Izvor: RTS, 11.Maj.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev za reviziju presude Šljivančaninu
Novi, do sada nepoznati dokazi, biće osnova zahteva za reviziju presude, najavili pravni branioci Veselina Šljivančanina. U dosadašnjih 15 godina rada Tribunala nije prihvaćen nijedan zahtev, bilo odbrane ili optužbe, za reviziju presude.
Branioci Veselina Šljivančanina najavili su da će uložiti zahtev za reviziju presude kojom je Haški tribunal pravosnažno osudio Šljivančanina na 17 godina zatvora zbog pomaganja zločina nad hrvatskim zarobljenicima u Vukovaru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 1991. godine.
Na konferenciji za novinare u Hagu, branioci Novak Lukić i Stefan Burgonj ocenili su da je takva presuda žalbenog veća Tribunala na "pogrešan i nezakonit način" utvrdila krivičnu odgovornost Šljivančanina za ubistvo zarobljenika.
Lukić i Burgonj kažu da su od izricanja presude dobili nove, do sada nepoznate dokaze, na kojima će zasnovati zahtev za reviziju presude, poslednji pravni lek po statutu Tribunala.
Usvojivši žalbu Tužilaštva, Apelaciono veće Tribunala je 5. maja pravoznažno povećalo kaznu Šljivančaninu sa pet na 17 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20. i 21. novembra 1991. godine.
Time je preinačena prvostepena presuda, izrečena 2007, kojom je Šljivančanin bio oslobođen krivice za ubijanje zarobljenika, a osuđen za pomaganje u njihovom mučenju.
Presuda zasnovana na pogrešnoj oceni?
Kako su ocenili branioci, žalbeno veće je presudu, donetu uz protivljenje dvoje od petoro sudija, zasnovalo na pogrešnoj oceni da je Šljivančanin morao znati da je Mrkšić 20. novembra 1991. godine naredio povlačenje vojne policije JNA sa Ovčare, posle čega su zarobljenike preuzele i pobile lokalne paravojne snage.
U kritično vreme, major Šljivančanin je bio oficir za bezbednosti Prve gardijske brigade JNA, čiji je komandant bio pukovnik Mile Mrkšić.
Citirajući nalaz veća da je "jedini razumni zaključak da je Mrkšić morao reći Šljivančaninu da je povukao zaštitu koju je JNA pružala ratnim zarobljenicima na Ovčari", branilac Burgonj je rekao da taj zaključak nije zasnovan ni na jednom dokazu uvedenom u spis tokom suđenja.
Dodatnim i nedokazanim nalazom da je Šljivančanin, propuštajući da se usprotivi naređenju Mrkšića i deluje nasuprot njemu, značajno doprineo ubistvu zarobljenika, žalbeno veće je, po braniocu Burgonju, "nerazumno podiglo, na nivo bez presedana, individualnu krivičnu odgovornost za zaštitu zarobljenika".
Kao vrlo važno, zastupnici odbrane su izdvojili to što su se sudije Teodorija Vaz i Fausto Pokar usprotivili zaključku po kojem je Šljivančanin morao znati za Mrkšićevo naređenje, pri čemu je sudija Vaz smatrala da se mora poštovati nalaz prvostepenog veća, a stav sudije Pokara je bio da se predmet vrati tom veću na odlučivanje.
Novi dokazi na proveri
Branioci su podsetili da je prvostepeno veće utvrdilo da "dokazi ne pokazuju da je Šljivančanin bio u Mrkšićevom štabu kada je Mrkšić izdao naređenje, i da je mogao biti informisan na drugi način, ali je to samo pretpostavka".
Advokat Burgonj kaže da informacije, koje je odbrana dobila posle izricanja presude i koje proverava, na prvi pogled potvrđuju da Mrkšić ni na koji način nije informisao Šljivančanina o povlačenju jedinica JNA sa Ovčare 20. novembra 1991. godine.
"Štaviše, izgleda da su neke od tih nedavno dobijenih informacija od tolike važnosti da bi vrlo lako mogle biti dovoljne za reviziju presude koju je izreklo žalbeno veće. Shodno tome, mi već razmatramo tu mogućnost i vrlo je verovatno da ćemo podneti zahtev za reviziju presude čim te informacije budu potvrđene", rekao je Burgonj.
Šljivančaninovi branioci napomenuli su da su svesni činjenice da u dosadašnjih 15 godina rada Tribunala nije prihvaćen nijedan zahtev, bilo odbrane ili optužbe, za reviziju presude, ali su naglasili da će na svaki način pokušati da dokažu nepravičnost pravosnažne kazne izrečene njihovom klijentu.
.jpg)
