Izvor: Press, 02.Okt.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milost za Gordanu
Prekrstila se Gordana tri puta, poklonila Bogorodici, pa poljubila ikonu i veliki drveni krst. Okrenula se, pogledala ka ulazu u crkvu i osmotrila ima li nekoga blizu oltara. Pružila je ruku, zgrabila nekoliko novčanica sa ikone i brzo ih zgužvala u džep
Još jednom se prekrstila, a onda i zadovoljno osmehnula. Koraknula je unazad, okrenula se i brzo izašla. Danas će imati šta da jede. Kupiće Mimiju možda i neki sok.
- Ko traži, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << daće mu se... Tražila ja, pa posla niotkuda. Kad bih ja Njega čekala da pomogne, ostali bismo na ulici bez ičega - mrmljala je Gordana sebi u bradu.
U dvorištu naiđe na sveštenika pa preblede, pognu se i ubrza korak kako bi što pre izašla na ulicu.
- Pomaže bog! Što ste se tako snuždili? Da nije neki problem...
- Ništa, oče. Samo mala slabost, nisam doručkovala...
Loš znak
Sutradan je Gordana opet krenula u crkvu, ovoga puta na drugom kraju grada. Bilo je vernika više nego što je očekivala. Htela je da odustane i vrati se kući praznih džepova, ali je na ikoni bilo mnogo novca. Sa ovakvim plenom ne bi morala nedelju dana da ide u crkvu. Bilo bi dovoljno i da se plati stan. Činilo joj se i da likovi svetaca oslikanih na zidovima prate svaki njen korak. Nešto joj je govorilo da nije dobar trenutak i da će zažaliti što nije odmah krenula kući. Ipak, prišla je oltaru i sagla se da poljubi ikonu. Spustila je ruku kao da će ostaviti sitninu, a onda pokrila šakom dve crvene novčanice i uspela vrškom prsta da ih gurne u rukav. Strah ju je toliko obuzeo da je izašla brzim korakom na ulicu, pa nastavila da trči sve do kuće.
Osetila je da je ovo loš znak i da će se uskoro dogoditi nešto zbog čega će dugo žaliti. Verovala je samo da su je i rodbina i prijatelji i dobra sreća napustili. Primirila se nedelju dana, platila račune i nahranila Mimija.
- Kupiće mama sutra čokoladu - pomilovala je sina i prebacila preko kose crnu maramu.
Vratila se u crkvu gde je po novac svraćala već nekoliko puta. Ovo joj je bio poslednji. Kada je u rukav tutnula novac neko je uhvatio za ruku. Pretrnula je od straha. Bio je to policajac u civilu.
- Devojko, šta ti je to trebalo? Pa zar iz crkve?
Sveštenik ju je gledao pravo u oči, ali bez prekora. Prekrstio se i bez reči nestao iz oltara. Gordana pocrvene i pognu glavu. Pomislila je na Mimija i kako će preživeti bez nje kada ode u zatvor.
Gordana je sve priznala, pa istražni sudija i tužilac nisu imali mnogo posla. Suđenje je brzo zakazano.
- Palata pravde. Zašto li je tako zovu? Da je pravde, pitao bi me neko od čega živim. Zašto me je gazda oterao sa posla kad je saznao da sam u drugom stanju?!
To samo On može
Optužnica je pročitana, pa je došao i red na Gordanu da još jednom ponovi sve što je već morala da kaže i policajcima.
- Ja sam se, druže sudija, oprostila sa životom. Priznajem sve što stoji u optužnici. Svih devet puta sam ukrala novac i nemam šta da dodam...
- Ali zašto ste se baš odlučili da kradete iz crkve? Da li ste religiozni, verujete li u boga?
Gordanu je oblio hladan znoj. Stegla je pesnice. Zaplakala je, a onda uzela maramicu, obrisala suze i uspravila se.
- To što su me ostavili i otac, i majka, i muž, to bih i preživela. Prijatelji su se razbežali čim sam došla u ovakvu situaciju... Ali, ali... nisam očekivala da će me On ikada napustiti.Verovala sam da možda postoji, da to nisu prazne priče. Ali pomoći niotkuda. Išla sam često u crkvu, na službu, molila se, pa sam tako i došla na ideju da baš tu i dođem nekako do novca.
Advokat je ispričao sve o njenoj porodičnoj situaciji, podsetio kako nikada nije osuđivana te da je samohrana majka. Gordana više nije ni slušala. Već je videla zatvorsku ćeliju i kako joj odvode Mimija. Došlo je vreme da se izrekne presuda.
- Utvrđeno je da je okrivljena izvršila krivično delo sitne krađe u produženom trajanju.... i izriče joj se uslovna osuda - pročitao je sudija.
Nema zatvora! Moći će da bude sa Mimijem. Pogledala je ka advokatu, koji se osmehivao. Sunce joj je kroz prozor obasjalo lice. Podigla je ruku i stavila je preko očiju, a onda je naglo spustila.
- Ipak postoji. To samo On može da uradi, a ja sam ga uvredila. Veliki je kad može to da oprosti. Ima boga - šapnula je Gordana advokatu.
Izašla je iz sudnice na slobodu i zadovoljno se osmehnula.
