Izvor: RTS, 12.Okt.2010, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatraženo oslobađanje Šljivančanina
Branioci Veselina Šljivančanina zahtevaju od Haškog tribunala preinačenje presude i predlažu da ga oslobodi odgovornosti. Haško tužilaštvo smatra da Tribunal treba da potvrdi presudu od 17 godina zatvora.
Odbrana bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina zatražila je večeras od apelacionog veća Haškog tribunala da preinači pravosnažnu presudu od 17 godina zatvora na koju ga je osudilo zbog zločina u Vukovaru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1991.
Tokom rasprave o vanrednom preispitivanju pravosnažne presude, branioci su predložili sudijama da, na osnovu novih činjenica, Šljivančanina oslobode odgovornosti za pomaganje i podržavanje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, 20-21 novembra 1991.
Haško tužilaštvo je, nasuprot tome, zatažilo da zahtev odbrane bude odbačen i da Tribunal potvrdi pravosnažnu presudu.
Odbrana i optužba su tokom rasprave suprotstavili oprečne argumente o verodostojnosti ključnog svedoka odbrane Miodraga Panića, na osnovu čijeg je iskaza apelaciono veće prihvatilo da preispita pravosnažnu presudu koju je samo izreklo prošle godine.
Oprečno o svedočenju Panića
Panić je u junu ove godine posvedočio da u novembru 1991. tadašnji komandant Gardijske brigade JNA Mile Mrkšić nije rekao majoru Šljivančaninu da je naredio da sa farme Ovčara bude povučena vojna policija koja je čuvala oko 200 hrvatskih zarobljenika prethodno izvedenih iz bolnice u Vukovaru.
U to vreme, Panić je bio načelnik štaba Gardijske brigade, a Šljivančanin gardijski oficir za bezbednost.
Po povlačenju vojne policije sa Ovčare, zarobljenike su preuzele i streljale lokalna Teritorijalna odbrana i paravojne formacije.
Tužiteljka Helen Brejdi tvrdila je večeras da je Panić "lagao" kako bi sebe i Šljivančanina zaštitio od odgovornosti za zločin koji je počinjen pošto je Mrkšić naredio povlačenje vojne policije.
Svedočenje Panića, stoga, ne bi smelo da ima uticaj na pravosnažnu presudu kojom je Šljivančanin osuđen zbog pomaganja i podržavanja mučenja i ubistva zarobljenika, naglasila je tužiteljka.
Branioci Stefan Burgonj i Novak Lukić uzvratili su da optužba nije pobila Panićevo svedočenje nijednim dokazom da Mrkšić jeste obavestio Šljivančanina o povlačenju vojne policije sa Ovčare.
Tužiocima je, po odbrani, zato ostalo jedino da Panića nazovu lažovom.
Kanadski advokat Burgonj je podvukao da je Panić došao pred Tribunal da "kaže istinu i spreči nepravdu, a ne da zaštiti sebe".
Tvrdnju tužilaca da je Panić pristrasan u korist svog kolege, branilac je odbacio podsećajući da je Mrkšić osuđen na 20 godina zatvora na osnovu, između ostalog, i Panićevog svedočenja da je jedino komandant brigade mogao povući vojnu policiju.
Odbrane je na kraju rasprave zatražila da apelaciono veće ukine presudu kojom je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva hrvatskih zarobljenika.
Konačnu presudu apelaciono veće će doneti pošto razmotri i pisane podneske koje će uskoro uložiti obe strane.
Posle prvostepenog procesa, Šljivančanin je 2007. bio proglašen krivim za pomaganje i podržavanje mučenja zarobljenih Hrvata i osuđen na pet godina zatvora.
Po toj presudi, nije bilo dokaza da je on znao za Mrkšićevno naređenje o povlačenju vojne policije.
Usvojivši žalbu tužilaštva, apelaciono veće Tribunala je u maju prošle godine tu presudu preinačilo i izreklo kaznu od 17 godina zatvora, proglašavajući Šljivačanina odgovornim i za pomaganje ubistva.
Tu presudu veće je zasnovalo na oceni da je Šljivančanin "morao znati" da je Mrkšić naredio povlačenje policije koja je štitila zarobljenike, a da ništa nije preduzeo da ih zaštiti.
Šljivančaniova odbrana je zatim podnela zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, zasnovan na svedočenju Miodraga Panića. Pošto je saslušalo Panića, apelaciono veće je u junu ove godine taj zahtev prihvatilo, što je presedan u istoriji Tribunala.
Veće predsedavajućeg Teodora Merona, usvajajući zahtev za preispitivanje sopstvene presude, navelo je da, ako bi se dokazalo da je Panićevo svedočenje istinito, to moglo "eliminisati osnovu" presude kojom je Šljivančanina proglašen krivim za pomaganje ubistva hrvatskih zarobljenika.
U pritvoru Tribunala, Šljivančanin, koji je uhapšen u junu 2003, odslužio je tokom pretprocesnog postupka i suđenja 90 odsto prvostepene kaznu od pet godina zatvora.
Na privremenu slobodu, posle te presude, pušten je u decembru 2007, a vratio se 4. maja prošle godine, dan uoči izricanja pravosnažne presude kojom je osuđen na 17 godina zatvora.
