Izvor: Blic, 30.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje mislimo da će doći kući
I dalje mislimo da će doći kući
BEOGRAD - Pet i po meseci se Dragan Nikolić Čombe, osumnjičeni za monstruozno ubistvo trinaestogodišnje Tamare Ivanović, mirno kretao na relaciji Batajnica - Pančevo iako je za njim postojala policijska poternica zbog silovanja maloletne devojčice iz jednog banatskog sela, koju je prethodno brutalno pretukao a zatim, misleći da je mrtva, bacio u kanal i prekrio granjem.
- On se slobodno kretao po kafanama, pio je na recku... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Maltene je bio cenjena ličnost. To ne mogu da shvatim. Celo leto je bio tu, nadničio, skupljao pare za selo Jaša Tomić - počinje priču Jelena Ivanović, Tamarina majka.
Na spratu kuće u Ulici mladih gorana, ona i suprug Branislav gledaju Tamarine slike_arhiva... Oboje u šoku, još nesvesni onoga što im se desilo, okamenjeni od bola ali jaki zbog desetogodišnjeg sina Tihomira.
- Nikolić je tog dana radio na igralištu FK Batajnica, zalivao je betonsku ploču, tu odmah uz školsko dvorište. Deli ih samo kapija. Tu je i policija. Kažu da je tog dana išao i u školski toalet... Možda je tako i primetio našu Tašu, možda je krenuo da je prati posle časova... Prosto ne verujemo u njegovu priču da je pao a da je ona htela da mu pomogne da ustane. Znala je ona ko je klošar i uličar a ko nije. A njemu sigurno ne bi prišla - nastavlja majka Jelena.
Ona je kobne noći poslednja videla Tamaru živu.
- Ta slika mi je stalno pred očima. Ulazila sam u autobus a ona me je pozvala: 'Mama'. Bila je nasmejana, sijale su joj oči, tog dana je dobila peticu. Doviknula sam joj da stavi kapuljaču na glavu. To je naš poslednji susret. I te večeri, oko 19.30, moj suprug je vraćao sina sa treninga. Prošli su baš tuda, desetak metara od tog mesta... A mi i dalje mislimo da će Tamara da se vrati kući - priča Jelena.
Tamara je te večeri iz gradskog autobusa izašla s drugaricom. Stajale su nekoliko minuta, a onda je Tamara krenula ka kući. Nikolić je pred sudijom izjavio da je te večeri bio pijan, da je pao, a da je Tamara krenula da mu pomogne. Nije znao, kaže, da je u pitanju dete, mislio je da će ga neko napasti i izvadio je nož.
- Ne shvatam tu mržnju, tih sedamnaest puta. Znate, ne krivim nikoga, ali on je bio registrovan u policiji, poternica je bila za njim... Pa moglo je to biti sprečeno - kaže Tamarin otac Branislav.
Njegova majka, Tamarina baka, te večeri, kada je krenula potraga za njihovom miljenicom, videla je ubicu.
- Bio je pored kuće Tamarine drugarice, sakriven iza stuba. Kada je čuo da moja majka doziva Tamaru, pobegao je. Zapamtila ga je jer je imao modricu na čelu, bio je garav po licu... I laže da se te noći vratio u vagone. Pa mi smo sve pretresli... - priča Branislav.
Četiri večeri kasnije, kada je Nikolić uhapšen, sin Tihomir pitao ih je: 'A hoće li njega sada da muče?'
- I on zna da nema kazne za ono što je uradio - kaže Tamarina majka Jelena. Tamara Marković-Subota
