ističe njegova povezanost sa stvaranjem RS, Karadžić navodi u zahtevu da su to sve pitanja o kojima je sudija Pikar "već sudila ranije".

Karadžić podseća da je sudija Pikar 2007. godine bila koautor članka o događajima u Srebrenici koji je, kako je naveo, bio apsolutno kritičan prema RS.

"Realna osnova za pristrasnost"

U pismu tadašnjem visokom predstavniku Pediju Ešdaunu iz 2003. godine, sudija Pikar je, kako je naveo Karadžić, osporavala napore i kritikovala RS zbog događaja u Srebrenici, a u godišnjem izveštaju Doma za ljudska prava, takođe, je kritički ocenjivala RS, što su objavili mediji.

"Kada se sve uzme u obzir i njene odluke vezane za Srebrenicu i njeni javni istupi kojima hvali vladu BiH, a kritikuje stav i aktivnosti RS u vezi sa događajima u Srebrenici i drugim mestima, to stvara realnu osnovu za pristranost", naveo je Karadžić.

Karadžić podseća da je žalbeno veće u slučaju Sijera Leonea tražilo po istim osnovama izuzeće sudije Džefrija Robertsona zbog njegovog ranijeg pisanja u vezi sa slučajvima o kojima je trebalo da donese odluku.

"Sudija Pikar je već ranije izricala presude i izosila komentare o Srebrenici i drugim događajima. Njeno dugogodišnje zastupanje prava bošnjačkih žrtava i stalne kritike RS stvaraju jasnu osnovu za pristrasnost kada sada treba da sudi o istim događajima i odgovoronosti Karadžića", navodi se u zahtevu.

Karadžić ističe da je u određivanju neopravdane pristranosti odlučujuće da sudija "čuva jednu stranu" u jednom od dva procesa koja se bave istim pitanjima.

"Nesumnjivo opredeljenje"

"Pitanja o kojima se raspravlja u slučaju Karadžić i u slučaju Srebrenica Doma za ljudska prava su analogna, ona su od ogromne važnosti i prema tome bez svake je sumnje da se sudija Pikar opredeljivala za jednu stranu u ovim analognim pitanjima", ističe se u zahtevu.

Podsetivši da je Statutom Haškog tribunala optuženom zagarantovano "fer i efikasno suđenje, uz puno poštovanje prava optuženog", kao i da se "optuženi smatra nevinim dok njegova krivica ne bude potvrđena", Karadžić je rekao da može da iskoristi prava da ukaže na to da "sudija ne bi trebalo da prisustvuje suđenju u bilo kojem procesu u kom ima lični interes ili angažovanje koje bi moglo da utiče na njegovu ili njenu nepristrasnost".

Karadžić, koji se sam brani pred Haškim tribunalom, optužen je za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, kršenje zakona i običaja ratovanja, progone, uzimanje talaca tokom rata u BiH.

Uhapšen je 21. jula prošle godine, a 30. jula prebačen u Hag.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...