Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Župljanin odbio da se izjasni o krivici
Bosanski Srbin Stojan Župljanin danas se u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom nije izjasnio o krivici za zločine u Bosanskoj krajini 1992. godine, ali je optužio vlasti Srbije da su nameravale da ga ubiju zajedno sa preostalim beguncima.
"Pošto nisam primio optužnicu, iskoristio bih pravo da se ne izjašnjavam ovom prilikom", rekao je Župljanin, posle čega je sudija Ole-Bjorn Stole odložio njegovo izjašnjavanje o krivici za 30 dana.
Na poziv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sudije, Župljanin je potvrdio svoj identitet, ali je prethodno optužio vlasti u Srbiji da su nameravala da ga ubiju, kao i preostale optužene koji su još na slobodi - Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Po njegovim rečima, o tome su se dogovorili "Tadić, Koštunica, Bulatović i Vukčević" koji su na sastanku "pre četiri godine" zaključili da je "u najboljem interesu Republike Srbije i Republike Srpske da mi budemo likvidirani".
"Hvala bogu, pa nisu znali koga hapse, srećom imao sam originalna dokumenta na ime Branislava Vukadina o kome se ovih dana toliko pričalo", rekao je Župljanin, koji je "svojoj braći" Mladiću, Karadžiću i Hadžiću "zaželeo da zauvek ostanu na slobodi".
Župljanin je rekao i da je dokumenta na ime Branislav Vukadin, pod kojim se u poslednje vreme krio, dobio od policije. Međutim, on je naglasio da demokratske vlasti u Beogradu nikad nisu štitile haške optuženike, već naprotiv.
Župljanin (56) je optužen za progon, istrebljenje i ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, nehumana dela, deportacije, bezobzirno razaranje naselja i verskih i kulturnih objekata. U sedam tačaka, na teret mu se stavljaju zločini protiv čovečnosti, a u šest kršenja zakona i običaja ratovannja.
Dok mu je sudija Stole čitao sažetak optužnice, Župljanin se osmehivao.
Prema optužnici, Župljanin je kao načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci bio najviši policijski oficir u samoproglašenoj Autonomnoj Regiji Krajina i zapovedao je policijskim snagama koje su od aprila do decembra 1992. počinile zločine nad nesrbima. Ti zločini su, kako se navodi u optužnici, počinjenji s namerom da se od Muslimana i Hrvata etnički očisti područje Bosanske krajine, koje bi zatim bilo uključeno u novu srpsku državu.
Tribunal je Župljanina optužio 1999., a optužnica je objavljena 2001. godine. Župljanina su 11. juna u Pančevu uhapsile vlasti Srbije, a minule subote su ga prebacile u Hag.
