Izvor: Politika, 30.Jan.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žigosanje generala
Juče je Haški tribunal potvrdio doživotnu presudu dvojici visokih oficira Vojske Republike Srpske zbog genocida u Srebrenici. Tribunal je tako ispisao stranice nove istorije, imajući u vidu da je reč o prvim konačnim presudama ovog suda za zločin genocida. Za ovako ozbiljnu odluku svakako su bili potrebni više nego čvrsti dokazi.
U jednoj drugoj situaciji, optužbi Fonda za humanitarno pravo protiv načelnika Generalštaba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ljubiše Dikovića u slučaju „Rudnica”, videli smo konferenciju za medije i publikaciju FHP-a, ali još ne i dokaze. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) još pre tri godine odbacilo je kao neosnovane sumnje u Dikovića, koji je u vreme rata na Kosovu komandovao 37. motorizovanom brigadom, potvrdivši pri tom da se protiv generala ne vodi nikakav postupak.
Ali, postupak se ipak vodi u ovom slučaju – po Dikovićevoj privatnoj tužbi protiv FHP-a i njegove tadašnje direktorke Nataše Kandić. I, ako je verovati Dikovićevom advokatu, najnoviji dosije „Rudnica” predstavlja pripremu FHP-a za sledeće ročište, koje je predviđeno za 18. februar. Kritičari sumnjaju i da je konferencija FHP-a namerno zakazana samo dan pre „sigurne” presude srpskim oficirima u Hagu.
Sadašnja direktorka FHP-a Sandra Orlović odbacuje sve ove optužbe, ali prepoznaje da je iza generala Dikovića stala cela država, dok je opozicija vrlo uzdržana, pa je zato „neozbiljno ili čak smešno optuživati Fond da vrši uticaj na sud sa jednom publikacijom koja sadrži dokumente izdate od strane državnih organa Srbije”.
Orlovićeva optužuje i novinare da nisu pročitali dosije FHP-a, već se samo „bave izjavama političara i interpretacijom izjava predstavnika FHP-a, a niko ne analizira dosijea FHP-a”. Može da začudi zašto onda FHP, ako već ima negativno mišljenje o novinarima, svoja saznanja o zločinima iznosi na konferencijama za štampu, a ne u Tužilaštvu za ratne zločine.
Direktorka FHP-a tvrdi da ovogodišnji dosije ima neke novine u poređenju onim iz 2012. godine – to je odgovornost pripadnika 37. brigade za zločin u selu Rezala 5. aprila 1999. godine. Orlovićeva pita i Tužilaštvo za ratne zločine zašto još nije „krenulo tragom zločina”, ako su još 2013. počela iskopavanja u Rudnici, i zašto TRZ čeka FHP da prikupi dokumenta koja su 90 odsto javno dostupna.
Dok traje ovo prepucavanje između FHP-a i TRZ-a, generalu Dikoviću može da se desi ono što doživljava veliki broj novinara žigosanih u slučaju „Mediji” – koje već šest godina „procesuira” TRZ. Niti je protiv njih podignuta optužnica, niti je skinuta ljaga sa njihovog imena. Koliko godina treba da prođe u slučaju Dikovića da bi on imao pravo da bude miran? Da li sme da zahteva da protiv njega budu izneseni dokazi i pokrenut proces, ili da na slučaj bude konačno stavljena tačka?
Bojan Bilbija
objavljeno: 31.01.2015.
