Izvor: BKTV News, 17.Sep.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomska analiza: Kapital beži iz Srbije
Spoljni dug Srbije krajem juna 2013. godine iznosio je 26,07 milijardi evra, što je za oko 0,1 odsto manje nego prethodnog meseca, navedeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT). U strukturi ukupnog spoljnog duga Srbije javni sektor učestvuje sa 49,5 odsto, što je povećanje u odnosu na kraj 2012. godine kada je taj sektor u kreiranju ukupnog spoljnog duga učestvovao sa 47,4 odsto. Krajem 2008. godine udeo javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu Srbije bio je 30,9 odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Posebno je zabrinjavajuće da je odnos otplate duga prema BDP-u 15,4 odsto, što znači da je godišnji prirast duga veći nego bruto domaćeg proizvoda i da Srbija „troši svoju supstancu“, upozorava IZIT.
Alarmantno je da se iz Srbije nelegalno odlije čak pet milijardi dolara godišnje. Na listi od 143 zemlje, Srbija zauzima visoko 16. mesto po količini nelegalno izvučenog novca. Ovi podaci su iz studije američke organizacije „Global fajnenšl integriti“, za period od 2001. do 2010. godine. Narodna Banka Srbije (NBS) je saopštila u avgustu ove godine da je u prvom polugodištu 2013. godine, u odnosu na isti period prošle godine smanjeno i usporeno povlačenje kapitala stranih banaka u bankarskom sektoru Srbije.
Odliv po osnovu plaćanja kamata banaka manji je za 30,8 miliona evra, dok je povlačenje dobiti stranih banaka bilo manje u prvom polugodištu ove u odnosu na isti period prethodne godine za 64,6 miliona evra. Po novim procenama Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi MAT“ naglašava se da je u toku odliv kapitala iz finansijskog sektora Srbije, a kada je reč o dugoročnim kreditima, od početka godine odliveno je skoro pola milijarde evra. Pozitivnu razliku između priliva i odliva ima jedino Vlada, ostali korisnici, NBS, banke i privreda, imali su znatno veći odliv od priliva, što ukazuje da kapital „beži“ iz zemlje.
Od početka godine u Srbiju je ušlo samo 312 miliona evra stranih direktnih investicija, od čega je veći deo, oko 191 milion evra akcijski kapital. Devizne rezerve NBS tokom prvih sedam meseci ove godine smanjene su za 195 miliona evra, zahvaljujući emitovanju državnih obveznica za pokriće deficita. Dinar slabi i zato što se kapital odliva iz zemlje, upozoravaju stručnjaci. Svi se razdužuju, a zadužuje se samo država. Stručnjaci predlažu da se što pre sklopi aranžman sa MMF-om, koji bi podrazumevao refinansiranje dugova.
Kapital se iz Srbije iznosi i kroz moćne trgovinske lance iz okruženja. Primera radi, hrvatska kompanija „Agrokor“ planirala je da do kraja godine preuzme slovenački „Merkator“, a spajanjem sa „Ideom“ i „Rodom“, ova kompanija će u Srbiji imati 300 prodajnih objekata. To je doslovno trećina srpskog maloprodajnog tržišta. Time će, uz belgijski „Delez“ sa 365 objekata i još neke strane trgovinske kompanije imati snažan uticaj na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji. Prostor za domaće trgovine i interese je sužen, a kapital se i dalje nesmetano izvlači iz Srbije.
Tomislav Kresović
Tweet
.jpg)
